- Enset, poznat kao 'lažna banana', osnovna je hrana za više od 20 miliona ljudi u Etiopiji i smatra se izuzetno otpornom kulturom.
- Istraživanja pokazuju da bi širenje enseta moglo da obezbedi hranu za više od 100 miliona ljudi u podsaharskoj Africi.
- Ipak, biljku koče istorijske i praktične prepreke, od zaštite etiopskih resursa do zahtevne prerade koja traži mnogo rada i znanja.
Enset, poznat i kao "lažna banana" ili "drvo protiv gladi", osnovna je hrana za više od 20 miliona ljudi. Naučnici veruju da bi ova izuzetno otporna kultura mogla da pomogne u borbi protiv gladi i posledica klimatskih promena, a istraživanja pokazuju da bi njenim širenjem bilo moguće obezbediti hranu za više od 100 miliona ljudi, piše CNN.
Pamuk već gotovo dva veka nosi nadimak "belo zlato", dok se pšenica često naziva "kraljem žitarica". Međutim, malo koja poljoprivredna kultura ima toliko neobičnih nadimaka kao enset, koji se naziva i "bananom na steroidima" i "čudesnom biljkom".
Iako može da naraste do 10 metara visine, enset je gotovo nepoznat izvan Etiopije. Njegov značaj posebno ističe britanski biolog James Borrell, koji se bavi istraživanjem i očuvanjem biljnih vrsta.
"Kada je reč o njegovoj svestranosti i prilagodljivosti, zaista je neverovatan", rekao je Borrell za CNN.
Biljka nalik banani, ali s potpuno drugačijim plodovima
Borrell se prvi put susreo s ensetom 2017. godine, kada je počeo da radi u Kraljevskom botaničkom vrtu Kew u zapadnom Londonu.
Iako divlji enset raste u više afričkih zemalja, od Sudana do Mozambika, kao prehrambena kultura uzgaja se gotovo isključivo u jugozapadnim planinskim područjima Etiopije, na nadmorskim visinama između 1.500 i 3.000 metara.
Ta biljka pripada porodici banana, ali zapravo nije drvo. Njeno naizgled masivno deblo sastoji se od čvrsto zbijenih lisnih opni, dok listovi mogu da dosegnu dužinu od pet metara.
Za razliku od obične banane, plodovi enseta nisu jestivi jer sadrže brojne tvrde, crne semenke. Umesto plodova stanovnici Etiopije koriste druge delove biljke.
Mesnati podzemni deo i tkivo lažne stabljike usitnjavaju se i fermentišu u podzemnim jamama, od tri meseca do čak dve godine. Tako nastaje smesa od koje se priprema kocho, tradicionalna etiopska namirnica slična hlebu.
Tokom prerade dobija se i skrobni proizvod poznat kao bulla, koji se koristi za pripremu kaša i drugih jela.
Samo 60 biljaka može da prehrani petočlanu porodicu
Najveća prednost enseta jeste njegova otpornost. Dobro podnosi sušu, otporan je na brojne bolesti i daje velike prinose.
Prema istraživanjima, samo 60 biljaka može obezbediti dovoljno hrane za petočlanu porodicu tokom cele godine.
Za razliku od pšenice, kukuruza i pirinča, koji uglavnom moraju da se seju svake godine, enset je višegodišnja biljka i ne zahteva stalnu ponovnu sadnju.
Istraživanje iz 2021. godine, u kom je učestvovao i Borrell, pokazalo je da bi područje uzgoja enseta moglo da se proširi čak 12 puta.
Takvo širenje potencijalno bi omogućilo ishranu do 111,5 miliona ljudi u podsaharskoj Africi, regiji u kojoj nesigurnost u snabdevanju hranom ostaje ozbiljan problem.
Naučnici smatraju da bi enset mogao da se uzgaja i u drugim delovima sveta s odgovarajućim klimatskim uslovima.
Njegovu prilagodljivost pokazao je i uspešan uzgoj u botaničkom vrtu Kew, gde je biljka prvi put procvetala u aprilu 2023. godine, četiri godine nakon što je stigla kao sadnica visoka svega 30 centimetara.
"U istoriji postoji mnogo primera useva koji su stizali na nova mesta i postajali dominantni. Nema apsolutno nikakvog razloga zašto enset ne bi mogao da postane važan i negde drugde", objasnio je Borrell.
Zašto se ova biljka nije proširila svetom
Uprkos svim prednostima, enset se još nije značajnije proširio izvan Etiopije.
Borrell smatra da su među glavnim razlozima istorijske i kulturološke prepreke, ali i stroga pravila koja regulišu izvoz biljnog materijala.
Etiopija nastoji da zaštiti svoju bogatu biljnu raznolikost od biopiraterije, tj. neovlašćenog prisvajanja i komercijalnog iskorišćavanja bioloških resursa.
Posebno osetljivo pitanje postalo je nakon pravnog spora iz 2019. godine, povezanog s patentima u Holandiji za proizvode od teffa, tradicionalne etiopske žitarice od koje se priprema injera, vrsta tanke pogače.
Iako divlje sorte enseta postoje u drugim afričkim državama, Borrell ističe da su one znatno manje pogodne za ishranu od sorti koje se vekovima uzgajaju u Etiopiji.
"Etiopija ima veliku biljnu raznolikost i zato je veoma zaštitnički nastrojena prema njoj", objasnio je.
Dodao je da bi svako međunarodno širenje enseta trebalo da donese korist i zemlji iz koje ova kultura potiče.
Postoje i praktične prepreke. Prerada enseta zahteva mnogo fizičkog rada, koji u Etiopiji uglavnom obavljaju žene, dok je za njegovu pripremu potrebno posebno znanje koje su lokalne zajednice razvijale generacijama.
Na etiopskim univerzitetima razvijaju se mehanizovana rešenja koja bi mogla da olakšaju preradu, ali ona još nisu u širokoj upotrebi.
Klimatske promene povećavaju značaj zaboravljenih kultura
Naučnici upozoravaju da oslanjanje svetske poljoprivrede na relativno mali broj kultura povećava rizik od nestašica hrane.
Bolesti, štetočine, suše i promene vremenskih uslova mogu ozbiljno da ugroze proizvodnju osnovnih žitarica, prenosi N1info.ba.
"Želimo da proizvodimo više hrane, uz manji uticaj na okolinu, u klimi koja je manje predvidiva nego ikada ranije. Sve tri stvari zajedno veoma su teške", rekao je Borrell.
Enset bi zbog svoje otpornosti mogao da postane važan deo rešenja. Međutim, istraživači upozoravaju na paradoks. Dok raste međunarodni interes za ovu biljku, deo etiopskih poljoprivrednika odustaje od njenog uzgoja.
Razlozi su urbanizacija, promene prehrambenih navika i prelazak na komercijalno isplativije kulture, poput pšenice, kukuruza i krompira.
U istraživanju iz 2025. godine, koje su sproveli Kew i Univerzitet u Addis Abebi, približno 60 odsto od više od 400 ispitanih poljoprivrednika iz jugozapadne Etiopije navelo je da su tokom prethodnih decenija smanjili površine namenjene uzgoju enseta. Zabeležen je i pad njegove potrošnje u domaćinstvima.
Zbog toga Kew i partnerske institucije sprovode projekte kojima nastoje da očuvaju tradicionalne sorte i finansijski podrže poljoprivrednike koji nastavljaju da ih uzgajaju.
Borrell smatra da budućnost svetske ishrane ne mora da zavisi samo od kultura koje danas dominiraju poljoprivredom.
"Pirinač, pšenica, kukuruz, krompir i slatki krompir su sjajni, ali nema ničega što ih suštinski razlikuje od mnogih drugih vrsta", rekao je.
Prema njegovim riječima, istorijske okolnosti i slučajnost imali su veliku ulogu u tome koje su biljke postale globalno dominantne.
"Kada shvatite da je delom stvar sreće zašto su neke kulture postale toliko dominantne, počnete da razmišljate koliko zapravo postoji neiskorišćenih mogućnosti", zaključio je Borrell.
BONUS VIDEO:
(Nova.rs/Mondo)