Kao država sa najdužom granicom prema Ukrajini, Rumunija se našla na prvoj liniji sveobuhvatnog hibridnog rata koji Moskva vodi protiv Evrope. Aktivnosti ruskih obaveštajnih službi na teritoriji ove članice NATO-a sve su intenzivnije, a nedavne operacije rumunske obaveštajne službe (SRI) otkrile su mrežu sabotera i takozvanih "špijuna iz prilike". General u penziji i jedan od osnivača rumunskih Snaga za specijalne operacije, Marijus Kračun, otkriva mehanizme putem kojih Kremlj vrbuje saradnike, često i bez njihovog znanja.
Glavne mete ruskih operativaca u Rumuniji su vojne baze, kritična infrastruktura i, pre svega, rute kojima se oružje i municija transportuju ka Ukrajini.
Pad Ivana Kucenka i kolumbijskog sabotera
Da je pretnja stvarna, pokazalo se nedavno kada je SRI presekao planiranu operaciju sabotaže. U zajedničkoj akciji sa institucijama poput DIICOT-a, MApN-DGIA i stranim partnerima, 8. septembra je obelodanjeno hapšenje četrdesetogodišnjeg ruskog državljanina Ivana Kucenka. On je bio pod prismotrom još od februara, a uhvaćen je dok je snimao i fotografisao vojne i komunikacione centre, kao i ukrajinske teretne avione. Kucenku je nakon zadržavanja Apelacioni sud u Bukureštu odredio pritvor.
Ovo nije izolovan incident. Ista pravosudna institucija nedavno je osudila državljanina Kolumbije, Murilja Diosu Luisa Alfonsa, na šest godina zatvora zbog planiranja sabotaže na strateškim objektima. On je u julu 2024. godine stigao u Rumuniju sa zadatkom da pripremi uništavanje naftnih bušotina, stanice za regulaciju gasa u okrugu Ilfov i skladišta za reciklažu. Javno dostupni podaci ukazuju na to da su i Rus i Kolumbijac bili deo šire mreže kojom se upravljalo direktno iz Moskve, uz pomoć posrednika.
Kako se vrbuju "špijuni iz prilike"?
Iako su ruski agenti (od nekadašnjeg KGB-a do današnjeg FSB-a) poznati po vrhunskoj obuci, današnja taktika na tlu Evrope se promenila. Prave obaveštajce sve više menjaju posrednici i "potrošna roba" – obični građani Rumunije, Rusije ili trećih zemalja koji obavljaju jednostavne zadatke. General Kračun ističe da te osobe nemaju nikakvu obuku i služe isključivo kao pioni.
"Uveren sam da takvih pojedinaca ima još u Rumuniji. Naše obaveštajne službe odlično rade svoj posao u tišini – prate ih, hapse, izoluju ili proteruju. Ipak, smatram da druge državne institucije moraju više da rade na edukaciji građana o ovim rizicima", upozorava Kračun.
Proces regrutacije danas se u velikoj meri odvija preko društvenih mreža poput Fejsbuka i TikToka. Agenti prate lajkove, objave i prijatelje korisnika, tražeći osobe sa izraženim antiukrajinskim ili proruskim stavovima. Korišćenjem softvera za psihološku analizu, oni sužavaju izbor kandidata kojima potom nude novac, neretko putem kriptovaluta.
Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da mnogi pristanu na saradnju za mizerne svote, ponekad i za samo 50 evra, a da pritom nisu ni svesni kome zapravo pomažu niti da čine akt izdaje. Na kraju, mnogi završe u zatvoru, trošeći ogroman novac na advokate, bez pravog razumevanja u šta su se upleli.
Razmene agenata i finansiranje uličnih nemira
Kada je reč o sudbini uhapšenog Rusa, Kucenka, general Kračun predviđa da će on verovatno odslužiti deo kazne, nakon čega bi mogao biti deo međunarodne razmene agenata. Kao primer navodi skorašnju razmenu u kojoj su učestvovali agenti iz Moldavije.
Pored klasične špijunaže, Rusija obilato finansira proteste i nevladine organizacije kako bi destabilizovala zapadne države. Kračun podseća na događaje u Pungeštiju, gde je sumnjiva koalicija meštana i ekoloških aktivista blokirala američku kompaniju Chevron u eksploataciji gasa iz škriljaca. Mnogi demonstranti nisu imali ni osnovno znanje o hidrauličnom frakturisanju, ali se veruje da je Moskva tajno usmeravala novac na njihove račune kako bi sprečila energetsku nezavisnost regiona.
Isti model uočen je i nedavno. Početkom septembra počeo je proces protiv bivšeg plaćenika Horacija Potre, predsedničkog kandidata Kalina Đorđeskua i još 20 osoba optuženih za delovanje protiv ustavnog poretka. Kračun podseća na epizodu kada je kod jednog od Potrinih saradnika pronađeno 50.000 evra u gotovini, spremnih za finansiranje demonstracija.
Špijuniranje saveznika i dronovi na granici
U svetu obaveštajnog rada poverenje je relativan pojam, a Kračun ističe da se špijunaža redovno odvija i među saveznicima. Osvrćući se na čuveni skandal iz 2013. godine, kada je otkriveno da su američke službe prisluškivale nemačku kancelarku Angelu Merkel, general smatra da je Vašington imao dobre razloge za to. Zbog tadašnjih izuzetno bliskih ekonomskih i energetskih veza Berlina i Moskve (poput sporazuma o Severnom toku), SAD su morale da se osiguraju od "strateških iznenađenja".
Da je bezbednosna situacija u Rumuniji izuzetno napeta, ne svedoče samo tajne operacije. Nedavno su stanovnici severnog okruga Tulča primili hitna upozorenja na mobilne telefone, nakon što su radari detektovali ruske dronove u napadu na ukrajinske ciljeve tik uz granicu. Građanima je savetovano da potraže sklonište zbog realne opasnosti od pada bespilotnih letelica ili njihovih krhotina na teritoriju Rumunije, što je još jedan dokaz prelivanja rata na prostor NATO-a.
BONUS VIDEO:
(Adevarul.ro/MONDO)