- Ulrih Zigmund iz AfD-a najverovatnije će voditi parlament Saksonije-Anhalt, nakon što je stranka osvojila skoro 44 odsto glasova, ali bez apsolutne većine.
- U prvih 100 dana najavljuje obračun sa javnim medijima, oštriju migracionu politiku i deportacije, uz posebna odeljenja za decu izbeglica i obavezni rad za tražioce azila.
Ulrih Zigmund iz krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD) najverovatnije će postati sledeći lider parlamenta istočne nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt nakon istorijske izborne pobede.
Tridesetpetogodišnji bivši prodavac parfema izneo je deset tačaka koje bi želeo da ostvari tokom prvih 100 dana na vlasti, u okviru svog izbornog manifesta "Vizija 2026".
AfD je u nedelju osvojio skoro 44 odsto glasova, ali nije uspeo da obezbedi apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu. Stranka se nada da će pridobiti pojedine konzervativne poslanike kako bi mogla da formira vlast, preneo je Rojters.
Mediji i kultura
Javni medijski servisi bili su jedna od glavnih meta Zigmundove kampanje, a on tvrdi da su pristrasni i preglomazni.
Njegov prvi potez bio bi povlačenje iz sporazuma između nemačkih saveznih pokrajina kojim se uređuje rad medija.
Rekao je da bi to predstavljalo prvi korak ka ukidanju mesečne pretplate za javne medijske servise od 18,36 evra, koju su domaćinstva obavezna da plaćaju za finansiranje kanala kao što su ARD i ZDF, bez obzira na to da li poseduju televizor ili radio.
Stranka bi umesto toga uvela model finansiran iz poreza.
Među ostalim tačkama nalaze se isticanje nemačke zastave na javnim zgradama i pokretanje kampanje "Misli nemački", čiji bi cilj bio ponovno podsticanje nacionalnog ponosa.
Taj predlog doveo bi u pitanje nemačku posleratnu političku kulturu, koja veliki značaj pridaje sećanju na nacističke zločine i prema otvorenim iskazivanjima nacionalizma često se odnosi sa oprezom.
Vlada predvođena AfD-om ponudila bi i subvenciju od 50 odsto za polaganje vozačkog ispita ljudima koji volontiraju u službama za pomoć prilikom katastrofa i hitnoj medicinskoj pomoći. Vozačka dozvola može da košta i do 4.000 evra.
Migracije
Kandidat AfD-a obećava i "deportacije od prvog minuta", po uzoru na izbornu kampanju američkog predsednika Donalda Trampa. Zigmund je rekao da bi to postigao znatnim povećanjem broja mesta za smeštaj osoba koje čekaju deportaciju.
Kada su mu tokom kampanje postavljena pitanja o toj meri, negirao je da bi se deportacije odnosile na zaposlene strance koji su se nastanili u toj pokrajini i imaju zakonsko pravo boravka. Rekao je da bi se odnosile samo na one koji nemaju pravo da ostanu.
U školama bi formirao posebna odeljenja za decu izbeglica koja nemaju izgleda da ostanu u Nemačkoj, dok bi njegovo ministarstvo unutrašnjih poslova obavezalo sve opštine da uvedu programe obaveznog rada za tražioce azila.
Vlast i politika
Zigmund obećava da će obustaviti izdvajanje novca poreskih obveznika za političke fondacije, navodeći da više ne želi da daje novac "za ortačke poslove etabliranih stranaka".
Takođe želi da smanji broj ministarstava spajanjem njihovih nadležnosti i izbegavanjem preklapanja poslova, kao i da potpuno ukine jedno ministarstvo, ali nije naveo koje.
Zigmund želi i da pokrene preispitivanje načina na koji je pokrajinska vlada reagovala na pandemiju kovida 19. Tvrdi da postoje brojke, datumi i činjenice sa kojima bi javnost trebalo da bude upoznata i zbog kojih prethodna vlada mora da snosi odgovornost kako se slična situacija ne bi ponovila.
Kako bi izgledala pokrajinska vlada AfD-a u Nemačkoj?
Alternativa za Nemačku (AfD), predvođena glavnim kandidatom Ulrihom Zigmundom, pokušava da prvi put osvoji vlast na izborima u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji-Anhalt.
U nemačkom federalnom sistemu pokrajinske vlade imaju predstavnike u Bundesratu, gornjem domu parlamenta, i široka ovlašćenja u oblastima obrazovanja, unutrašnje bezbednosti i kulture.
Stranka je svoje planove predstavila u izbornom manifestu "Vizija 2026".
Imigracija
Prema manifestu, vlada AfD-a u Saksoniji-Anhalt pokrenula bi pokrajinsku ofanzivu za deportacije i formirala radnu grupu za koordinaciju njihovog bržeg sprovođenja, po uzoru na napore Sjedinjenih Američkih Država da pooštre migracionu politiku.
Stranka je navela da bi podsticajima ohrabrivala mala i srednja preduzeća da prihvate veštačku inteligenciju i digitalizuju poslovanje, umesto da angažuju kvalifikovane strane radnike iz sredina koje naziva "kulturno stranim".
AfD, koji se zalaže za bliže odnose sa Rusijom, takođe bi zahtevao ukidanje statusa ratnih izbeglica Ukrajincima u Nemačkoj sve dok je sukob koncentrisan na istoku Ukrajine, uz obrazloženje da bi oni trebalo da pronađu utočište u zapadnom delu svoje zemlje, piše Rojters.
Škole, religija i kultura
Pod vlašću AfD-a, deca izbeglica bila bi smeštena u posebna odeljenja kako bi im se prenela poruka da je "njihov boravak u Nemačkoj samo privremen" i kako bi se sprečila "različita opterećenja" za ostalu decu usled boravka sa pripadnicima drugih kultura.
Deca sa invaliditetom više ne bi pohađala nastavu u istim odeljenjima sa decom bez invaliditeta, već bi bila upućivana u specijalne škole.
Školama bi bilo zabranjeno isticanje zastava duginih boja, dok bi nemačka državna zastava umesto njih bila podizana svakoga dana. Učenici i zaposleni trebalo bi da pevaju državnu himnu tokom školskih proslava.
Vlada bi takođe "iskoristila sve zakonske mogućnosti" da ograniči javno ispoljavanje islama, uključujući zabranu poziva na molitvu i propisivanje načina ukrašavanja džamija.
Uvela bi i velike promene u školske programe kroz "patriotsku kulturnu politiku", sa većim naglaskom na srednjovekovne vladare i velikane nemačke istorije iz 19. veka, poput "gvozdenog kancelara" Ota fon Bizmarka. Mere socijalne i psihološke podrške, kao i programi integracije, bili bi ukinuti.
Stranka je obećala i da će razgraditi postojeću strukturu javnog medijskog sistema u toj pokrajini i obustaviti državno finansiranje pojedinih kulturnih institucija.
Porodica
Kako bi se suočila sa starenjem nemačkog stanovništva, stranka odbacuje pokušaje privlačenja većeg broja doseljenika i umesto toga želi da nemačkim državljanima ponudi finansijske podsticaje za rađanje dece.
AfD tvrdi da je veće prihvatanje "seksualnih devijacija i načina života koji nisu usmereni na reprodukciju" doprinelo padu nataliteta i obećava snažno promovisanje "tradicionalne" porodice koju čine majka, otac i deca.
AfD bi takođe nastojao da ograniči pristup blokatorima puberteta i hormonskim terapijama za potvrđivanje roda kod dece i adolescenata, kako bi se suprotstavio onome što naziva sve izraženijim "trendom" rodne disforije.
BONUS VIDEO: