- Anglo-zanzibarski rat iz 1896. trajao je samo 38 minuta i smatra se najkraćim ratom u istoriji.
- Sukob je izbio kada je Halid bin Bargaš preuzeo presto bez britanskog odobrenja, pa je London naredio napad na palatu.
- Britansko bombardovanje brzo je slomilo otpor, a više od 500 Halidovih boraca je poginulo ili ranjeno.
Malo poznati Anglo-zanzibarski rat iz 1896. godine generalno se smatra najkraćim ratom u istoriji, budući da je trajao ukupno samo 38 minuta.
Priča počinje potpisivanjem Helgolandsko-zanzibarskog sporazuma između Velike Britanije i Nemačke 1890. godine. Ovim sporazumom praktično su određene sfere uticaja dve imperijalne sile u istočnoj Africi. Zanzibar je potpao pod britanski uticaj, dok je Nemačka dobila kontrolu nad kopnenim delom današnje Tanzanije.
Koristeći novostečeni uticaj, Velika Britanija proglasila je Zanzibar protektoratom Britanske imperije i nastojala da na vlast postavi sultana koji bi zastupao njene interese.
Hamad bin Tuvajni, koji je podržavao Britance u tom području, postavljen je za sultana 1893. godine.
Kako je počeo sukob?
Hamad je ovim relativno mirnim protektoratom vladao nešto više od tri godine, sve do 25. avgusta 1896. godine, kada je iznenada preminuo u svojoj palati.
Iako pravi uzrok njegove smrti nikada nije u potpunosti razjašnjen, dugo je postojalo uverenje da ga je otrovao njegov rođak Halid bin Bargaš.
Takve sumnje dodatno je podstakla činjenica da se Halid, svega nekoliko sati nakon Hamadove smrti, uselio u palatu i proglasio sultanom, bez odobrenja britanskih vlasti.
Britanske diplomate bile su nezadovoljne ovakvim razvojem događaja, a njihov glavni predstavnik u regionu, Bejzil Kejv, brzo je zatražio da Halid odstupi sa vlasti.
Halid je ignorisao upozorenja i počeo da okuplja svoje snage oko palate.
Njegovi ljudi bili su iznenađujuće dobro naoružani, mada je zanimljivo da su mnogi topovi i drugo oružje zapravo bili diplomatski pokloni koje je prethodni sultan dobijao tokom godina.
Do kraja 25. avgusta Halid je obezbedio palatu sa gotovo 3.000 ljudi, nekoliko artiljerijskih oruđa, pa čak i skromno naoružanom kraljevskom jahtom u obližnjoj luci.
Istovremeno, Britanci su u luci već imali dva ratna broda, HMS Philomel i HMS Rush, dok su vojnici poslati na obalu kako bi zaštitili britanski konzulat i sprečili eventualne nerede među lokalnim stanovništvom.
Kejv je zatražio i pojačanje sa broda HMS Sparrow, koji je u luku uplovio uveče 25. avgusta.
Iako je raspolagao značajnim vojnim snagama, Kejv je znao da bez izričitog odobrenja britanske vlade ne sme da započne neprijateljstva.
Zbog toga je iste večeri poslao telegram Ministarstvu spoljnih poslova u Londonu.
"Da li smo ovlašćeni da, ukoliko svi pokušaji mirnog rešenja budu neuspešni, otvorimo vatru na palatu sa ratnih brodova?", upitao je.
Dok je čekao odgovor iz Londona, nastavio je da upućuje ultimatume Halidu, ali bez uspeha.
Britanci dobili odobrenje za napad
Narednog dana u luku su uplovila još dva britanska ratna broda, HMS Racoon i HMS St George.
Na drugom brodu nalazio se kontraadmiral Hari Roson, komandant britanske flote u tom području.
U međuvremenu, Kejvu je stigao telegram iz Londona.
"Ovlašćeni ste da preduzmete sve mere koje smatrate neophodnim i u tome ćete imati podršku Vlade Njenog veličanstva. Ipak, nemojte preduzimati ništa za šta niste sigurni da možete uspešno da sprovedete", navedeno je u odgovoru.
Poslednji ultimatum Halidu upućen je 26. avgusta, uz zahtev da napusti palatu do devet časova narednog jutra.
Iste večeri Kejv je naredio da svi brodovi koji nisu vojni napuste luku, u okviru priprema za mogući sukob.
U osam sati ujutru 27. avgusta, samo sat vremena pre isteka ultimatuma, Halid je poslao odgovor.
"Nemamo nameru da spustimo našu zastavu i ne verujemo da ćete otvoriti vatru na nas", poručio je.
Kejv je odgovorio da ne želi da napadne palatu, ali da će to svakako učiniti ukoliko Halid ne postupi po britanskim zahtevima.
Rat završen za samo 38 minuta
To je bila poslednja poruka koju je Kejv dobio od Halida.
Tačno u devet časova britanski ratni brodovi u luci dobili su naređenje da započnu bombardovanje palate.
Već do 9.02 većina Halidove artiljerije bila je uništena, dok je drvena konstrukcija palate počela da se urušava, sa oko 3.000 branilaca unutar nje.
Prema istorijskim navodima, Halid je upravo u tom trenutku, svega dva minuta nakon početka bombardovanja, pobegao kroz zadnji izlaz palate, ostavljajući svoje sluge i borce da nastave odbranu.
Do 9.40 granatiranje je prestalo, sultanova zastava je spuštena, a najkraći rat u istoriji zvanično je završen nakon svega 38 minuta, prema računanju koje navodi Historic UK.
Više od 500 poginulih i ranjenih
Uprkos izuzetno kratkom trajanju sukoba, broj žrtava bio je veoma visok.
Više od 500 Halidovih boraca poginulo je ili je ranjeno, uglavnom zbog razornih eksplozija granata koje su pogodile slabu drvenu konstrukciju palate.
Na britanskoj strani teško je povređen jedan podoficir mornarice, koji se kasnije oporavio u bolnici.
Nakon Halidovog poraza, Velika Britanija mogla je da postavi probritanskog sultana Hamuda na presto Zanzibara.
On je narednih šest godina vladao u skladu sa interesima britanske krune.
Šta se dogodilo sa svrgnutim sultanom?
Halid je uspeo da pobegne sa manjom grupom svojih pristalica i skloni se u nemački konzulat.
Uprkos ponovljenim britanskim zahtevima za njegovo izručenje, nemačka mornarica ga je 2. oktobra tajno izvela iz zemlje i prebacila na područje današnje Tanzanije.
Britanske snage uspele su da ga zarobe tek 1916. godine, tokom vojne kampanje u istočnoj Africi.
Nakon zarobljavanja prognan je na ostrvo Sveta Jelena.
Kasnije mu je dozvoljeno da se vrati u istočnu Afriku, gde je preminuo 1927. godine.
Tako je sukob koji je trajao svega nekoliko desetina minuta ostao zabeležen kao jedan od najneobičnijih ratova u istoriji, ali i kao primer razorne moći britanske imperijalne vojske krajem 19. veka.
BONUS VIDEO:
(Historic UK/Mondo)