- Masovni protesti zahvatili su Francusku, Španiju, Portugal, Italiju i Albaniju, uz sukobe građana i policije.
- U Francuskoj su protesti krenuli zbog stanja u prosveti i rasta troškova života, a u Španiji i Portugalu zbog naglog skoka kirija i cena nekretnina. U Italiji su neredi eskalirali u Milanu, dok u Albaniji demonstranti traže ostavku Edija Rame.
Od Francuske i Španije, preko Portugala i Italije, pa sve do Albanije, ulice metropola postale su poprište sukoba građana i policije. Iako svaka država ima specifične lokalne okidače, u korenu bunta leži zajednički imenitelj: dramatičan pad životnog standarda, stambena kriza, krah obrazovnog sistema i opšte nezadovoljstvo političkim elitama.
Šta je zapalilo proteste po državama?
Francuska: Od praznih učionica do skoka cena goriva
Sve je počelo krajem septembra, nedelju dana nakon početka školske godine, kada su srednjoškolci izašli na ulice zbog alarmantnog stanja u prosveti. Đaci mesecima gube nastavu jer nema ko da zameni odsutne profesore, školske zgrade prokišnjavaju i propadaju, a novi sistem upisa na fakultete ocenjen je kao potpuno netransparentan.
Ubrzo su se đacima u Francuskoj pridružili radnici, studenti i jedan od najvećih sindikata u zemlji Generalna konfederacija rada (CGT). Gnev se proširio na opšti rast troškova života i eksploziju cena goriva, do koje je došlo nakon što su američki vazdušni udari doveli do de fakto zatvaranja strateški ključnog Ormuskog moreuza. Sindikati zahtevaju zamrzavanje cena, veće plate i veće penzije.
Španija: Tragedija bake Marikarmen i stambeni pakao
U Španiji je glavni pokretač protesta bila kriza stanovanja. Bunt je kulminirao nakon potresne sudbine osamdesetsedmogodišnje Marikarmen Abaskal, koja je prinudno iseljena iz svog doma kada joj je investicioni fond podigao kiriju za neverovatnih 230 odsto. Nesrećna žena preminula je dve nedelje kasnije u bolnici.
Aktivisti i građani sada zahtevaju hitno smanjenje podstanarskih kirija, potpunu zabranu prinudnih iseljenja i zakonsku rampu za investicione fondove koji kupuju stambene zgrade i veštački pumpaju cene.
Portugal: Skok cena nekretnina od čak 124 odsto
Slične scene viđene su u centru Lisabona, gde su stotine demonstranata blokirale grad tražeći krov nad glavom koji prosečan građanin može da priušti. Zvanični podaci pokazuju da su cene nekretnina u Portugalu između 2015. i 2024. godine porasle za frapantnih 124 odsto, što je dvostruko brži rast od proseka Evropske unije.
Italija: Barikade i plamen u Milanu
Udar na kućne budžete izveo je građane na ulice Milana. Iako je protest počeo mirno, ubrzo je prerastao u ulične nerede. Maskirani izgrednici gađali su policiju kamenicama i granitnim kockama, a barikade napravljene od stolova obližnjih kafića i restorana zapaljene su usred gradskih ulica.
Albanija: Šesti dan nereda protiv Edija Rame
Demonstracije u Tirani ušle su u šesti dan. Iako su protesti tinjali još od leta, nakon kontroverzi oko luksuznog turističkog projekta na obali koji podržava zet Donalda Trampa, Džared Kušner, studenti i omladina sada na ulicama traže neopozivu ostavku premijera Edija Rame, ukazujući na endemsku korupciju, nedostatak posla i urušeno obrazovanje.
Kada je sve počelo i da li se bunt širi?
Kraj septembra: Srednjoškolski protesti u Francuskoj pokrenuli su lančanu reakciju.
Letnji meseci: Početak studentskog i građanskog nezadovoljstva u Albaniji oko projekata na obali.
Protekli vikend: Demonstracije doživljavaju vrhunac; koordinisani protesti zbog troškova života istovremeno izbijaju u Italiji, Portugalu i Belgiji.
Da li su vlade popustile pred zahtevima?
Suočene sa masovnim pritiskom, pojedine vlade povukle su prve kompromisne poteze:
Francuska vlada je najavila hitno zapošljavanje 3.000 profesora na zameni kako bi se popunile praznine u školama i obećala da će uključiti učenike u donošenje odluka. Takođe, povučen je plan iz budžeta za narednu godinu koji je predviđao poskupljenje pojedinih univerzitetskih školarina, dok je Jelisejska palata odobrila dodatne subvencije za gorivo u najugroženijim privrednim granama.
U Španiji je premijer Pedro Sančez pokušao da progura vanredni zakon o zaštiti podstanara. Međutim, pošto su desničarske i krajnje desničarske partije u parlamentu oborile zakon, Sančez je povukao radikalan potez - raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar, poručivši biračima da mu je potrebna stabilnija progresivna većina kako bi sproveo stambenu reformu.
Nazire li se kraj neredima?
Brzo smirivanje situacije malo je verovatno.
U Francuskoj predsednik Emanuel Makron ulazi u završnicu svog drugog i poslednjeg mandata u Jelisejskoj palati pred predsedničke izbore zakazane za april 2027. godine. Njegov ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez poslao je oštru poruku, naglasivši da vlada neće praviti dalje ustupke pod pritiskom i optuživši "krajnju levicu" i "kriminalce koji pljačkaju gradove" za eskalaciju nasilja.
U Španiji sudbina protesta zavisi od prelaznih mehanizama u parlamentu pre izbora. Ukoliko Stalno veće kongresa uspe da usvoji makar prelazne uredbe o stanovanju, tenzije bi mogle da opadnu, naročito zato što i vladajući socijalisti i opoziciona Narodna partija pred izbore u novembru biračima obećavaju masovnu izgradnju stanova i rešavanje stambenog pitanja.
BONUS VIDEO: