- Okeani su znatno veći i dublji od mora, a njihov obim utiče na raspodelu toplote i globalnu klimu.
- Mora su uglavnom plića, bliža kopnu i imaju veće oscilacije u salinitetu, dubini i hemijskom sastavu vode.
- Zbog ograničene cirkulacije mora su osetljivija na zagađenje, dok okeani bolje raspodeljuju materije i toplotu širom planete.
Kada stojite na bilo kojoj plaži na svetu, voda pred vama deo je jednog povezanog sistema, čak i ako je na karti na jednom mestu nazivaju morem, a na drugom okeanom. Te dve reči često se koriste kao da imaju isto značenje, ali opisuju vodene mase koje se razlikuju po veličini, dubini, hemijskom sastavu i živom svetu koji nastanjuju.
Okean je jedna od glavnih podela tog globalnog sistema, dok je more obično manji, plići pojas bliži obali, često okružen kopnom. Te razlike utiču na sve - od regionalnih vremenskih prilika do mesta gde se koncentriše morski život. U nastavku pročitijte šta je to šta razdvaja more od okeana, piše Worldatlas.
Veličina
Pojam more obično se odnosi na vode u oblasti gde se okean spaja sa kopnom.
Razlika u veličini između okeana i mora je ogromna. Svetski okean pokriva oko 139 miliona kvadratnih milja (oko 360 miliona kvadratnih kilometara) i sadrži približno 97% vode na Zemlji.
Mora su drastično manja, pri čemu Filipinsko more, jedno od najvećih, dostiže oko 2 miliona kvadratnih milja. Radi poređenja, Tihi okean je više nego 60 puta veći od celog Sredozemnog mora, a sam Tihi okean veći je od svih kopnenih površina na Zemlji zajedno.
Ta razmera nije samo zanimljivost. Pošto okeani sadrže tako ogromne zapremine vode, oni upijaju i preraspodeljuju ogromne količine sunčeve toplote, što ublažava klimu na Zemlji kroz cirkulaciju velikih razmera. Mora mogu oblikovati regionalno vreme i klimu, ali njihov uticaj ostaje lokalniji u poređenju sa otvorenim okeanom.
Sastav i dubina
Naborane ajkule žive na okeanskim dubinama većim od 5.000 stopa (oko 1.500 metara).
Jedna od najoštrijih fizičkih razlika između mora i okeana leži u njihovom sastavu i dubini. Blizina kopna snažnije oblikuje mnoga mora, stvarajući veće oscilacije u dubini, salinitetu i hemijskom sastavu vode.
Mnoga mora se nalaze iznad relativno plitkih kontinentalnih pragova, iako su neka znatno dublja. Okeani su prostrani i uglavnom duboki, a njihovi uslovi se neprestano menjaju. Prosečan salinitet okeana iznosi oko 35 promila, dok kod mora varira u znatno širem rasponu.
Isparavanje može neka topla, zatvorena mora dovesti u stanje hipersaliniteta, dok obilan priliv slatke vode iz reka, padavina ili topljenja leda druga mora može učiniti manje slanim od otvorenog okeana. Ta blizina kopna takođe donosi veće količine rečnog oticanja, poljoprivrednih nutrijenata, sedimenata i organske materije u mnoga mora nego što otvoreni okean ikada primi.
Geografske granice
Jedna od najjasnijih geografskih razlika između mora i okeana jeste mera u kojoj su okruženi kopnom. Kopno ili kontinenti graniče se sa većinom mora ili ih delimično okružuju, dok granice okeana prate geografske konvencije širom jedinstvene globalne vodene mase.
Sredozemno more je, na primer, gotovo potpuno okruženo Evropom, Azijom i Afrikom. Zemlja tehnički ima samo jedan povezani globalni okean, a linije koje razdvajaju pet priznatih okeana zasnivaju se na odlikama kao što su kontinenti, obale i geografske širine ili dužine. Meridijani označavaju granice između Indijskog i Atlantskog okeana, dok paralela određuje severnu granicu Južnog okeana.
Okeani i mora se podjednako oštro razlikuju i po svojoj ranjivosti na ljudski pritisak. Ogromna zapremina i cirkulacija otvorenog okeana preraspodeljuju toplotu i rastvorene materije širom planete, iako salinitet i dalje znatno varira u različitim regionima. Ta ista zapremina i cirkulacija čine okean ogromnim ponorom ugljenika i ključnim faktorom u regulisanju Zemljine klime, a njegova sama veličina deluje kao štit od lokalnih ekoloških katastrofa.
Mora nemaju takav štit. Sa manjom zapreminom i ograničenom cirkulacijom, više su izložena ljudskom otpadu, zagađenju i hemijskom oticanju, a kada zagađivači jednom uđu u delimično zatvoreni basen, mogu ostati zarobljeni. Rezultat su "mrtve zone", poput onih u Crnom moru, gde voda siromašna kiseonikom prekriva većinu dubina.
Morska ekologija
Ekološka podela između mora i okeana svodi se na sunčevu svetlost, nutrijente i samu razmeru - iste sile koje odvajaju osunčane priobalne plićake od dubokomorskih ekosistema.
Mnoga mora obuhvataju plitka priobalna staništa bogata nutrijentima sa obližnjeg kopna, što podržava izuzetno produktivne ekosisteme i gust morski život. Tamo gde je voda dovoljno plitka da sunčeva svetlost dopre do morskog dna, razvijaju se ekosistemi poput šuma morskih algi (kelpa). Te produktivne priobalne zone mogu imati izuzetnu biološku raznovrsnost, ali ih blizina kopna takođe ostavlja izloženim zagađenju, izgradnji na obali i drugim ljudskim pritiscima.
Koliko je okean zapravo dubok?
Okeani su svet za sebe, sa uslovima koji se dramatično menjaju kako dubina raste, a morski život je primoran da se tome prilagodi. Prosečna dubina okeana iznosi približno 3.700 metara, tako da se veći deo morskog dna nalazi daleko ispod osunčane površine. U mnogim produktivnim regionima, vertikalno podizanje vode (apveling) nosi dubinsku vodu bogatu nutrijentima ka površini, gde sunčeva svetlost omogućava fitoplanktonu da iskoristi te nutrijente i hrani morski lanac ishrane.
Dublje nadole, mnogi organizmi zavise od "morskog snega" - organskog materijala koji polako tone iz površinskih voda - kao primarnog izvora hrane. Morske životinje su razvile širok spektar prilagođavanja kako bi preživele u ovim uslovima. Velike vrste, poput kitova, tuna i ajkula, prelaze ogromna rastojanja u potrazi za retkim hranilištima, dok se druge dubokomorske životinje oslanjaju na bioluminiscenciju, kamuflažu i specijalizovane čulne organe kako bi pronašle hranu, izbegle grabljivce i komunicirale u mraku.
Dva naziva, jedan povezani sistem
I mora i okeani sadrže vitalni morski život, podržavaju ekosisteme i održavaju planetu, ali ih njihove razlike čine jedinstvenim. Mora, manja po razmeri i okružena kopnom, mogu imati izrazito veliki uticaj na regionalnu klimu i obližnje ekosisteme, a ljudski uticaj do njih brzo dopire.
Okeani se prostiru na globalnom nivou, a njihovi glavni obrasci cirkulacije pomažu u održavanju ravnoteže Zemljine klime. Razumevanje razlike između njih zapravo je pitanje razmere, zatvorenosti kopnom i obima vode koja se nalazi pred vama.
BONUS VIDEO:
(MONDO)