Sicario – Day of the Soldado (2018)
Režija: Stefano Solima
Uloge: Džoš Brolin, Benisio del Toro
Distributer: Blitz Film
Prvi "Sikario" iz 2015. je bio strašan film, možda i najbolji film te godine, Top 5 u svakom slučaju, film koji vas, kako neko reče, zgrabi za gušu i onda steže naredna dva sata. I onda kad dođe do samog kraja, kad pomislite kako će ipak na kraju pokazati malo milosti i prema svojim protagonistima i prema vama, onda vam i konačno oduzme svaku nadu. Ali to je bio film Denisa Vilneva, onog genijalnog Kanađanina, film kojem nikako nije bio potreban nastavak.
Naročito ne nastavak koji će biti poveren nekom anonimnom Italijanu, nekom Stefanu Solimi. Nije, naravno, Solima baš toliko nepoznat, štaviše, autor je jednog od retkih italijanskih filmova koje sam gledao u ovom veku (A.C.A.B.), a čini se da je baš taj film o policijskim trupama za razbijanje demonstracija i bio najbolja preporuka da mu producenti Sikarija daju šansu da se pozabavi likom Alehandra Gilika (Benisio del Toro).
Ali, nije sasvim jasno da li je "Sikario – Ratnik" nastavak ili prethodnik originalnog filma, zaista nije, naročito ne tokom prve polovine filma, tako da ću u nastavku pokušati da budem pažljiv da ne otkrijem baš sve stvari koje su bitne za razumevanje i praćenje ovog filma.
Za početak, Solimin film bez problema funkcioniše i kao zasebno delo koje se može pratiti bez ikakvih predznanja, ali verujte mi, slađe je ako ste i odgledali i voleli film iz 2015. godine. Oba fima je napisao Tejlor Šeridan, definitivno tajni sastojak zaslužan za ovu, pomalo neočekivanu, ali svakako dobrodošlu franšizu koja, nadam se, ima i svoju budućnost. Za kraj ove faktografije, nije na odmet napomenuti i da je taj isti Šeridan u poslednjih nekoliko godina proizveo nekoliko sjajnih filmova – "Hell Or High Water" i "Wind River" pre svih.
Nakon 15 poginulih u terorističkom napadu u Kanzas Sitiju, američka vlada daje odrešene ruke CIA agentu Metu Grejveru (Brolin) da reši ne samo ovaj slučaj, već i da se obračuna sa meksičkim kartelima koji su teroristima omogućili da pređu u Ameriku. Metodi Grejvera i njegove tajne i mračne organizacije su, baš kao i ishod akcije, lako predvidljivi, tako da otmica ćerke šefa jednog od najjačih kartela ubrzo postaje situacija koja bi mogla ozbiljno da ugrozi odnose Meksika i SAD-a.
Ni pokušaj da se cela stvar zataška novom akcijom ne donosi dobre rezultate i na kraju sve ostaje na našim junacima, odsečenim u meksičkim pustinjama, da probaju da sačuvaju ne samo mir, već i sopstvene živote.
Ako ste na osnovu uvodnih rečenica možda pomislili da sam bio poprilično skeptičan da sve ovo može da funkcioniše potpuno ste u pravu, ali istina je i da je "Sikario 2" više nego dobar film, bez obzira na negativne stereotipe koji konstantno vrebaju i caruju ovim brutalnim i stilizovanim trilerom. Nekako, nemate vremena da se bavite tim moralno klizavim terenom kojim Šeridan i Solima nezaustavljivo vode priču, jer ste previše zabrinuti za sopstveni stomak i mučninu koju njihove slike proizvode. Eto tako otprilike funkcioniše ovaj novi "Sikario".
Mačo nadmudrivanje u kojem učestvuju i karteli i CIA i osvetnici, pa čak i tinejdžerka umešana u komplikovanu situaciju, kanališu paranoju i nelagodu tokom dva teška sata koja ćete provesti u bioskopu ako poslušate ovu moju preporuku, ali to je uostalom ista ona atmosfera koja dominira i originalnim filmom.
Istina je, najjača imena filma iz 2015. nedostaju – Emili Blant i Denis Vilnev su na početku produkcije bili samo pominjani ili blago umešani, ali duh Johana Johansona, autora nezaboravne muzike iz Vilnevovog filma, značajno je prisutan je u vidu snažne posvete ovom fantastičnom kompozitoru koji je stvorila njegova čelistkinja Hildur Gudnadotir i to je samo još jedan od detalja i oruđa kojim su se producenti "Sikarija" vešto poslužili u pripremi ovog nastavka.
"Sikario 2" definitivno nije briljantan akcioni triler sa ozbiljnom porukom kao što je to bio njegov prethodnik, pa je nasleđe ujedno i najveće breme koje ovaj film nosi, ali Šeridan i Solima kao da ne mare za to, pa tako ova mačo-simfonija i sveprisutni nihilizam koji ona emituje, predstavljaju zasebno delo u kojem se junaci iz originalnog filma ponovo nalaze na sličnom terenu.
Holivud voli nastavke i franšize i to nam se, mnogi će se složiti, odavno već svima i smučilo, ali ako će "Sikario" nastaviti da živi kroz ovakve nastavke, onda nema dileme da je to jedna od najboljih vesti koje smo mogli da dobijemo iz Los Anđelesa ovih dana.
Ocena:
****