The Twilight Saga: New Moon (2009)
Režija: Kris Vajc
Uloge: Kristin Stjuart, Robert Patinson
Distribucija: Tak
Da budem sasvim iskren, nisam ni mislio da pišem bilo šta o ovom filmu - uostalom, ima već par nedelja kako smo ga svi zajedno gledali, a u međuvremenu se još svašta toga, mnogo interesantnijeg izdešavalo. Uostalom, već kod prve ''Sage'' sam odustao od loženja na novi filmski vampirski serijal - previše tinejdžerske romanse, a premalo očnjaka, ali ima i onih koji nisu odustajali od Bele i Kalena. J. naravno nije ni pomislila da bi mogla da propusti ovaj film, pa nije ni pokušala da me pita da li sam uopšte zainteresovan za krvopije u pubertetu. Jednostavno je naredila: ''Danas ćemo da gledamo 'New Moon'. Ušće ili Delta?''
Užas, stvarno. Sva sreća, pa smo M. nekako uspeli da obrlatimo i da je odvučemo na projekciju. Ona, srećnica, čak nije ni gledala prvi deo, ali je svejedno drugarski pristala da nam se pridruži. Na brzinu sam joj prepričao osnovne stvari: ''Glavni klinac je vampir, ali dobar, kao i cela njegova familija. Ne piju krv drugim ljudima, već samo životinjama, ali drugi vampiri su jezivi - kolju, ubijaju i slično. Naša glavna junakinja se zove Bela i nije vampir, ali se loži na tog Edvarda. Ima tu i neki klinac koji je Indijanac i on je izgleda vukodlak. Njen ćale je pandur. I da, zaboravi na ove naše, prave vampire: ovi se šetkaju i po danu, vide se u ogledalu, a beli luk niko i ne pominje u filmu. Kao, čitaju misli i predviđaju budućnost''.
I to je bilo sve od pripreme. J. je prva utrčala u prilično popunjenu salu i zauzela mesta negde blizu platna.
I dobro, ovog dela koji se odigrao pre dve nedelje sam se prilično jasno sećao, ali kada je došao trenutak da se prisetim kako se to sve odvija u novom filmu, shvatio sam da baš i ne mogu da se setim svega. Dve nedelje? Eto u kakvom me je stanju ostavio ''Sumrak 2''. Ali dobro, ponovo sam odgledao trejler i lagano se prisetio glavnih stvari.
I dalje sve izgleda isto kao u prvom filmu - Edvard je sav ispijen i devastiran od nesrećne ljubavi koju ne može da kontroliše, dok je Bela, iako i sama i dalje do ušiju zaljubljena u Edvarda, nekako opuštenija i mirnija.
Ali, Edvard TOLIKO voli svoju Belu da odlučuje da je napusti jer ne zna kako njihove dve vrste uopšte mogu zajedno da funkcionišu. Baš dirljivo, zaista, a još sam se gluplje osećao kada je nešto kasnije Bela zaspala pored TV-a čitajući šta? Romea i Juliju, naravno. No dobro. U svakom slučaju, tu je i Džejkob, Indijanac iz prvog dela. Uskoro saznajemo da su slutnje nakon gledanja prvog dela ispravne - Džejkob jeste vukodlak, kao i mnogi drugi Indijanci. I još ne da su oni svi dobri i kul, nego svi oni imaju pravu misiju da brane ceo ovaj naš nesrećni ljudski soj baš od prokletih vampira. Negde tu otprilike stiže i ubedljivo najbolji deo filma, trenutak kada konačno spoznamo tu važnu istinu i kada Indijanci slobodno počinju da se pretvaraju u vukove. (Dakle baš kao i kod vampira, tako i u slučaju vučjeg naroda nemamo one prave vukodlake, već više prave, ali gigantske vukove koji imaju neverovatnu brzinu i snagu. Srebrnu municiju takođe niko ne pominje.) Ti vukovi izgledaju zaista spektakularno i u tom sam delu filma stvarno uživao kao malo dete. Ogromni, krvoločni, opaki. Pravo malo dete pored mene je oklembesilo vilicu i daunlodovalo svaki kadar u svoju glavicu.
I tako dalje. Još će Edvard otići i u Italiju gde žive Vrhovni vampiri, pa će očajan pokušati i samoubistvo, ali na kraju će sve ipak okej da se završi. Relativno. Pašće dogovor da Edvard ipak popije malo krvi Beli i da je pretvori u vampiricu. Sam kraj je najgori: nakon što im vukodlak objasni da to neće moći baš tako i da ako Bela zaista postane vampir, da automatski postaje neprijatelj i vukova i ljudi, njih dvoje ostaju sami i film se završava ovako, ali stvarno. Ništa ne izmišljam. Ona kaže okej, pretvori me u vampira, ali možda da ipak prvo završim školu. On kaže da i njemu treba vremena, 5 godina. Ona se nećka, pa on spušta cifru na 3 godine, ali i ističe svoj jedini uslov: ''Okej, uradiću to, ali pod uslovom da se venčamo!'' Zatamnjenje, kraj.
Da, baš je toliko jeziv kraj, ali uostalom i ceo film. J. je i bez konsultacija sa nama filmu dala zvezdu manje od maksimalnog broja, što je, realno, ravno katastrofi. Usput, nije više ni crvenela na pomen Edvarda Kalena. M. nije htela ni da priča ništa, samo me je streljala pogledom. Ona je imala i neke lične, čak i profesionalne primedbe, ali u tu ezoteriju nisam hteo da zalazim.
Mene je, u stvari, najviše razočarala upravo romansa. Nikako nisam mogao da shvatim u čemu je bio problem i zašto sam uporno navijao da se Bela smuva sa vukodlakom, a ne sa vampirom. Prvo sam pomislio da me je to moj cinizam odveo na pogrešan put, pa sam iznerviran proizvoljnostima i nesvesno rešio da kontriram celoj ''Sagi'', ali mi je par dana kasnije još nekoliko nesrećnika potvrdilo da su i oni imali sličan problem. Zato sam konsultovao i pravog eksperta za literarnu sagu Stefani Mejer, pa mi je tako Lj. potvrdila da su se i njoj mnogi žalili na taj momenat. 'Naravno', nastavila je, 'u knjizi je sve potpuno drugačije i dok je čitaš nema dileme da iz sve snage navijaš za njihovu fatalnu ili kakvu već ljubav, kakav crni Džejkob.'
Okej onda, nisam lud, nego su amateri pravili film. Pored tog detalja, i sve ostalo me je nerviralo: kao kul i alternativni, a u stvari uglavnom ljigav saundtrek, nepodnošljivo loša gluma skoro svih aktera, naročito vampira, pretenciozno nepretenciozna fotografija i slične stvari.
Ali hej, pa ja sam već skoro tri šlajfne potrošio na film koji čak ni ozbiljan sadržaj nema! Beskrvan film o vampirima, romansa bez strasti - priča namenjena samo i isključivo najvećim fanovima. Svi vi ostali koji sa strane pratite ova dešavanja – odbijte što dalje!
J: ****
M: *1/2
Ja: **
Miško Bilbija
Režija: Kris Vajc
Uloge: Kristin Stjuart, Robert Patinson
Distribucija: Tak
Da budem sasvim iskren, nisam ni mislio da pišem bilo šta o ovom filmu - uostalom, ima već par nedelja kako smo ga svi zajedno gledali, a u međuvremenu se još svašta toga, mnogo interesantnijeg izdešavalo. Uostalom, već kod prve ''Sage'' sam odustao od loženja na novi filmski vampirski serijal - previše tinejdžerske romanse, a premalo očnjaka, ali ima i onih koji nisu odustajali od Bele i Kalena. J. naravno nije ni pomislila da bi mogla da propusti ovaj film, pa nije ni pokušala da me pita da li sam uopšte zainteresovan za krvopije u pubertetu. Jednostavno je naredila: ''Danas ćemo da gledamo 'New Moon'. Ušće ili Delta?''
Užas, stvarno. Sva sreća, pa smo M. nekako uspeli da obrlatimo i da je odvučemo na projekciju. Ona, srećnica, čak nije ni gledala prvi deo, ali je svejedno drugarski pristala da nam se pridruži. Na brzinu sam joj prepričao osnovne stvari: ''Glavni klinac je vampir, ali dobar, kao i cela njegova familija. Ne piju krv drugim ljudima, već samo životinjama, ali drugi vampiri su jezivi - kolju, ubijaju i slično. Naša glavna junakinja se zove Bela i nije vampir, ali se loži na tog Edvarda. Ima tu i neki klinac koji je Indijanac i on je izgleda vukodlak. Njen ćale je pandur. I da, zaboravi na ove naše, prave vampire: ovi se šetkaju i po danu, vide se u ogledalu, a beli luk niko i ne pominje u filmu. Kao, čitaju misli i predviđaju budućnost''.
I to je bilo sve od pripreme. J. je prva utrčala u prilično popunjenu salu i zauzela mesta negde blizu platna.
I dobro, ovog dela koji se odigrao pre dve nedelje sam se prilično jasno sećao, ali kada je došao trenutak da se prisetim kako se to sve odvija u novom filmu, shvatio sam da baš i ne mogu da se setim svega. Dve nedelje? Eto u kakvom me je stanju ostavio ''Sumrak 2''. Ali dobro, ponovo sam odgledao trejler i lagano se prisetio glavnih stvari.
I dalje sve izgleda isto kao u prvom filmu - Edvard je sav ispijen i devastiran od nesrećne ljubavi koju ne može da kontroliše, dok je Bela, iako i sama i dalje do ušiju zaljubljena u Edvarda, nekako opuštenija i mirnija.
Ali, Edvard TOLIKO voli svoju Belu da odlučuje da je napusti jer ne zna kako njihove dve vrste uopšte mogu zajedno da funkcionišu. Baš dirljivo, zaista, a još sam se gluplje osećao kada je nešto kasnije Bela zaspala pored TV-a čitajući šta? Romea i Juliju, naravno. No dobro. U svakom slučaju, tu je i Džejkob, Indijanac iz prvog dela. Uskoro saznajemo da su slutnje nakon gledanja prvog dela ispravne - Džejkob jeste vukodlak, kao i mnogi drugi Indijanci. I još ne da su oni svi dobri i kul, nego svi oni imaju pravu misiju da brane ceo ovaj naš nesrećni ljudski soj baš od prokletih vampira. Negde tu otprilike stiže i ubedljivo najbolji deo filma, trenutak kada konačno spoznamo tu važnu istinu i kada Indijanci slobodno počinju da se pretvaraju u vukove. (Dakle baš kao i kod vampira, tako i u slučaju vučjeg naroda nemamo one prave vukodlake, već više prave, ali gigantske vukove koji imaju neverovatnu brzinu i snagu. Srebrnu municiju takođe niko ne pominje.) Ti vukovi izgledaju zaista spektakularno i u tom sam delu filma stvarno uživao kao malo dete. Ogromni, krvoločni, opaki. Pravo malo dete pored mene je oklembesilo vilicu i daunlodovalo svaki kadar u svoju glavicu.
I tako dalje. Još će Edvard otići i u Italiju gde žive Vrhovni vampiri, pa će očajan pokušati i samoubistvo, ali na kraju će sve ipak okej da se završi. Relativno. Pašće dogovor da Edvard ipak popije malo krvi Beli i da je pretvori u vampiricu. Sam kraj je najgori: nakon što im vukodlak objasni da to neće moći baš tako i da ako Bela zaista postane vampir, da automatski postaje neprijatelj i vukova i ljudi, njih dvoje ostaju sami i film se završava ovako, ali stvarno. Ništa ne izmišljam. Ona kaže okej, pretvori me u vampira, ali možda da ipak prvo završim školu. On kaže da i njemu treba vremena, 5 godina. Ona se nećka, pa on spušta cifru na 3 godine, ali i ističe svoj jedini uslov: ''Okej, uradiću to, ali pod uslovom da se venčamo!'' Zatamnjenje, kraj.
Da, baš je toliko jeziv kraj, ali uostalom i ceo film. J. je i bez konsultacija sa nama filmu dala zvezdu manje od maksimalnog broja, što je, realno, ravno katastrofi. Usput, nije više ni crvenela na pomen Edvarda Kalena. M. nije htela ni da priča ništa, samo me je streljala pogledom. Ona je imala i neke lične, čak i profesionalne primedbe, ali u tu ezoteriju nisam hteo da zalazim.
Mene je, u stvari, najviše razočarala upravo romansa. Nikako nisam mogao da shvatim u čemu je bio problem i zašto sam uporno navijao da se Bela smuva sa vukodlakom, a ne sa vampirom. Prvo sam pomislio da me je to moj cinizam odveo na pogrešan put, pa sam iznerviran proizvoljnostima i nesvesno rešio da kontriram celoj ''Sagi'', ali mi je par dana kasnije još nekoliko nesrećnika potvrdilo da su i oni imali sličan problem. Zato sam konsultovao i pravog eksperta za literarnu sagu Stefani Mejer, pa mi je tako Lj. potvrdila da su se i njoj mnogi žalili na taj momenat. 'Naravno', nastavila je, 'u knjizi je sve potpuno drugačije i dok je čitaš nema dileme da iz sve snage navijaš za njihovu fatalnu ili kakvu već ljubav, kakav crni Džejkob.'
Okej onda, nisam lud, nego su amateri pravili film. Pored tog detalja, i sve ostalo me je nerviralo: kao kul i alternativni, a u stvari uglavnom ljigav saundtrek, nepodnošljivo loša gluma skoro svih aktera, naročito vampira, pretenciozno nepretenciozna fotografija i slične stvari.
Ali hej, pa ja sam već skoro tri šlajfne potrošio na film koji čak ni ozbiljan sadržaj nema! Beskrvan film o vampirima, romansa bez strasti - priča namenjena samo i isključivo najvećim fanovima. Svi vi ostali koji sa strane pratite ova dešavanja – odbijte što dalje!
J: ****
M: *1/2
Ja: **
Miško Bilbija
Pridruži se MONDO zajednici.