- Jastrebac, nedaleko od Kruševca, važi za najšumovitiju planinu u Srbiji i poznatu vazdušnu banju, uz povoljnu klimu i mnogo sunčanih dana.
- Uz planinu se vezuju priče o skrivenom zlatu i legenda da je šume stvorio jastreb koji je raznosio semenke biljaka.
Smešten na svega dvadesetak kilometara od nekadašnje srpske prestonice Kruševca, Jastrebac se po mnogo čemu izdvaja od ostalih planina u Srbiji. Iako se može pohvaliti izuzetno povoljnom klimom i velikim brojem sunčanih dana tokom godine, ova planina još uvek nije opterećena masovnim turizmom. Zahvaljujući specifičnom i blagotvornom vazduhu, Jastrebac je prepoznat i kao prava vazdušna banja koja osvežava i okrepljuje organizam, dok joj dodatnu čar daju brojni narodni mitovi i predanja.
Skriveno blago i stare legende
Jedna od najpoznatijih priča vezanih za ovu planinu tiče se skrivenog zlata. Legenda kaže da su hajduci u ovdašnjim gustim šumama čuvali svoj plen, dok se u narodu veruje da su i osmanski vojnici ovde zakopali veliki sud napunjen zlatom. Kako navodi portal „Jastrebac.com“, narodno predanje nudi i precizno uputstvo za pronalazak: srećnik koji naiđe na kamen sa uklesanim motivom vage treba samo da prati pravac u kom je vaga usmerena i da na tom mestu kopa. Pored narodnih priča, postoje i istorijske naznake da su još stari Rimljani i pleme Dardanaca prvi otkrili zlatne žice na ovom području, uspevajući povremeno da iskopaju manje količine dragocenog metala.
Celogodišnje utočište i mit o nastanku šuma
Jastrebac nosi titulu najšumovitije planine u Srbiji, zbog čega predstavlja odličan izbor za posetu u bilo koje doba godine. Tokom toplijih meseci posetiocima su na raspolaganju uređene pešačke staze i uživanje u prirodi, dok zima donosi uslove za skijanje.
Jednako je zanimljivo i predanje o tome kako je planina dobila ime i svoj bogati biljni svet. Priča se da je moćni jastreb u davna vremena strpljivo nadletao ovaj kraj tražeći idealno mesto za gnezdo. Sakupljajući grančice u kljunu, usput je prenosio i semenke raznih biljaka koje je tokom leta ispuštao na plodno tlo. Iz tog semena vremenom su izrasle guste šume i raznovrsne biljne vrste. Pored karakterističnih belih breza, koje su postale zaštitni znak Jastrepca, ovde danas rastu brojne retke, endemske i međunarodno značajne biljke, zbog čega ova planina privlači ljubitelje prirode tokom čitave godine.
BONUS VIDEO:
(Ona.rs/MONDO)
