Kao i obično, praznici su nam, između ostalog, doneli i izvestan višak slobodnog vremena.
Nedovoljno, ako mene pitate, ali svejedno, lenčarenje i izležavanje su ipak bili prisutni i ovog puta. Pažljivo planiranje ovih dragocenih trenutaka vrlo je važno za kasnije sabiranje utisaka, ali i za anticipiranje predstojećih kinematografskih doživljaja. Ili, da budem direktniji i u skladu sa narodnim izrekama i poslovicama, ako se po jutru dan poznaje, onda nas ponovo očekuje jedna uzbudljiva i kvalitetna filmska godina, jer se meni, eto, desilo da u dva dana odgledam dva filma koja direktno ulaze u moj Top 5 za 2017.
Pa eto onda i preporuke za pravoslavnu mini verziju blagdana, evo samo za par dana. Filmovi su tu negde, svuda oko nas. Ako ih nema u bioskopu, znate već gde možete da ih nađete.
WIND RIVER
Ovaj neo-vestern triler, ako "’Wind River" baš mora žanrovski negde da se svrsta, režirao je Tejlor Šeridan, tip koji nas je već zadužio scenariom za jedan "Sicario", ako ništa drugo (mada je i ostatak dosadašnje filmografije impresivan) i bavi se jednim slučajem ubistva koji se desio u najvećoj američkoj zabiti, u indijanskom rezervatu u Vajomingu, na mestu u kojem se ovakvi slučajevi obično ne rešavaju i ubice nikada ne budu otkrivene.
Ipak, ovog puta su stvari lične, pa tako pronađeno smrznuto telo 18-godišnje Natali Henson možda neće puno značiti specijalnom FBI agentu Džejn Baner, ali zato hoće Koriju Lambertu, agentu zaduženom za divlji svet još divljijeg Vajominga, jer on Natali i njenu porodicu vrlo dobro poznaje. FBI procedure možda mogu da funkcionišu tamo gde je civilizacija naprednija nego u staništu Šošona i Arapaho Indijanaca, ali u Wind River rezervatu niko ne može da prati tragove kao Kori.
TREJLER
Ne očekujte, dakle, tradicionalan i konvencionalan triler, iako je tradicija ono što naizgled drži ljude na okupu u ovoj zaboravljenoj zemlji. Šeridanu je to samo okvir za pitanja koja zaista želi da drži u fokusu - tragičnu, ali ne i tako retku sudbinu mladih Indijanki i definitivno poražavajuće stanje u kojem se ovi indijanski narodi nalaze u svojim zaboravljenim rezervatima.
Nije teško zamisliti ovakav film - gotovo pa poetski dijalozi, očaravajući predeli i povremeni ispadi nasilja i brutalnosti. Gledali smo već ovakve filmove, ali ovaj naročito dobro funkcioniše i stvara atmosferu beznađa i nepravde koja dosledeno prati minutažu. Od prvog do poslednjeg trenutka akcenat je na snažnim likovima i ubedljivoj priči i sve to ovaj triler čini donekle staromodnim i zaboravljenim, ali u isto vreme i neverovatno uzbudljivim i osećajnim delom.
Džeremi Rener kao lokomotiva vuče priču i čitav film, a njegov snežni Šerlok, lik koji tragove u snegu čita kao da su ispisani štampanim slovima, centralna je figura "Wind River" misterije i, da se ne lažemo, trilera godine. Trilera nakon kojeg će vam i ova naša, ove godine tako pitoma i blaga zima, biti nekako neugodna i ledena.
BRAWL IN CELL BLOCK 99
A onda sam sutradan odgledao još jedan izuzetan triler, ali ovog puta akcionog tipa. Nije mi baš preterano ulivalo poverenje to što je glavni junak filma opasan dasa kojeg glumi Vins Von, ali svako valjda ima pravo na svog anđela čuvara, pa je tako i ovaj glumac dočekao svog Krega Zelera koji će u samo dva sata od neubedljivog komičara stvoriti skoro pa glumačku gromadu koja će ulogom svoje karijere ovom B filmu udahnuti značaj i veličinu filmova koji se pamte.
Naravno, štagod ja napisao, "Brawl in Cell Block 99" će i dalje biti samo nešto po minutaži ambiciozniji B film, ali kakav! Ne bih vam spojlovao ključne trenutke filma u kojem je i sam naslov delimični spojl jer Bredliju Tomasu, glavnom liku filma, treba skoro sat vremena da stigne do ćelije iz naslova, ali bitan je razlog zbog kojeg on stupa u blok 99, kao i sve što sledi.
TREJLER
Naravno, mnogi će ovakvu realizaciju nazvati trešom bez presedana o ovoj godini, ali voleo bih da vidim tog koji će ovakvom opisu da prikači negativnu konotaciju. Iako možda za nijansu predugačak, pa čak i prespor, ovaj nasilni triler svakog trenutka dokazuje kako nam u stvari na repertoaru nedostaju ovakvi filmovi. U stvari, možda ga upravo ti produženi minuti i strpljivo kreiran tempo i čine vrlo specifičnim trešom.
"Brawl" u svakom slučaju isporučuje svoju porciju najbrutalnijeg nasilja koja je u isto vreme i odvratna i divna, kao što to obično i biva u ovakvim filmovima. Pravi ponoćni film, on je rezervisan skoro isključivo za mušku publiku, tako da... budite pažljivi u planiranju ove projekcije.
Još malo o Vonu koji je gotovo neprepoznatljiv u ovoj ulozi, u početku malo trapav i nezgrapan kao osvetnik i pravednik kakav će postati do kraja ove priče. Da li je za njega ovo samo izlet u neistražena područja ili možda potpuno novi pravac kojim će krenuti njegova karijera ostaje da se vidi, ali za mene nema dileme da je ovo njegova uloga života. Ohrabruje podatak da će ga biti i u novom Zelerovom filmu o policijskoj brutalnosti, planiranom za ovu godinu.
Ovakvi naslovi se obično zaboravljaju momentalno po izlasku iz dvorane, ali "Brawl" baš i nije takav film. Pored besomučnog prepričavanja i preporučivanja, on kao da zahteva i ponovno gledanje.
Zaboravite na duboke poruke i skrivena značenja, ali nešto u ovom filmu zaista poziva na još jednu projekciju. Ili nam je, da budem skroz iskren i da se ponovim, godišnje potrebno više ovakvih B remek dela.
