Na Grenlandu živi oko 57.000 stanovnika, od čega približno 89 odsto čine domorodački Inuiti ili osobe mešanog porekla. Ostatak populacije su uglavnom etnički Danci i drugi nordijski narodi. Najveći grad i prestonica je Nuk, u kojem živi oko 19.000 ljudi, što čini trećinu ukupnog stanovništva. Većina ljudi nastanjuje prostore duž mnogobrojnih fjordova na jugozapadnoj obali, dok su ogromne unutrašnje i severne oblasti praktično nenastanjene. Demografski posmatrano, stanovništvo je relativno mlado – oko petine čine deca i tinejdžeri do 14 godina, dok je starijih od 65 godina oko 12 odsto.
Ekonomija, izolacija i teški uslovi života
Život na ovom ostrvu obeležen je ekstremnim klimatskim uslovima, sa dugim zimama i temperaturama koje padaju ispod -30 stepeni Celzijusa. Između gradova ne postoje putevi, pa se transport oslanja isključivo na avione, brodove i pseće zaprege.
Ekonomija se u velikoj meri oslanja na javni sektor (administracija, zdravstvo, obrazovanje) i ribarstvo, koje čini više od 90 odsto izvoza. Zbog specifičnih uslova i nepristupačnosti, snabdevanje hranom je ogroman izazov. Čak 75 do 80 odsto namirnica se uvozi, dok se lokalno stanovništvo oslanja na lov ribe i foka. Zbog ranjivosti lanaca snabdevanja, vlasti savetuju stanovnicima da uvek imaju zalihe hrane, vode i lekova za najmanje pet dana. Iako je prosečna plata oko 3.000 evra mesečno, troškovi uvozne robe su visoki, a nedostatak širih ekonomskih perspektiva dovodi do toga da siromaštvo pogađa oko 17 odsto populacije, zbog čega se mnogi iseljavaju.
Socijalni izazovi i duhovi prošlosti
Zajednica se suočava sa ozbiljnim socijalnim problemima, uključujući alkoholizam i nasilje u porodici, dok je u najizolovanijim delovima rasprostranjen i incest. Posebno zabrinjava stopa samoubistava, koja je među najvišim na svetu – u nekim periodima dostizala je i 120 na 100.000 stanovnika. Oko petine stanovnika je u nekom trenutku pokušalo da sebi oduzme život, što je četiri puta više od globalnog proseka.
Ovi problemi su duboko ukorenjeni u izolaciji, ali i istorijskim traumama. Inuiti nose teške ožiljke prošlosti koji uključuju prinudne sterilizacije hiljada žena između šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka, često pod plaštom drugih medicinskih zahvata. Pored toga, deca Inuita bila su žrtve eksperimenta "Mali Danci", tokom kojeg su nasilno odvajana od porodica i slata u institucije ili na usvajanje radi asimilacije.
Prirodne lepote i klimatske promene
Kada se surova svakodnevica stavi po strani, Grenland obiluje jedinstvenim prirodnim lepotama. Ledeni pokrivač zauzima preko 80 odsto površine ostrva. Zapadna i južna obala ispresecane su dubokim fjordovima, bogatim kitovima, fokama i raznim vrstama ptica, dok tirkizna lednička jezera i reke upotpunjuju pejzaž.
Na ostrvu se nalazi i najveći nacionalni park na svetu (površinski veći od Španije) koji je dom polarnih medveda i arktičkih lisica, kao i najviši vrh Gunnbjorn Fjeld na 3.700 metara nadmorske visine. Zimi arktičko nebo krase spektakularna severna svetla (aurora borealis), dok leto donosi fenomen ponoćnog sunca.
Ipak, celokupan ekosistem i način života ozbiljno su ugroženi klimatskim promenama. Brzo topljenje leda direktno otežava lov i ribolov, zbog čega više od 92 odsto Grenlanđana iz prve ruke svedoči posledicama i veruje u realnost globalnog zagrevanja.
BONUS VIDEO: