- Finska je završila 200 kilometara dugu ogradu na delovima granice sa Rusijom, kao odgovor na rastuću bezbednosnu pretnju iz Moskve.
- Projekat je koštao 356 miliona evra i uključuje nadzor, patrolne puteve i očišćeni pojas uz granicu.
- Helsinki drži istočne prelaze zatvorenim zbog rata u Ukrajini i straha od hibridnih operacija.
Finska je završila izgradnju 200 kilometara duge ograde duž odabranih delova granice sa Rusijom, dok Helsinki jača svoju istočnu granicu zbog onoga što vidi kao rastuću bezbednosnu pretnju iz Moskve.
Finska granična straža u ponedeljak je obeležila završetak izgradnje barijere na graničnom prelazu Nuijamaa na jugoistoku Finske. Time je završen projekat u koji je Finska krenula nakon što je ruska invazija na Ukrajinu promenila bezbednosnu politiku zemlje.
"Najvažnija dužnost države je da osigura bezbednost svojih građana. Ograda na istočnoj granici neophodan je deo efikasnog sistema nadzora granice u ovim nepredvidivim vremenima", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen na događaju.
Ograda pokriva odabrane delove finske granice sa Rusijom, duge ukupno 1.340 kilometara - što je najduža granica koju Rusija deli sa bilo kojom članicom EU ili NATO-a.
Rantanen je rekla da bi Finska vremenom mogla da proširi barijeru i pozvala na dodatna sredstva Evropske unije kako bi se pomoglo istočnim državama članicama u jačanju njihovih granica. Barijera duga 200 kilometara sastoji se od desetina odvojenih delova, koncentrisanih u područjima koja se smatraju najranjivijim, piše TVP World.
Sistem uključuje ogradu visoku 4,5 metara, opremu za tehnički nadzor, patrolne puteve i 25 metara širok očišćeni pojas uz granicu. Projekat je koštao 356 miliona evra.
Finske političke stranke složile su se u oktobru 2022. godine o potrebi izgradnje delimične ograde duž granice sa Rusijom, nekoliko meseci nakon što je Moskva pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu. Pilot-delovi ograde izgrađeni su 2023. godine, dok je velika izgradnja počela 2024.
Odluka je doneta usred istorijskog zaokreta u finskoj bezbednosnoj politici. Zemlja se pridružila NATO-u u aprilu 2023. godine, čime je okončala višedecenijsku vojnu nesvrstanost kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Ograda je dobila na značaju nakon što je Helsinki krajem 2023. godine optužio Rusiju da olakšava kretanje migranata ka svojoj granici kao oblik hibridnog pritiska.
Te jeseni oko 1.000 tražilaca azila iz trećih zemalja stiglo je na granicu iz Rusije, što je podstaklo Helsinki da postepeno zatvara svoje istočne granične prelaze, pre nego što ih je sve zatvorio u decembru. Rusija je negirala da je organizovala priliv migranata.
Rantanen je u ponedeljak rekla da će prelazi ostati zatvoreni, navodeći kao razlog nastavak rata u Ukrajini i zabrinutost zbog hibridnih operacija Moskve.
"Granični prelazi sa Rusijom neće biti otvoreni jer se bezbednosna situacija povezana sa vojnim napadom na Ukrajinu i hibridnim operacijama nije promenila", rekla je.
Ograda je deo šireg napora Finske da ojača svoju spremnost usled povećane bezbednosne zabrinutosti zbog Rusije.
Prošle nedelje više od 2.000 ljudi učestvovalo je u dvodnevnoj vežbi u centralnom gradu Kuopiju, koja se smatra najvećom vežbom civilne odbrane u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.
Tokom vežbe testirano je kako će vlasti i građani reagovati na sajber-napade, poremećaje u snabdevanju električnom energijom i vodom, kao i na pretnju od raketnih napada iz Rusije.
BONUS VIDEO: