Kada su veliki kanali na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država obloženi betonom, cilj je bio jasan - sprečiti gubitak dragocene vode kroz zemljište. Međutim, takvo rešenje imalo je i neočekivanu posledicu: vodeni ekosistemi ostali su bez brojnih prirodnih staništa koja su ranije postojala u zemljanim kanalima.
Kako prenosi Times of India, istraživači Gordon Miler i Črls Liston su 1994. godine pokušali da pronađu jednostavno rešenje za ovaj problem. U dva betonom obložena vodena sistema u Kaliforniji i Arizoni postavili su niske podvodne grebene napravljene od odbačenih automobilskih guma.
Rezultati su bili iznenađujući. U delovima kanala gde su postavljeni ovi grebeni zabeleženo je oko tri puta više beskičmenjaka, dok je gustina ribe bila čak 20 puta veća nego u delovima kanala bez grebena.
Beton je sačuvao vodu, ali je uništio prirodno stanište
Veliki kanali širom sušnog jugozapada SAD počeli su da se oblažu betonom kako bi se smanjilo prodiranje vode u zemljište. U tradicionalnim zemljanim kanalima deo vode je nestajao kroz tlo, što je predstavljalo veliki problem u područjima gde su vodni resursi ograničeni.
Beton je zato doneo važnu prednost - voda je mogla mnogo efikasnije da se transportuje. Ali promena je imala svoju cenu.
Zemljani kanali nisu bili glatki i jednolični. Imali su neravne ivice, sediment, vegetaciju i različite zaklone. Sve to predstavljalo je prostor u kojem su ribe, insekti i drugi vodeni organizmi mogli da se hrane, sakriju i razmnožavaju.
Betonski kanali bili su potpuno drugačiji. Njihove glatke površine pružale su mnogo manje mogućnosti za razvoj života, a voda je kroz njih mogla da teče brže.
Iako su se ribe vremenom ponovo pojavile u ovim kanalima, istraživači su ustanovili da su njihove populacije bile siromašnije. Zabeleženi su manja raznovrsnost vrsta, niža gustina riba i manja ukupna biomasa u poređenju sa nekadašnjim zemljanim kanalima.
Neobično rešenje: stare gume pod vodom
Miler i Liston pokušali su da pronađu način da vrate deo izgubljenog staništa, a da pritom ne moraju da uklanjaju beton niti menjaju čitavu infrastrukturu kanala. Rešenje su pronašli u materijalu koji se inače smatra otpadom - starim automobilskim gumama.
Niske strukture napravljene od odbačenih guma postavljene su dno Kočela kanala u Kaliforniji i akvadukta Hejden-Rouds u Arizoni.
Gume su promenile dotad potpuno ravnu i jednoličnu površinu kanala. Napravile su male zaklone, udubljenja i površine na kojima su mogli da se zadrže različiti organizmi.
Za sitne vodene životinje to je značilo nešto što im je ranije nedostajalo - površinu na kojoj mogu da se pričvrste, hrane i sklone od snažnijeg toka vode. Na takvim mestima mogli su da se nastane alge, insekti i drugi sitni organizmi, a njihov veći broj zatim je privukao i ribe.
Broj riba porastao 20 puta
Kada su naučnici uporedili delove kanala sa postavljenim grebenima i obične delove bez njih, razlika je bila ogromna. Gustina beskičmenjaka u područjima oko gumenih grebena bila je približno tri puta veća nego u delovima bez struktura.
Još upečatljiviji bio je rezultat kada su u pitanju ribe. Njihova gustina bila je približno 20 puta veća u područjima sa grebenima od one zabeležene u uobičajenim delovima kanala.
To nije značilo da su betonski kanali odjednom postali potpuno prirodni ekosistemi. Osnovna infrastruktura je ostala ista - kanal je i dalje bio napravljen od betona i služio je prvenstveno za efikasan transport vode. Ali čak i relativno mala promena u strukturi dna bila je dovoljna da stvori prostor za mnogo intenzivniji razvoj života.
Zašto su gume toliko promenile situaciju?
Ključ je bio u složenosti staništa. Glatka betonska površina nudi veoma malo mesta za skrivanje ili pričvršćivanje. Gume su, sa druge strane, unele neravnine i različite mikroprostore.
One su delimično usporavale tok vode i stvarale zaklonjene zone. Istovremeno su obezbedile nove površine na kojima su mogli da se razvijaju sitni organizmi. A kada se povećao broj beskičmenjaka, povećala se i količina hrane dostupne ribama.
Na taj način nastao je svojevrsni lanac: više strukture značilo je više prostora za male organizme, više malih organizama značilo je više hrane, a više hrane i zaklona omogućilo je većem broju riba da opstane.
Istraživanje je tako pokazalo da problem nije nužno bio u samom postojanju kanala, već u tome što je njegovom izgradnjom nestao veliki deo fizičke složenosti nekadašnjeg prirodnog staništa.
Otpad dobio novu funkciju
Eksperiment je imao još jednu zanimljivu dimenziju. Automobilske gume predstavljaju materijal koji je veoma teško odložiti zbog njihove izdržljivosti i velikih količina u kojima nastaju. Njihova upotreba za stvaranje podvodnih struktura otvorila je mogućnost da se otpadnom materijalu pronađe nova namena.
Ipak, istraživači nisu tvrdili da stare gume mogu rešiti sve ekološke probleme povezane sa izgradnjom kanala. Cilj istraživanja bio je mnogo konkretniji: utvrditi da li se jednostavnim dodavanjem struktura mogu poboljšati uslovi za vodeni svet u kanalima koji su već obloženi betonom. Rezultati su pokazali da mogu.
Mala promena, velika razlika
Najvažniji zaključak istraživanja nije samo to što su ribe pronađene oko guma. One su se u kanalima već bile vratile. Problem je bio u tome što takvi kanali nisu pružali dovoljno kvalitetnog staništa za veće i raznovrsnije populacije.
Postavljanjem grebena napravljen je prostor u kojem su organizmi mogli da se zadrže, hrane i sklone od snažnog toka. Ogromna razlika u gustini ribe pokazala je koliko snažno vodeni ekosistem može da reaguje na promenu strukture staništa.
Zbog toga su Miler i Liston u svom radu zaključili da niski grebeni napravljeni od guma mogu biti efikasan način za unapređenje vodenih zajednica u betonski obloženim kanalima.
BONUS VIDEO: