Avatar (2009)
Režija: Džejms Kameron
Uloge: Sigurni Viver, Sem Vortington
Distribucija: Tak
Punih 48 sati nakon gledanja ''Avatara'', prvo sam sa M. imao naknadan, uzbudljiv razgovor o filmu, o njegovoj filozofiji, a odmah potom još duži i sa Mi. Prvi komentari, izrečeni odmah po izlasku iz sale ne da nisu bili promenjeni, već je utisak bio i svežiji i jači. J. takođe nije zaboravila koliko je bila impresionirana (filmom koji traje 162'. Kada imate 10 godina to je duže od večnosti), pa je po n-ti put pitala kada ćemo ponovo u bioskop da pogledamo i 3D verziju. Jedino sa Lj. i nakon 2 dana nije moglo da se priča o filmu. Hipnoza je i dalje bila aktivna.
D, moj urednik u Mondu, sigurno će biti zadovoljan ovakvim konsenzusom kod zaključivanja ocena na kraju polugođa, verovatno će i na naslovnu stranu da nas okači. Svi anketirani su bez razmišljanja udelili sve moguće zvezdice. I distributer će pevati od sreće. Uostalom, univerzalni hvalospevi stižu sa svih kontinenata, što bismo se mi razlikovali. Ujedinjene su i blagajne i profesionalni kritičari - ''Avatar'' je remek-delo, kažu.
Brojna ekipa, dakle, na licu mesta, u jednom gradskom multipleksu. Niko od nas nema problema sa Kameronom, komercijalnim Holivudom, naučnom-fantastikom, pop-corn filmovima uopšte. Štaviše, stižemo ranije i natrpavamo u sebe veštačku hranu, kupujemo hladna i slatka plastična pića. Nismo ni svesni da za koji sekund počinje najantikorporativniji film današnjice. Ultimativni new-age manifest. Da sam znao da će to baš tako izgledati, možda bih sa manje entuzijazma ušao u salu. Da nije bilo toga, možda bih i razočaran napustio projekciju. Čudno je sve to.
''South Park'' je već odreagovao i film nazvao ''Ples sa štrumfovima''. I zaista, Na'vi ljudi su plavi džinovi sa spljoštenim nosevima koji govore neki jezik koji najviše nalikuje na neko indijansko narečje. No, krenimo od početka.
Džejk Sali je marinac paraplegičar koji u poslednjem trenutku umesto svog brata blizanca upada u tim naučnika koji ima za zadatak da napravi bića identična onim koja žive na udaljenoj planeti Pandora koja, opet, u sebi krije neverovatno vrednu i Zemljanima dragocenu rudu pod (genijalnim) imenom ''unobtainium'' (nenabavljivijum?). Ideja je da se ratoborni plavi divovi nekako naviknu na došljake i da im mirno prepuste svoju zemlju. Neće moći, baš kao ni kod pravih Indijanaca što nije moglo, mislio sam se ja. Džejk u početku igra na dva koloseka, i sa naučnicima, ali i sa svojim marincima i Avatar program sprovodi na idealan način. Dobro mu ide i sa Na'vi narodom, pa njegov genetski projektovani hibrid ljudskog i domorodačkog DNK biva prihvaćen i u čudesnim džunglama Pandore. On, naime, leži u zatvorenom sarkofagu u svemirskom brodu i svojim Na'vijem upravlja baš odatle. U svom novom telu, Džejk ponovo može da hoda i trči, ali i dalje ostaje vojnik sve dok ne upozna Nejtiri, poglavičinu kćer. Tada sve počinje da se menja i uskoro Džejk dobija skoro punopravno mesto u plemenu. Očekivano, ubrzo dolazi do konflikta. Vojni deo ekspedicije više ne želi da čeka i svom silom kreće ka dragocenoj rudi. Epska bitka će odlučiti o sudbini kako naših junaka, tako i čitave Pandore.
Teško da sam mogao, bez obzira na opšte poznate činjenice o 12-godišnjem Kameronovom odsustvu iz bioskopa i podjednako dugoj pripremi za ''Avatar'', pa čak i bez obzira na njegovu filmografiju, da očekujem ovako magičan film. Nisam mnogo puta osetio ono što kritičari često umeju da napišu – ''ovaj film vas ostavlja bez daha'' - ali ovog vikenda svakako jesam.
Režija: Džejms Kameron
Uloge: Sigurni Viver, Sem Vortington
Distribucija: Tak
Punih 48 sati nakon gledanja ''Avatara'', prvo sam sa M. imao naknadan, uzbudljiv razgovor o filmu, o njegovoj filozofiji, a odmah potom još duži i sa Mi. Prvi komentari, izrečeni odmah po izlasku iz sale ne da nisu bili promenjeni, već je utisak bio i svežiji i jači. J. takođe nije zaboravila koliko je bila impresionirana (filmom koji traje 162'. Kada imate 10 godina to je duže od večnosti), pa je po n-ti put pitala kada ćemo ponovo u bioskop da pogledamo i 3D verziju. Jedino sa Lj. i nakon 2 dana nije moglo da se priča o filmu. Hipnoza je i dalje bila aktivna.
D, moj urednik u Mondu, sigurno će biti zadovoljan ovakvim konsenzusom kod zaključivanja ocena na kraju polugođa, verovatno će i na naslovnu stranu da nas okači. Svi anketirani su bez razmišljanja udelili sve moguće zvezdice. I distributer će pevati od sreće. Uostalom, univerzalni hvalospevi stižu sa svih kontinenata, što bismo se mi razlikovali. Ujedinjene su i blagajne i profesionalni kritičari - ''Avatar'' je remek-delo, kažu.
Brojna ekipa, dakle, na licu mesta, u jednom gradskom multipleksu. Niko od nas nema problema sa Kameronom, komercijalnim Holivudom, naučnom-fantastikom, pop-corn filmovima uopšte. Štaviše, stižemo ranije i natrpavamo u sebe veštačku hranu, kupujemo hladna i slatka plastična pića. Nismo ni svesni da za koji sekund počinje najantikorporativniji film današnjice. Ultimativni new-age manifest. Da sam znao da će to baš tako izgledati, možda bih sa manje entuzijazma ušao u salu. Da nije bilo toga, možda bih i razočaran napustio projekciju. Čudno je sve to.
''South Park'' je već odreagovao i film nazvao ''Ples sa štrumfovima''. I zaista, Na'vi ljudi su plavi džinovi sa spljoštenim nosevima koji govore neki jezik koji najviše nalikuje na neko indijansko narečje. No, krenimo od početka.
Džejk Sali je marinac paraplegičar koji u poslednjem trenutku umesto svog brata blizanca upada u tim naučnika koji ima za zadatak da napravi bića identična onim koja žive na udaljenoj planeti Pandora koja, opet, u sebi krije neverovatno vrednu i Zemljanima dragocenu rudu pod (genijalnim) imenom ''unobtainium'' (nenabavljivijum?). Ideja je da se ratoborni plavi divovi nekako naviknu na došljake i da im mirno prepuste svoju zemlju. Neće moći, baš kao ni kod pravih Indijanaca što nije moglo, mislio sam se ja. Džejk u početku igra na dva koloseka, i sa naučnicima, ali i sa svojim marincima i Avatar program sprovodi na idealan način. Dobro mu ide i sa Na'vi narodom, pa njegov genetski projektovani hibrid ljudskog i domorodačkog DNK biva prihvaćen i u čudesnim džunglama Pandore. On, naime, leži u zatvorenom sarkofagu u svemirskom brodu i svojim Na'vijem upravlja baš odatle. U svom novom telu, Džejk ponovo može da hoda i trči, ali i dalje ostaje vojnik sve dok ne upozna Nejtiri, poglavičinu kćer. Tada sve počinje da se menja i uskoro Džejk dobija skoro punopravno mesto u plemenu. Očekivano, ubrzo dolazi do konflikta. Vojni deo ekspedicije više ne želi da čeka i svom silom kreće ka dragocenoj rudi. Epska bitka će odlučiti o sudbini kako naših junaka, tako i čitave Pandore.
Teško da sam mogao, bez obzira na opšte poznate činjenice o 12-godišnjem Kameronovom odsustvu iz bioskopa i podjednako dugoj pripremi za ''Avatar'', pa čak i bez obzira na njegovu filmografiju, da očekujem ovako magičan film. Nisam mnogo puta osetio ono što kritičari često umeju da napišu – ''ovaj film vas ostavlja bez daha'' - ali ovog vikenda svakako jesam.
