- Indija se zagreva sporije od globalnog proseka, pa stručnjaci govore o "rupi u zagrevanju" koja je posebno vidljiva na severu zemlje.
- Kao glavni uzroci navode se intenzivno navodnjavanje i zagađenje vazduha, dok se pominje i neobičan uticaj CO2 preko formiranja oblaka.
- Naučnici upozoravaju da bi taj zaštitni efekat mogao da oslabi, pa bi Indija u narednim decenijama mogla da se zagreva brže.
Bilo je to predmonsunsko doba i nesnosno vruće kada je profesor Dan Šrag sa Univerziteta Harvard stigao u Delhiju, u Indiji, kako bi održao uvodni govor na klimatskoj konferenciji u martu 2025. godine.
Temperatura se već lagano pela iznad 30 °C - dovoljno toplo da se oseti prvi udar leta, posebno u zemlji u kojoj, kako Šrag napominje, velika većina živi bez klima-uređaja. Prethodnog leta, vrućina u gradu skočila je na 52 °C - što je temperatura koju Šrag naziva "ludačkom", piše Science focus.
Ali ono što je zabrinjavajuće jeste to što ove temperature nisu ni približno visoke onoliko koliko predviđanja pokazuju da bi trebalo da budu. Jer, kako je Šrag istakao u svom govoru, klimatski trend u Indiji ne prati isti put kao ostatak sveta.
Nedavna istraživanja sugerišu da se Indija zapravo zagreva sporije od globalnog proseka. Uprkos tome što redovno beleži temperature oko sredine 40-ih stepeni Celzijusa, njen sopstveni prosek pomerio se za manje od 0,9 °C od početka 20. veka.
U međuvremenu, čitava planeta se zagrejala za 1,4 °C za manje od 50 godina, od 1980. godine.
Čudno, zar ne? Ovaj kontrast ilustruje zrnasta mapa sveta u duginim bojama koju je NASA napravila kako bi prikazala kako su se temperature menjale između 1980. i 2025. godine. Na ovoj mapi, tople boje (crvena i narandžasta) označavaju porast temperature, dok plava i zelena prikazuju pad.
Nije iznenađujuće što plave boje gotovo i nema. Ali dok je većina Evrope, Bliskog istoka i Azije obojena u tamnije nijanse crvene i narandžaste (što označava velike skokove temperature), deo koji pripada Indiji deluje bledo – limunžuto ili belo.
"Možete videti znatno smanjeno, pa čak i potpuno odsustvo zagrevanja nad Indijom tokom ovog vremenskog perioda", kaže dr Bendžamin Kuk, istraživač klimatskih promena u NASA-inom Institutu za svemirske studije "Goddard" i na Univerzitetu Kolumbija u SAD.
Rupa u zagrevanju
Neki stručnjaci sada ovu klimatsku neobičnost nazivaju "rupom u zagrevanju", što je izraz koji je prihvaćen i u beloj knjizi koju su nedavno objavile Šragove kolege sa Harvarda.
Rad sugeriše da je ovaj efekat u velikoj meri uzrokovan slabim zagrevanjem – pa čak i hlađenjem – u severnim regionima zemlje tokom suve indijske zime. Iako niko ne zna tačno šta ga uzrokuje, postoji nekoliko prilično dobrih teorija o kojima se raspravlja.
Razlog zašto je ovo važno jeste sledeći: trenutno nešto štiti 1,5 milijardi stanovnika Indije od pune snage klimatskih promena, a ako to "nešto" iznenada nestane, današnje već zagušljive temperature mogle bi postati nemoguće za preživljavanje.
Dakle, šta stoji iza rupe u zagrevanju? Postoji li dobar razlog zašto se Indija zagreva tako sporo ili je to samo beznačajna fluktuacija – obična odstupanja u klimatskim podacima – koju možemo otpisati kao "šum"?
Neki stručnjaci su već isključili "šum" kao objašnjenje, uključujući Kuka, koji kaže da je to "moguće", ali malo verovatno. On ne veruje u to.
Jer kada bi ovaj fenomen – kako su neki naučnici sugerisali – bio povezan sa položajem Indije u tropima ili njenom monsunskom sezonom, viđali bismo ga i drugde.
"Kao u jugoistočnoj Aziji, na primer, ili južnoj Kini", kaže Kuk. "To su drugi monsunski regioni u tropima, u istoj oblasti kao i Indija, a tamo ne vidimo istu vrstu rupe u zagrevanju."
Što ukazuje na to da postoje zadovoljavajuća objašnjenja. I u stvari, postoji još nekoliko kandidata – iako su za Šraga samo dva glavna konkurenta.
Prvi je poljoprivreda, ili preciznije, ogromne količine vode koje poljoprivreda crpi.
"Glavni osumnjičeni"
Širom Indije, navodnjavanje je od ključnog značaja za proizvodnju hrane – posebno na poljima pirinča i pšenice koja dominiraju poljoprivrednim pejzažima severa, što se ponekad naziva indijskom "žitnicom".
Od 1960-ih godina, voda se masovno ispumpava iz podzemnih izvora kako bi se natopila suva zemlja koja izvan monsunske sezone jedva da vidi kap kiše. Ali ovo crpljenje podzemnih voda dovodi do isparavanja koje odvlači toplotu sa kopna.
"Ideja je sledeća: natopite zemljište sa više vode, dolazi do većeg isparavanja, vlažnost vazduha raste i to potiskuje porast temperature", objašnjava Šrag, dodajući da se sličan efekat javlja i širom "Kukuruznog pojasa" na američkom Srednjem zapadu, gde podaci o temperaturi pokazuju još jednu veliku rupu u zagrevanju.
Drugi glavni kandidat jeste zagađenje vazduha.Čestice aerosola iz saobraćaja, industrije i drugih izvora zagušuju atmosferu – što je očigledno loše, ali ove čestice takođe odbijaju sunčevu svetlost, čime efikasno deluju protiv globalnog zagrevanja (koje se dešava kada se više Sunčeve energije, odnosno toplote, zarobi nego što se odbije).
Krajnji rezultat je da čišćenje našeg neba, ironično, ubrzava zagrevanje. Naučnici sugerišu da je to ono što uzrokuje ubrzano zagrevanje u Kini, koja je poslednjih godina dramatično smanjila emisiju aerosola.
Zajedno, ublažavajući efekti navodnjavanja i zagađenja vazduha mogu biti veći od zbira pojedinačnih uticaja. Barem tako sugeriše bela knjiga Harvarda, na osnovu još neobjavljenih podataka.
To je ono što i Šrag misli.
"Po mom mišljenju, barem na osnovu onoga što sada znamo, oba objašnjenja verovatno doprinose smanjenom zagrevanju u poređenju sa ostatkom sveta", kaže on.
Kuk je, međutim, nešto skloniji hipotezi o navodnjavanju.
"Deo razloga je to što se ova rupa u zagrevanju dešava tokom suvljeg doba godine“, kaže on. „A kada je osnovno stanje suvo, uticaj dodavanja vode u sistem je najizraženiji."
Malo verovatan kandidat
Dakle: intenzivno navodnjavanje, zagađenje vazduha. Nije tako čudno, zar ne? Ali postoje i druge, manje prihvaćene teorije. Jedna koju su nedavno objavili kineski istraživači, na primer, sugeriše posebno neočekivanog kandidata za slabije zagrevanje Indije: CO2.
"Čekaj malo", mogli biste reći, "zar nije CO2 obično glavni krivac kada je u pitanju globalno zagrevanje?" Pa, tako je. Čak su i autori studije bili zbunjeni.
"Da, kada smo prvi put došli do tog rezultata, bili smo iznenađeni", kaže dr Sja Ću iz Kineske akademije nauka u Pekingu.
Pa ipak, njihova studija sugeriše da, zbog osobenosti geografije Indije, CO2 posredno pokreće niz efekata koji dovode do "intenzivnog formiranja oblaka". A oblaci, kao i zagađenje, odbijaju sunčevu svetlost.
Komplikovano je, ali suštinski, više CO2 povećava temperaturnu razliku između kopna i mora, što privlači monsunske vetrove koji povlače vlagu sa Arabijskog mora na zapadu.
Ta vlaga se zatim potiskuje nagore i preko Himalaja, stvarajući oblake. Mnogo njih. Nije stvar u tome da se zagrevanje ne dešava. Stvar je u tome što je krajnji (neto) efekat – navodno – hlađenje.
Prema Kuku, ovaj mehanizam zvuči uverljivo.
"Ali ne znam da li bi zaista bio dovoljan da potpuno poništi efekat zagrevanja usled CO2", kaže on, posebno zato što je monsunska sezona "već prilično oblačna".
Prema Ćuovim rečima, efekat bi bio manji od onog uzrokovanog zagađenjem, ali "ne možemo reći da li je manji od efekta navodnjavanja".
Indija u borbi za opstanak
Koji god da je uzrok, zabrinutost u vezi sa rupom u zagrevanju leži u tome što ona ukazuje na to da je prava temperatura Indije maskirana faktorima upravljanja zemljištem i lokalne atmosfere koji su podložni promenama.
Ostaje da se vidi da li CO2, kroz svoju uvrnutu fiziku, može da se suprostavi žestokom zagrevanju. Ali čini se da su glavni faktori zagađenje vazduha i navodnjavanje, a oba će verovatno opasti u bliskoj budućnosti.
Zagađenje vazduha mora da se smanji ako Indija želi da smanji broj smrtnih slučajeva od milion godišnje (samo od aerosola). U međuvremenu, podzemne vode jednostavno presušuju.
"Ti efekti će se smanjiti u narednih 50 godina“, kaže Šrag. "A to znači da će se, iz perspektive Indije, ona verovatno zagrevati brže od ostatka sveta, samo zato što su ga do sada potiskivali."
Godine 2024. – kada je živa dostigla 52 °C (126 ºF) – najmanje 84 osobe u Indiji su umrle od toplotnog udara, a verovatno i mnogo više. Naučnici naglašavaju da temperature iznad 40 °C (104 ºF), ili 35 °C (95 ºF) ako je vlažnost vazduha visoka, mogu biti smrtonosne.
Ali zbog siromaštva, nedostatka klima-uređaja i potrebe da izlaze napolje radi posla, Šrag kaže da većina ljudi u Indiji, i uopšte u Južnoj Aziji, nema drugog izbora osim da trpi vrućinu.
Tako se Indija nalazi u borbi za opstanak, bilo da rupa u zagrevanju postoji ili ne.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Bilo je to predmonsunsko doba i nesnosno vruće kada je profesor Dan Šrag (Dan Schrag) sa Univerziteta Harvard stigao u Delhi, u Indiji, kako bi održao uvodni govor na klimatskoj konferenciji u martu 2025. godine.
Temperatura se već lagano pela iznad 30 °C (86 ºF) – dovoljno toplo da se oseti prvi udar leta, posebno u zemlji u kojoj, kako Šrag napominje, velika većina živi bez klima-uređaja.
Prethodnog leta, vrućina u gradu skočila je na 52 °C (126 ºF) – što je temperatura koju Šrag naziva „ludačkom“.
Ali ono što je možda još ludačkije jeste to što ove temperature nisu ni približno visoke onoliko koliko predviđanja pokazuju da bi trebalo da budu. Jer, kako je Šrag istakao u svom govoru, klimatski trend u Indiji ne prati isti put kao ostatak sveta.
Bizarno, nedavna istraživanja sugerišu da se Indija zapravo zagreva sporije od globalnog proseka.
Uprkos tome što redovno beleži temperature oko sredine 40-ih stepeni Celzijusa (110–117 ºF), njen sopstveni prosek pomerio se za manje od 0,9 °C (1,62 ºF) od početka 20. veka.
U međuvremenu, čitava planeta se zagrejala za 1,4 °C (2,5 ºF) za manje od 50 godina, od 1980. godine.
Čudno, zar ne? Ovaj kontrast ilustruje zrnasta mapa sveta u duginim bojama koju je NASA napravila kako bi prikazala kako su se temperature menjale između 1980. i 2025. godine. Na ovoj mapi, tople boje (crvena i narandžasta) označavaju porast temperature, dok plava i zelena prikazuju pad.
*Od 1980. godine svet se zagrevao kako se i očekivalo… osim Indije – Autor slike: NASA Goddard Institute for Space Studies*
Nije iznenađujuće što plave boje gotovo i nema. Ali dok je većina Evrope, Bliskog istoka i Azije obojena u tamnije nijanse crvene i narandžaste (što označava velike skokove temperature), deo koji pripada Indiji deluje bledo – limunžuto ili belo.
„Možete videti znatno smanjeno, pa čak i potpuno odsustvo zagrevanja nad Indijom tokom ovog vremenskog perioda“, kaže dr Bendžamin Kuk (Benjamin Cook), istraživač klimatskih promena u NASA-inom Institutu za svemirske studije „Goddard“ i na Univerzitetu Kolumbija u SAD.
**Rupa u zagrevanju**
Neki stručnjaci sada ovu klimatsku neobičnost nazivaju „rupom u zagrevanju“ (*warming hole*), što je izraz koji je prihvaćen i u beloj knjizi koju su nedavno objavile Šragove kolege sa Harvarda.
Rad sugeriše da je ovaj efekat u velikoj meri uzrokovan slabim zagrevanjem – pa čak i hlađenjem – u severnim regionima zemlje tokom suve indijske zime.
Iako niko ne zna tačno šta ga uzrokuje, postoji nekoliko prilično dobrih teorija o kojima se raspravlja.
Razlog zašto je ovo važno jeste sledeći: trenutno nešto štiti 1,5 milijardi stanovnika Indije od pune snage klimatskih promena, a ako to „nešto“ iznenada nestane, današnje već zagušljive temperature mogle bi postati nemoguće za preživljavanje.
Dakle, šta stoji iza rupe u zagrevanju? Postoji li dobar razlog zašto se Indija zagreva tako sporo ili je to samo beznačajna fluktuacija – obična odstupanja u klimatskim podacima – koju možemo otpisati kao „šum“?
Neki stručnjaci su već isključili „šum“ kao objašnjenje, uključujući Kuka, koji kaže da je to „moguće“, ali malo verovatno. On ne veruje u to.
Jer kada bi ovaj fenomen – kako su neki naučnici sugerisali – bio povezan sa položajem Indije u tropima ili njenom monsunskom sezonom, viđali bismo ga i drugde.
„Kao u jugoistočnoj Aziji, na primer, ili južnoj Kini“, kaže Kuk. „To su drugi monsunski regioni u tropima, u istoj oblasti kao i Indija, a tamo ne vidimo istu vrstu rupe u zagrevanju.“
Što ukazuje na to da postoje zadovoljavajuća objašnjenja. I u stvari, postoji još nekoliko kandidata – iako su za Šraga samo dva glavna konkurenta.
Prvi je poljoprivreda, ili preciznije, ogromne količine vode koje poljoprivreda crpi.
**Pročitajte još:**
* Nikada nećete pogoditi koja zemlja predvodi svet u održivosti* Smrtonosne „vatrene oluje sa grmljavinom“ formiraju se širom SAD. A gradovi su možda nemoćni da ih zaustave* Evo koliko najbogatijih 10% duguje planeti za štetu nanetu životnoj sredini
**Glavni osumnjičeni**
Širom Indije, navodnjavanje je od ključnog značaja za proizvodnju hrane – posebno na poljima pirinča i pšenice koja dominiraju poljoprivrednim pejzažima severa, što se ponekad naziva indijskom „žitnicom“.
Od 1960-ih godina, voda se masovno ispumpava iz podzemnih izvora kako bi se natopila suva zemlja koja izvan monsunske sezone jedva da vidi kap kiše.
Ali ovo crpljenje podzemnih voda dovodi do isparavanja koje odvlači toplotu sa kopna.
„Ideja je sledeća: natopite zemljište sa više vode, dolazi do većeg isparavanja, vlažnost vazduha raste i to potiskuje porast temperature“, objašnjava Šrag, dodajući da se sličan efekat javlja i širom „Kukuruznog pojasa“ na američkom Srednjem zapadu, gde podaci o temperaturi pokazuju još jednu veliku rupu u zagrevanju.
Drugi glavni kandidat jeste zagađenje vazduha.
Čestice aerosola iz saobraćaja, industrije i drugih izvora zagušuju atmosferu – što je očigledno loše, ali ove čestice takođe odbijaju sunčevu svetlost, čime efikasno deluju protiv globalnog zagrevanja (koje se dešava kada se više Sunčeve energije, odnosno toplote, zarobi nego što se odbije).
Krajnji rezultat je da čišćenje našeg neba, ironično, ubrzava zagrevanje. Naučnici sugerišu da je to ono što uzrokuje ubrzano zagrevanje u Kini, koja je poslednjih godina dramatično smanjila emisiju aerosola.
Zajedno, ublažavajući efekti navodnjavanja i zagađenja vazduha mogu biti veći od zbira pojedinačnih uticaja. Barem tako sugeriše bela knjiga Harvarda, na osnovu još neobjavljenih podataka.
*Poljoprivrednici u blizini Noide, na severu Indije, oslanjaju se na navodnjavanje kako bi održali useve u surovoj suvoj klimi – Autor slike: Getty Images*
To je ono što i Šrag misli. „Po mom mišljenju, barem na osnovu onoga što sada znamo, oba objašnjenja verovatno doprinose smanjenom zagrevanju u poređenju sa ostatkom sveta“, kaže on.
Kuk je, međutim, nešto skloniji hipotezi o navodnjavanju.
„Deo razloga je to što se ova rupa u zagrevanju dešava tokom suvljeg doba godine“, kaže on. „A kada je osnovno stanje suvo, uticaj dodavanja vode u sistem je najizraženiji.“
**Malo verovatan kandidat**
Dakle: intenzivno navodnjavanje, zagađenje vazduha. Nije tako čudno, zar ne? Ali postoje i druge, manje prihvaćene teorije. Jedna koju su nedavno objavili kineski istraživači, na primer, sugeriše posebno neočekivanog kandidata za slabije zagrevanje Indije: CO2.
„Čekaj malo“, mogli biste reći, „zar nije CO2 obično glavni krivac kada je u pitanju globalno zagrevanje?“ Pa, tako je. Čak su i autori studije bili zbunjeni.
„Da, kada smo prvi put došli do tog rezultata, bili smo iznenađeni“, kaže dr Sja Ću (Xia Qu) iz Kineske akademije nauka u Pekingu.
Pa ipak, njihova studija sugeriše da, zbog osobenosti geografije Indije, CO2 posredno pokreće niz efekata koji dovode do „intenzivnog formiranja oblaka“. A oblaci, kao i zagađenje, odbijaju sunčevu svetlost.
Komplikovano je, ali suštinski, više CO2 povećava temperaturnu razliku između kopna i mora, što privlači monsunske vetrove koji povlače vlagu sa Arabijskog mora na zapadu.
Ta vlaga se zatim potiskuje nagore i preko Himalaja, stvarajući oblake. Mnogo njih.
Nije stvar u tome da se zagrevanje ne dešava. Stvar je u tome što je krajnji (neto) efekat – navodno – hlađenje.
*Toplotni talas u Indiji 2024. godine posebno je teško pogodio ljude na severozapadu zemlje – Autor slike: Getty Images*
Prema Kuku, ovaj mehanizam zvuči uverljivo. „Ali ne znam da li bi zaista bio dovoljan da potpuno poništi efekat zagrevanja usled CO2“, kaže on, posebno zato što je monsunska sezona „već prilično oblačna“.
Prema Ćuovim rečima, efekat bi bio manji od onog uzrokovanog zagađenjem, ali „ne možemo reći da li je manji od efekta navodnjavanja“.
**Iza maske**
Koji god da je uzrok, zabrinutost u vezi sa rupom u zagrevanju leži u tome što ona ukazuje na to da je „prava“ temperatura Indije maskirana faktorima upravljanja zemljištem i lokalne atmosfere koji su podložni promenama.
Ostaje da se vidi da li CO2, kroz svoju uvrnutu fiziku, može da se suprostavi žestokom zagrevanju. Ali čini se da su glavni faktori zagađenje vazduha i navodnjavanje, a oba će verovatno opasti u bliskoj budućnosti.
Zagađenje vazduha mora da se smanji ako Indija želi da smanji broj smrtnih slučajeva od milion godišnje (samo od aerosola). U međuvremenu, podzemne vode jednostavno presušuju.
„Ti efekti će se smanjiti u narednih 50 godina“, kaže Šrag. „A to znači da će se, iz perspektive Indije, ona verovatno zagrevati brže od ostatka sveta, samo zato što su ga do sada potiskivali.“
Godine 2024. – kada je živa dostigla 52 °C (126 ºF) – najmanje 84 osobe u Indiji su umrle od toplotnog udara, a verovatno i mnogo više. Naučnici naglašavaju da temperature iznad 40 °C (104 ºF), ili 35 °C (95 ºF) ako je vlažnost vazduha visoka, mogu biti smrtonosne.
Ali zbog siromaštva, nedostatka klima-uređaja i potrebe da izlaze napolje radi posla, Šrag kaže da većina ljudi u Indiji, i uopšte u Južnoj Aziji, nema drugog izbora osim da trpi vrućinu.
Tako se Indija nalazi u borbi za opstanak, bilo da rupa u zagrevanju postoji ili ne.