- Pukotina na vrhu Hohfogela u Alpima širi se i naučnici očekuju odron od 250.000 do 400.000 kubnih metara stena.
- Planina se prati više od 12 godina uz senzore i dronove, a ovog proleća zabeleženi su pomaci od pet milimetara nedeljno.
- Pristup sa austrijske strane već je zatvoren za planinare, dok istraživači upozoravaju da su obilne kiše, oluje i topljenje snega ubrzali nestabilnost.
Pukotina na samom vrhu Hohfogela neprestano se širi, a naučnici očekuju odron od nekoliko stotina hiljada kubnih metara stena, piše Euronews.
Hohfogel, planina visoka 2.592 metra u Algauskim Alpima, nalazi se na granici Nemačke i austrijskog Tirola. U junu se sa planine već odlomilo oko 2.000 kubika stena, ali istraživači sada upozoravaju da je neizbežan novi, znatno veći odron. Prema njihovim procenama, niz padinu bi moglo da se sruši do 400.000 kubnih metara materijala.
Samom vrhu preti urušavanje jer se pukotina, prisutna još od 19. veka, neprestano širi. Prema istorijskim zapisima, procep je nekada bio širok koliko i ljudska ramena, a danas je narastao na nekoliko metara.
Stručnjaci ovu kritičnu tačku prate već dvanaest godina. U početku su to radili terenskim izlascima, a od 2018. koriste trajno postavljene senzore i mernu opremu.
Na terenu se upotrebljava i dron sa laserskim skenerom. Ovog proleća instrumenti su zabeležili pomake od čak pet milimetara nedeljno, što je u geološkom smislu izuzetno brzo.
Poređenja radi, Alpi se u proseku pomeraju oko 1,8 milimetara godišnje. Podaci iz sistema za rano upozoravanje naveli su naučnike da izdaju upozorenje. Uspon sa austrijske strane već je neko vreme zatvoren za planinare, dok je pristup iz Nemačke i dalje otvoren.
Početkom oktobra tim sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM), koji vodi profesor geologije Mihael Krautblatler, ponovo se popeo na vrh radi pregleda terena i merne opreme.
Krautblatler je stručnjak za odrone i klizišta, a cilj mu je, kako je u februaru izjavio za Nemački planinarski savez (DAV), "opremiti opasna područja naprednim sistemima za rano upozoravanje kako bismo mogli ispravno da protumačimo znake koje nam planina šalje".
Podaci sa senzora stižu neprestano
Na Hohfogel je postavljeno više od 30 senzora koji sa milimetarskom preciznošću prate ceo vrh i beleže svaki pomak. Stručnjaci sa TUM-a su 2024. godine glavnu pukotinu opisali kao procjep širok do šest metara, dug oko 35 i dubok otprilike 60 metara.
Nova pukotina na jugozapadnom grebenu sada se smatra ključnom slabom tačkom jer su onde zabeleženi najveći pomaci. Naučnici to mesto nazivaju "Pukotina 6". Prema Krautblatlerovim rečima, slični sistemi se trenutno koriste na još samo dve lokacije - u klancima Partnah i Helental.
"Onde detaljno učimo koje signale planina šalje i koliko unapred. Često je reč o samo nekoliko dana ili sati. Takvi sistemi biće ključni u visokogorju jer dolaze promene koje nadilaze sva naša dosadašnja iskustva", rekao je Krautblatler za DAV.
Istraživači u svoje kancelarije primaju podatke sa instrumenata nekoliko puta na sat. Krautblatler se nada da će tehnologija pomoći da Alpi ostanu dostupni, ali i da će vlasti moći na vreme da zatvore opasna područja pre nego što dođe do katastrofe.
Odron može da se pokrene svakog trenutka
Naučnici smatraju da planina dostiže kritičnu tačku i da bi niz padinu moglo da se sruši između 250.000 i 400.000 kubika kamenja. Kao jedan od uzroka sve bržeg pomeranja stena navode ekstremne vremenske uslove.
Johanes Lajnauer iz tima sa TUM-a izjavio je za Dojčlandfunk da na Hohfogelu vide "jasan uticaj obilnih padavina, odnosno jakih kiša, grmljavinskih nevremena i topljenja snega".
"Takva nevremena su sve češća i intenzivnija zbog klimatskih promena, a to utiče na brzinu i učestalost ovakvih odrona", dodao je Lajnauer.
BONUS VIDEO: