Najveći uspeh bih postigla savršenom novogodišnjom ponudom zbog koje bi svaki vlasnik televizora odustao od ludog provoda van kuće i sedeo zakucan za ekran. Nije da sam baš daleko dogurala u planiranju TV provoda, ali sam bila sigurna da se ne bih držala recepta koji, verovatno od začetaka televizije, koriste ama baš svi urednici, bez obzira da li ih je dve, kao nekad, ili bezbroj u današnjem kablovskom i satelitskom raju.
A taj recept nam je već svima izašao na nos.

Deda Mrazove kapice na oznakama kanala su novitet iz sredine 1990-tih, ali slike koje se smenjuju na ekranu razlikuju se najčešće samo u modnim trendovima za tu godinu. Veče počinje duplom dozom crtanih filmova, za slučaj da klinci ne mogu da se uzdrže od otvaranja poklona, potom praznični dnevnik sa radosnim podsećanjima na lepe događaje i uspehe, jer, naravno, ono ružno treba što pre zaboraviti i praviti se da ne postoji.

Onda je vreme za red muzike, što za mlade, što za starije, pa malo humora, ali da se ne pretera, da bude opušteno, jer treba se ponovo vratiti na muzičko veselje. I tako do otkucavanja ponoći koje će označiti ili trubači ili hor domaćih i regionalnih muzikanata u specijalnom novogodišnjem hitu koji će nas proganjati do sledećeg 31. decembra.

Sada je već vreme za par filmskih hitova iz prethodnih godina, holivudskih ili domaćih, od kojih su obavezno dva koja ste zaokružili za obavezno gledanje u istom terminu i eto, prošla je i ta noć. Od jutra će krenuti reprize provoda, prenosi koncerta u Beču i skijaških skokova, ubaciće se i nekoliko klasika u nastavcima poput “Povratka u budućnost”, “Supermena” ili “Sam u kući” koji su već toliko puta prikazani da se niko neće uzbuditi ako zadrema pred kraj filma.

Stoga nije ni čudo što je tako bilo i tokom ovogodišnjih takozvanih prazničnih dana. Tim koji dobija ne treba menjati, ili se bar tako kaže. Jasno, nije lako preokrenuti novogodišnji svet budžetom izjedenim krizom, zadovoljiti gledalište različitih godina i još različitijih interesovanja, ali dajte bar malo nekog začina koji do sad nismo okusili.

Jedni su pokušavali da podgreju atmosferu utrpavajući zaludne učesnike rieliti programa i gde im je mesto i gde nije u svojevrstan, nekad teško podnošljiv miks stvarnog i napisanog. Drugi su okušavali sreću nimalo uspešnim oživljavanjem nekadašnjih humorističnih hitova koji, na nesreću, nisu smešni čak ni publici plaćenoj da učestvuje u snimanju emisije. Treći su išli na sigurno, kombinujući i jedno i drugo toksičnom mešavinom obožavanih ili omraženih zvezda i zvezdica koje najčešće nisu mogle da sakriju gvirkanje u izbor garderobe, plastičnog hirurga ili šminkera kolega i koleginica.

Zahvaljujući bogatstvu kablovske ponude, moglo se i pobeći od nametnutih superstarova, nategnutog zabavljanja i samoproglašenih ekskluzivnih materijala. Na jednom od novouvedenih sportskih kanala, ljubitelji boksa mogli su da se raduju uz klasike krošea i nokauta, a na drugom je pod opreznim okom dedamrazovske kapice proticala fudbalska utakmica sa Svetskog prvenstva u Francuskoj. Utešno je bilo saznati da policija traga za mučiteljima životinja i tokom praznika, a Zemljina kora i dalje krije korisne minerale.

Istine radi, moglo se videti i da među našim prijateljima i na Istoku i na Zapadu vlada jednako besmisleno bezumlje, kod jednih prepevima raznih svetskih hitova prilagođenih novogodišnjoj prilici, a kod drugih, finalom Velikog brata. Jedino serije i crtani filmovi nisu u potpunosti pratili naređenje za novogodišnji program, te se samo povremeno moglo naleteti makar na ukrašenu jelku.

Sve u svemu, isto.

Zato, ako vas mrzi da izlazite, ako vam je baš do gledanja televizije, napravite sami svoj TV program, svoju video kompilaciju sa youtube-a, dodajte one filmove koje niste stigli da gledate tokom godine, završite sezonu serije koju volite i smejte se onom što vam je zaista smešno. Sigurno će i taj program biti hvaljen, kuđen i ismevan kao i ovaj “zvaničan”.

Najveći uspeh bih postigla savršenom novogodišnjom ponudom zbog koje bi svaki vlasnik televizora odustao od ludog provoda van kuće i sedeo zakucan za ekran. Nije da sam baš daleko dogurala u planiranju TV provoda, ali sam bila sigurna da se ne bih držala recepta koji, verovatno od začetaka televizije, koriste ama baš svi urednici, bez obzira da li ih je dve, kao nekad, ili bezbroj u današnjem kablovskom i satelitskom raju.
A taj recept nam je već svima izašao na nos.

Deda Mrazove kapice na oznakama kanala su novitet iz sredine 1990-tih, ali slike koje se smenjuju na ekranu razlikuju se najčešće samo u modnim trendovima za tu godinu. Veče počinje duplom dozom crtanih filmova, za slučaj da klinci ne mogu da se uzdrže od otvaranja poklona, potom praznični dnevnik sa radosnim podsećanjima na lepe događaje i uspehe, jer, naravno, ono ružno treba što pre zaboraviti i praviti se da ne postoji.

Onda je vreme za red muzike, što za mlade, što za starije, pa malo humora, ali da se ne pretera, da bude opušteno, jer treba se ponovo vratiti na muzičko veselje. I tako do otkucavanja ponoći koje će označiti ili trubači ili hor domaćih i regionalnih muzikanata u specijalnom novogodišnjem hitu koji će nas proganjati do sledećeg 31. decembra.

Sada je već vreme za par filmskih hitova iz prethodnih godina, holivudskih ili domaćih, od kojih su obavezno dva koja ste zaokružili za obavezno gledanje u istom terminu i eto, prošla je i ta noć. Od jutra će krenuti reprize provoda, prenosi koncerta u Beču i skijaških skokova, ubaciće se i nekoliko klasika u nastavcima poput “Povratka u budućnost”, “Supermena” ili “Sam u kući” koji su već toliko puta prikazani da se niko neće uzbuditi ako zadrema pred kraj filma.

Stoga nije ni čudo što je tako bilo i tokom ovogodišnjih takozvanih prazničnih dana. Tim koji dobija ne treba menjati, ili se bar tako kaže. Jasno, nije lako preokrenuti novogodišnji svet budžetom izjedenim krizom, zadovoljiti gledalište različitih godina i još različitijih interesovanja, ali dajte bar malo nekog začina koji do sad nismo okusili.

Jedni su pokušavali da podgreju atmosferu utrpavajući zaludne učesnike rieliti programa i gde im je mesto i gde nije u svojevrstan, nekad teško podnošljiv miks stvarnog i napisanog. Drugi su okušavali sreću nimalo uspešnim oživljavanjem nekadašnjih humorističnih hitova koji, na nesreću, nisu smešni čak ni publici plaćenoj da učestvuje u snimanju emisije. Treći su išli na sigurno, kombinujući i jedno i drugo toksičnom mešavinom obožavanih ili omraženih zvezda i zvezdica koje najčešće nisu mogle da sakriju gvirkanje u izbor garderobe, plastičnog hirurga ili šminkera kolega i koleginica.

Zahvaljujući bogatstvu kablovske ponude, moglo se i pobeći od nametnutih superstarova, nategnutog zabavljanja i samoproglašenih ekskluzivnih materijala. Na jednom od novouvedenih sportskih kanala, ljubitelji boksa mogli su da se raduju uz klasike krošea i nokauta, a na drugom je pod opreznim okom dedamrazovske kapice proticala fudbalska utakmica sa Svetskog prvenstva u Francuskoj. Utešno je bilo saznati da policija traga za mučiteljima životinja i tokom praznika, a Zemljina kora i dalje krije korisne minerale.

Istine radi, moglo se videti i da među našim prijateljima i na Istoku i na Zapadu vlada jednako besmisleno bezumlje, kod jednih prepevima raznih svetskih hitova prilagođenih novogodišnjoj prilici, a kod drugih, finalom Velikog brata. Jedino serije i crtani filmovi nisu u potpunosti pratili naređenje za novogodišnji program, te se samo povremeno moglo naleteti makar na ukrašenu jelku.

Sve u svemu, isto.

Zato, ako vas mrzi da izlazite, ako vam je baš do gledanja televizije, napravite sami svoj TV program, svoju video kompilaciju sa youtube-a, dodajte one filmove koje niste stigli da gledate tokom godine, završite sezonu serije koju volite i smejte se onom što vam je zaista smešno. Sigurno će i taj program biti hvaljen, kuđen i ismevan kao i ovaj “zvaničan”.

Najveći uspeh bih postigla savršenom novogodišnjom ponudom zbog koje bi svaki vlasnik televizora odustao od ludog provoda van kuće i sedeo zakucan za ekran. Nije da sam baš daleko dogurala u planiranju TV provoda, ali sam bila sigurna da se ne bih držala recepta koji, verovatno od začetaka televizije, koriste ama baš svi urednici, bez obzira da li ih je dve, kao nekad, ili bezbroj u današnjem kablovskom i satelitskom raju.
A taj recept nam je već svima izašao na nos.

Deda Mrazove kapice na oznakama kanala su novitet iz sredine 1990-tih, ali slike koje se smenjuju na ekranu razlikuju se najčešće samo u modnim trendovima za tu godinu. Veče počinje duplom dozom crtanih filmova, za slučaj da klinci ne mogu da se uzdrže od otvaranja poklona, potom praznični dnevnik sa radosnim podsećanjima na lepe događaje i uspehe, jer, naravno, ono ružno treba što pre zaboraviti i praviti se da ne postoji.

Onda je vreme za red muzike, što za mlade, što za starije, pa malo humora, ali da se ne pretera, da bude opušteno, jer treba se ponovo vratiti na muzičko veselje. I tako do otkucavanja ponoći koje će označiti ili trubači ili hor domaćih i regionalnih muzikanata u specijalnom novogodišnjem hitu koji će nas proganjati do sledećeg 31. decembra.

Sada je već vreme za par filmskih hitova iz prethodnih godina, holivudskih ili domaćih, od kojih su obavezno dva koja ste zaokružili za obavezno gledanje u istom terminu i eto, prošla je i ta noć. Od jutra će krenuti reprize provoda, prenosi koncerta u Beču i skijaških skokova, ubaciće se i nekoliko klasika u nastavcima poput “Povratka u budućnost”, “Supermena” ili “Sam u kući” koji su već toliko puta prikazani da se niko neće uzbuditi ako zadrema pred kraj filma.

Stoga nije ni čudo što je tako bilo i tokom ovogodišnjih takozvanih prazničnih dana. Tim koji dobija ne treba menjati, ili se bar tako kaže. Jasno, nije lako preokrenuti novogodišnji svet budžetom izjedenim krizom, zadovoljiti gledalište različitih godina i još različitijih interesovanja, ali dajte bar malo nekog začina koji do sad nismo okusili.

Jedni su pokušavali da podgreju atmosferu utrpavajući zaludne učesnike rieliti programa i gde im je mesto i gde nije u svojevrstan, nekad teško podnošljiv miks stvarnog i napisanog. Drugi su okušavali sreću nimalo uspešnim oživljavanjem nekadašnjih humorističnih hitova koji, na nesreću, nisu smešni čak ni publici plaćenoj da učestvuje u snimanju emisije. Treći su išli na sigurno, kombinujući i jedno i drugo toksičnom mešavinom obožavanih ili omraženih zvezda i zvezdica koje najčešće nisu mogle da sakriju gvirkanje u izbor garderobe, plastičnog hirurga ili šminkera kolega i koleginica.

Zahvaljujući bogatstvu kablovske ponude, moglo se i pobeći od nametnutih superstarova, nategnutog zabavljanja i samoproglašenih ekskluzivnih materijala. Na jednom od novouvedenih sportskih kanala, ljubitelji boksa mogli su da se raduju uz klasike krošea i nokauta, a na drugom je pod opreznim okom dedamrazovske kapice proticala fudbalska utakmica sa Svetskog prvenstva u Francuskoj. Utešno je bilo saznati da policija traga za mučiteljima životinja i tokom praznika, a Zemljina kora i dalje krije korisne minerale.

Istine radi, moglo se videti i da među našim prijateljima i na Istoku i na Zapadu vlada jednako besmisleno bezumlje, kod jednih prepevima raznih svetskih hitova prilagođenih novogodišnjoj prilici, a kod drugih, finalom Velikog brata. Jedino serije i crtani filmovi nisu u potpunosti pratili naređenje za novogodišnji program, te se samo povremeno moglo naleteti makar na ukrašenu jelku.

Sve u svemu, isto.

Zato, ako vas mrzi da izlazite, ako vam je baš do gledanja televizije, napravite sami svoj TV program, svoju video kompilaciju sa youtube-a, dodajte one filmove koje niste stigli da gledate tokom godine, završite sezonu serije koju volite i smejte se onom što vam je zaista smešno. Sigurno će i taj program biti hvaljen, kuđen i ismevan kao i ovaj “zvaničan”.