Nikada u svojoj istoriji Holivud nije stvorio ovako čudesan svet u koji bezrezervno verujete. ''Avatar'' se čas gleda kao da je najspektakularniji BBC-jev dokumentarac o nekoj egzotičnoj divljini ili o nekom davno izgubljenom vremenu, čas kao najfantastičnija avantura, ili čak i kao najlepša ljubavna priča, iako u njoj nema ljudi. Fascinantan koncept, zar ne? Efekti? Stručnjaci ponovo pominju ovakve i onakve tehnologije i inovacije, no štagod da je Kameron smućkao, nema dileme da je ovo novi standard u Holivudu. Ali kada je to Džejms Kameron pravio tehno trilere koji su samo i isključivo tehnički napredni i fascinantni? Zar je iko zaboravio ono Ed Harisovo oživljavanje Meri Elizabet Mastrantonio u ''Ambisu''?
Pa onda i ono njegovo: ''I love you, wife''?
Ali, da skratim. Idite u bioskope i to one sa najvećim platnima i fensi ozvučenjima. Ovo je film za takav odlazak.
Ovo je film zbog kojeg bi trebalo kupiti blu rej i LED ekran. Ovo je, bez dileme, film veka. Međaš, rekao bih. Orijentir za ubuduće će biti – pre i posle ''Avatara''.
Na kraju, svako je imao svoj ugao. Mi. je jednog trenutka čak pomenuo i ''Prohujalo s vihorom''. M. sigurno nikada u životu nije izgovorila toliko divnih stvari o jednom naučno-fantastičnom spektaklu. Lj. nikada nije bila toliko opčinjena nekim filmom, rekao bih. J. mi nikada nije prišla već na pola filma da me pita koju ću ocenu dati ''Avataru''. Poluzabrinuto.
''Avatar'' nije savršen film. Ja sam, eto, morao da kažem kako je ipak mogao da bude malo kraći (da me je neko pitao šta bih ja to izbacio u montaži, naravno da ne bih umeo da odgovorim) i kako su (trt!) metafore možda previše eksplicitne i očigledne, Mi. je imao stidljivu primedbu na new age momenat i pesmu sa (beskrajne) odjavne špice. M. je, logično, bila razočarana muzikom. Lj. i J. su...ma ništa.
Ah da, Mi. je rekao još jednu stvar: ''Toliko puta sam do sada razne filmove proglašavao remek-delom, da mi to sada u slučaju ''Avatara'' zvuči jeftino.''
I dobro, to valjda dovoljno govori. Okej, sačekaćemo desetak ili više godina da vidimo kako će ''Avatar'' ostariti, ali što se tiče J. i Lj, one su, siguran sam, odgledale svog Robokapa, svog Matriksa, možda i svog Konana i to na svojoj planeti pod imenom Pandora. Blago njima.
J, M, Mi i Lj: *****
Ja: *****
Pa onda i ono njegovo: ''I love you, wife''?
Ali, da skratim. Idite u bioskope i to one sa najvećim platnima i fensi ozvučenjima. Ovo je film za takav odlazak.
Ovo je film zbog kojeg bi trebalo kupiti blu rej i LED ekran. Ovo je, bez dileme, film veka. Međaš, rekao bih. Orijentir za ubuduće će biti – pre i posle ''Avatara''.
Na kraju, svako je imao svoj ugao. Mi. je jednog trenutka čak pomenuo i ''Prohujalo s vihorom''. M. sigurno nikada u životu nije izgovorila toliko divnih stvari o jednom naučno-fantastičnom spektaklu. Lj. nikada nije bila toliko opčinjena nekim filmom, rekao bih. J. mi nikada nije prišla već na pola filma da me pita koju ću ocenu dati ''Avataru''. Poluzabrinuto.
''Avatar'' nije savršen film. Ja sam, eto, morao da kažem kako je ipak mogao da bude malo kraći (da me je neko pitao šta bih ja to izbacio u montaži, naravno da ne bih umeo da odgovorim) i kako su (trt!) metafore možda previše eksplicitne i očigledne, Mi. je imao stidljivu primedbu na new age momenat i pesmu sa (beskrajne) odjavne špice. M. je, logično, bila razočarana muzikom. Lj. i J. su...ma ništa.
Ah da, Mi. je rekao još jednu stvar: ''Toliko puta sam do sada razne filmove proglašavao remek-delom, da mi to sada u slučaju ''Avatara'' zvuči jeftino.''
I dobro, to valjda dovoljno govori. Okej, sačekaćemo desetak ili više godina da vidimo kako će ''Avatar'' ostariti, ali što se tiče J. i Lj, one su, siguran sam, odgledale svog Robokapa, svog Matriksa, možda i svog Konana i to na svojoj planeti pod imenom Pandora. Blago njima.
J, M, Mi i Lj: *****
Ja: *****
