Kako suša otkriva delove rečnih korita u srednjoj Evropi, ponovo izranja čuveno „kamenje gladi” – stene na kojima su generacijama unazad urezivane oznake tokom izuzetno niskih vodostaja. Ovo kamenje, sa uklesanim godinama od 15. do 20. veka, predstavlja jedan od najneobičnijih fizičkih zapisa o velikim sušama. Zajednice uz reke stvarale su trajni zapis o surovim uslovima koji su vekovima unazad ugrožavali plovidbu, poljoprivredu i egzistenciju stanovništva.
Ove stene su se nedavno ponovo pojavile na nekoliko lokacija. Uz reku Elbu u Pirni u Nemačkoj izronio je jedan od najvećih primeraka u zemlji, na kom najstariji natpis datira iz 1707. godine. Kako piše "Euronews", slično kamenje nedavno je uočeno i u Leverkuzenu južno od Kelna, blizu ušća pritoke Rajne, kao i u selu Dolnji Žleb nedaleko od češko-nemačke granice.
Na stenama se najčešće nalaze inicijali, godine i oznake nivoa vode. Sam naziv „kamen gladi” direktno je ukazivao na glad i nemaštinu siromašnih nadničara koji su radili na brodovima, jer je zbog niskog vodostaja plovidba bila potpuno obustavljena.
Pojedini natpisi nose jeziva upozorenja budućim generacijama. Najčuveniji među njima glasi „Ako me vidiš, zaplači” (Wenn du mich siehst, dann weine), koji je u leto 1904. godine na peščaru uz Elbu u Dečinu uklesao lađar F. Majer, pretvorivši ga kasnije u turističku atrakciju. Na jednom obližnjem kamenu stoji i slična mračna poruka: „Plakali smo, plačemo, i vi ćete plakati”.
Pored istorijske vrednosti, ovo kamenje predstavlja i izuzetno precizan hidrološki zapis. Studija iz 2020. godine objavljena u časopisu „Climate of the Past” potvrdila je da se jedanaest merenja urezanih na steni u Dečinu između 1868. i 1957. godine gotovo u potpunosti podudara sa zvaničnim zabeleženim podacima na drugim mestima, uz minimalna odstupanja od svega nekoliko centimetara.
BONUS VIDEO: