- Naučnici su utvrdili da neke radioaktivne čestice iz Černobilja i posle 40 godina zadržavaju gotovo nepromenjenu strukturu. To znači da bi mogle dugo ostati izvor kontaminacije u zoni isključenja i okolini.
- Analizirano je šest fragmenata nuklearnog goriva, a rezultati pokazuju da su pojedine čestice stabilnije nego što se ranije mislilo. Istraživači upozoravaju da je uzorak mali i da su potrebna dalja ispitivanja.
Četiri decenije nakon najveće nuklearne katastrofe na svetu, naučnici su došli do novih saznanja koja pokazuju da radioaktivne posledice katastrofe u Černobilju još nisu prošlost.
Istraživači koji su analizirali mikroskopske fragmente nuklearnog goriva izbačene iz reaktora nakon eksplozije 1986. godine otkrili su da su neke čestice zadržale gotovo nepromenjenu strukturu, prenosi Dejli mejl.
Ekološki rizici
Ovo otkriće moglo bi doprineti boljem razumevanju dugoročnih zdravstvenih i ekoloških rizika koje predstavlja radioaktivna kontaminacija.
"Očuvana struktura čestica iz Černobilja, čak i nakon četiri decenije, ukazuje na to da će one još dugo ostati izvori radioaktivnih materija", navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu "Journal of Hazardous Materials".
Kada je četvrti reaktor nuklearne elektrane u tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini pregrejan i eksplodirao, u atmosferu je oslobođen oblak koji je sadržao više od 100 različitih vrsta radioaktivnih čestica.
Ovi sitni fragmenti, veličine od osam do 50 mikrometara, i danas zadržavaju radioaktivnost. Oni nastavljaju da predstavljaju izvor kontaminacije zemljišta u Zoni isključenja oko Černobilja, kao i u okolnim područjima.
Tri grupe
Istraživački tim analizirao je šest radioaktivnih čestica kako bi utvrdio na koji su se način promenile tokom proteklih 40 godina. Rezultati su pokazali da su neke od njih stabilnije nego što se ranije pretpostavljalo. Autor istraživanja Tobijas Vajsborn objasnio je da se ove čestice mogu podeliti u tri osnovne grupe:
"Postoje tri grupe ovih čestica. Prvu grupu čine čestice koje su, sa hemijskog i fizičkog stanovišta, i dalje veoma slične nuklearnom gorivu, uranijum-dioksidu. Drugu grupu čine čestice koje su delimično ili u potpunosti obavijene slojem cirkonijuma ili su se potpuno stopile sa njim. Treća grupa nastala je kada se grafitni moderator u reaktoru zapalio i goreo 10 dana", objasnio je Vajsborn.
Tokom požara, nuklearno gorivo pretvorilo se u različite okside uranijuma. Ovi materijali mogu se raspadati na mikroskopske čestice prašine koje se potom pod uticajem vetra šire vazduhom.
Radioaktivni materijali
Udisanje takvih čestica može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik jer radioaktivni materijal na taj način može dospeti u organizam. Kako bi detaljnije ispitali fragmente, istraživači su koristili složene eksperimente rendgenske difrakcije, metodu koja im je omogućila da prouče unutrašnju strukturu radioaktivnog materijala.
Analiza je pokazala da su neke čestice sačuvale veliki deo svoje prvobitne strukture nuklearnog goriva, uprkos višedecenijskom izlaganju različitim spoljnim uticajima.
Ovi rezultati ukazuju na mogućnost da pojedini fragmenti radioaktivnog materijala iz Černobilja ostanu strukturno očuvani znatno duže nego što se očekivalo. To bi moglo produžiti ekološke posledice katastrofe koja je obeležila istoriju nuklearne energije.
Ograničenja studije
Uprkos značajnim nalazima, naučnici naglašavaju da rezultate treba tumačiti oprezno i da oni ne omogućavaju donošenje konačnih zaključaka o zdravstvenim rizicima po stanovništvo.
"Svaka pojedinačna čestica ima drugačiju strukturu", rekao je Vajsborn, ističući da je istraživanje obuhvatilo samo šest čestica prikupljenih na dve različite lokacije.
Prema njegovim rečima, za pouzdanije zaključke o dugoročnoj stabilnosti radioaktivnih čestica potrebno je prikupiti uzorke sa mnogo više lokacija i analizirati znatno veći broj fragmenata.
"Za donošenje uopštenijih zaključaka o stabilnosti čestica iz Černobilja bilo bi neophodno prikupiti uzorke sa mnogo većeg broja lokacija i ispitati mnogo više čestica", rekao je Vajsborn.
Prosečne vrednosti
"Čak i kada bismo u nekom trenutku dobili određene prosečne vrednosti, i dalje ne bismo mogli donositi univerzalne zaključke o zdravstvenim rizicima u tom području", dodao je.
Istraživanje tako pruža novi uvid u dugotrajnost radioaktivnog materijala zaostalog nakon katastrofe, ali istovremeno pokazuje koliko je još potrebno naučnih analiza kako bi se preciznije procenile njegove dugoročne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
BONUS VIDEO: