- Francuski sindikati i demonstranti pozvali su na nove proteste i generalni štrajk, uz poruku da je nezadovoljstvo zbog plata, troškova života i javnih službi sve šire.
- U subotnjim marševima učestvovalo je 410.000 ljudi, a vlasti su rasporedile 70.000 policajaca da spreče nove nerede i pljačke.
- Vlada pregovara sa sindikatima i studentima, ali lideri protesta tvrde da ponuđene mere nisu dovoljne, dok policija upozorava na manjak ljudstva.
Grupe francuskih demonstranata i sindikati pozvali su na nove proteste kako bi održali pritisak na vladu, nakon što je velika bezbednosna operacija doprinela obuzdavanju nemira tokom demonstracija održanih u subotu širom zemlje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u subotnjim marševima učestvovalo 410.000 ljudi, dok su vlasti rasporedile 70.000 policajaca kako bi se sprečili ponovni talasi pljački i vandalizma, zabeleženi u brojnim gradovima 17. oktobra.
Sindikalne vođe pozvale su na nove proteste sledeće subote i na generalni štrajk 5. novembra, ističući da se nezadovoljstvo zbog plata, troškova života i javnih službi proširilo daleko izvan okvira studentskog pokreta, koji se prvi pokrenuo prošlog meseca.
"Vidimo talas nagomilanog besa i pozivamo ljude da izađu na ulice i sledeće subote", izjavila je za BFM TV Mirijel Gilber, kopredsednica levičarske sindikalne federacije "Solidaires".
Ona je istakla da se nezadovoljstvo studenata, radnika, vatrogasaca i drugih grupa stapa u zajednički bunt.
Sindikat prosvetnih radnika "SUD Education" saopštio je da će se pridružiti protestima 31. oktobra, dok je uticajni sindikat CGT najavio da će odluku o tome doneti tokom sedmice.
Makronov manevarski prostor sveden na minimum
Na masovna okupljanja sledeće subote pozvali su i pripadnici pokreta "Žuti prsluci", građanske inicijative nastale 2018. godine kao pobuna protiv poreza na gorivo. Oni najavljuju i blokade sedenjem ispred gradskih skupština i zgrade Nacionalnog parlamenta.
"U ovoj zemlji ključa gnev. On raste po školama i univerzitetima, na kružnim tokovima, u naseljima, na poljoprivrednim gazdinstvima i na radnim mestima", poručila je novinarima aktivistkinja Azelma Sigo.
Predsednik Emanuel Makron je 2019. godine uspeo da obezbedi sredstva za smanjenje cena goriva kao odgovor na zahteve Žutih prsluka.
Sedam godina kasnije, zbog prenapregnutih javnih finansija, prostora za ispunjavanje zahteva demonstranata gotovo da nema.
Uz to, Makronov mandat ističe sledeće godine, a njegova centristička stranka više nema većinu potrebnu za usvajanje ključnih zakona. Vlada je otvorila pregovore sa sindikatima i predstavnicima studenata u pokušaju da smiri krizu, ali lideri protesta ističu da su ponuđene mere nedovoljne.
Spremaju se nove demonstracije
"Od ove vlade nismo dobili nikakav suštinski odgovor", poručila je Gilber.
Policijski sindikati u nedelju su upozorili da nemaju dovoljno ljudstva da na duži rok održavaju ovako visok nivo pripravnosti, kakav je u subotu pomogao da se neredi svedu na sporadične sukobe u više gradova, uključujući Pariz i Marselj.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u nedelju objavilo da je u subotu privedeno 1.314 osoba, što je upola manje nego prethodne sedmice, kao i da je povređeno oko 50 policajaca, u poređenju sa više od 1.000 povređenih policajaca nedelju dana ranije.
Protesti su dobili odjek i van granica Francuske. Belgijska policija je u subotu u Briselu upotrebila suzavac i biber-sprej u sukobima sa antivladinim demonstrantima.
U Albaniji su mirni protesti, koji traju od kraja maja, prerasli u nasilne nemire, dok se u nekoliko italijanskih gradova već drugu sedmicu zaredom beleže manji incidenti i sukobi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: