Super 8 (2011)
Režija: Džej Džej Abrams
Uloge: Amanda Mihalka, Eli Fening, Kajl Čendler
Distributer: Taramaunt
U današnje vreme se definitivno više ne može otići u bioskop bez predrasuda. Dobro, možda je to jaka reč, ali bez nekog predznanja stečenog putem interneta ili saznanja bilo koje vrste - bila to unapred pročitana kritika, nečije mišljenje ili klasičan spoiler - koje će na ovaj ili onaj način uticati na doživljaj filma, teško da će bilo ko od nas uspeti da u bioskopsku dvoranu uđe iskreno i potpuno otvoren za ono što mu se sprema u narednih par sati. U slučaju filma ''Super 8'', bio sam vrlo oprezan u pokušaju da ne saznam ništa što bi moglo da mi nagovesti sadržaj ili ne daj bože rasplet ili bilo šta bitno u filmskom narativu, jer sam znao (eto, nešto sam ipak znao) da tu postoji neka misterija vrlo bitna za sam film. Uostalom, nisam mogao da se pravim da ne znam ko su Stiven Spilberg i Džej Džej Abrams. Nisam mogao da ne znam šta sve može da se desi u SF filmu koji obrađuje temu prvog kontakta, da ne kažem bliskog susreta prve vrste, u Abramsovoj ili Spilbergovoj verziji. Ostalo mi je, dakle, samo da nagađam šta me sve čeka u Ster bioskopu ka kojem sam se uputio sa tri devojke i da se, logično, nadam da će režiser filma (Abrams) biti taj čija će biti poslednja, a ne producent, pa makar on imao i slavne S.S. inicijale.
M, J, N. i ja smo tako vrlo raspoloženi krenuli da pogledamo još jedan od projektovanih letnjih blokbastera za ovu sezonu. Logično, devojčice su me odmah pitale ko glumi u filmu, ali ovo je ipak jedan od onih junskih hitova u kojem nema holivudskih superstarova koji će privući mase u bioskope. Samo gomila dece i obećani spektakl od specijalnih efekata. Naravno, u mojim kolima nikome nije smetalo što na platnu neće gledati Toma Kruza ili Anđelinu, deci nije smetalo ni to što će gledati PG-13 film iako još nisu dosegle tu brojku, a ja sam ionako imao samo jednu želju - da naredna dva sata gledam novog Džej Džej Abramsa. Nekako mi se više gledao neki ''Lost'' ili ''Fringe'', nego novi ''E.T'', krojen za XXI vek. Na žalost, želja mi nije bila ispunjena, barem ne u potpunosti.
Leto je 1979. godine i grupa tinejdžera pokušava da na super osmici snimi horor film sa zombijima. Tokom noćnog snimanja, u neposrednoj blizini mesta na kojem su postavili svoju malu scenu, dolazi do strahovite železničke nesreće u kojoj cela kompozicija ispada iz šina. Niko nema dilemu da se nešto čudno i neobjašnjivo desilo pred njihovim očima, ali neobični nestanci što ljudi što domaćih životinja, kao i slična misteriozna dešavanja, tek će okupirati mali gradić u ruralnoj Americi. Panika polako počinje da pritiska i građane i vojsku koja pokušava da sanira posledice nesreće, ali i da sakrije prave razloge za neobične pojave. Ima i pribranih, pa tako lokalni zamenik šerifa uporno pokušava da pronađe neki smisao u haosu koji postaje sve izvesniji, ali ni njegovi napori ne donose nikakve rezultate. Uostalom, nešto mnogo strašnije nego što iko može da zamisli, krije se u gradu. A deca i dalje pokušavakju da snime svoj horor film.
Režija: Džej Džej Abrams
Uloge: Amanda Mihalka, Eli Fening, Kajl Čendler
Distributer: Taramaunt
U današnje vreme se definitivno više ne može otići u bioskop bez predrasuda. Dobro, možda je to jaka reč, ali bez nekog predznanja stečenog putem interneta ili saznanja bilo koje vrste - bila to unapred pročitana kritika, nečije mišljenje ili klasičan spoiler - koje će na ovaj ili onaj način uticati na doživljaj filma, teško da će bilo ko od nas uspeti da u bioskopsku dvoranu uđe iskreno i potpuno otvoren za ono što mu se sprema u narednih par sati. U slučaju filma ''Super 8'', bio sam vrlo oprezan u pokušaju da ne saznam ništa što bi moglo da mi nagovesti sadržaj ili ne daj bože rasplet ili bilo šta bitno u filmskom narativu, jer sam znao (eto, nešto sam ipak znao) da tu postoji neka misterija vrlo bitna za sam film. Uostalom, nisam mogao da se pravim da ne znam ko su Stiven Spilberg i Džej Džej Abrams. Nisam mogao da ne znam šta sve može da se desi u SF filmu koji obrađuje temu prvog kontakta, da ne kažem bliskog susreta prve vrste, u Abramsovoj ili Spilbergovoj verziji. Ostalo mi je, dakle, samo da nagađam šta me sve čeka u Ster bioskopu ka kojem sam se uputio sa tri devojke i da se, logično, nadam da će režiser filma (Abrams) biti taj čija će biti poslednja, a ne producent, pa makar on imao i slavne S.S. inicijale.
M, J, N. i ja smo tako vrlo raspoloženi krenuli da pogledamo još jedan od projektovanih letnjih blokbastera za ovu sezonu. Logično, devojčice su me odmah pitale ko glumi u filmu, ali ovo je ipak jedan od onih junskih hitova u kojem nema holivudskih superstarova koji će privući mase u bioskope. Samo gomila dece i obećani spektakl od specijalnih efekata. Naravno, u mojim kolima nikome nije smetalo što na platnu neće gledati Toma Kruza ili Anđelinu, deci nije smetalo ni to što će gledati PG-13 film iako još nisu dosegle tu brojku, a ja sam ionako imao samo jednu želju - da naredna dva sata gledam novog Džej Džej Abramsa. Nekako mi se više gledao neki ''Lost'' ili ''Fringe'', nego novi ''E.T'', krojen za XXI vek. Na žalost, želja mi nije bila ispunjena, barem ne u potpunosti.
Leto je 1979. godine i grupa tinejdžera pokušava da na super osmici snimi horor film sa zombijima. Tokom noćnog snimanja, u neposrednoj blizini mesta na kojem su postavili svoju malu scenu, dolazi do strahovite železničke nesreće u kojoj cela kompozicija ispada iz šina. Niko nema dilemu da se nešto čudno i neobjašnjivo desilo pred njihovim očima, ali neobični nestanci što ljudi što domaćih životinja, kao i slična misteriozna dešavanja, tek će okupirati mali gradić u ruralnoj Americi. Panika polako počinje da pritiska i građane i vojsku koja pokušava da sanira posledice nesreće, ali i da sakrije prave razloge za neobične pojave. Ima i pribranih, pa tako lokalni zamenik šerifa uporno pokušava da pronađe neki smisao u haosu koji postaje sve izvesniji, ali ni njegovi napori ne donose nikakve rezultate. Uostalom, nešto mnogo strašnije nego što iko može da zamisli, krije se u gradu. A deca i dalje pokušavakju da snime svoj horor film.
Nije bilo lako napisati prethodni pasus, odnosno prepričati film tako da se ništa ili barem što manje sazna iz njega, ali da ipak zagolica maštu i nekoga natera da se uputi ka najbližem bioskopu. Ne znam ni da li sam uspeo u tome, ali svejedno, otprilike je jasno koja vrsta SF trilera se odvija u našim dvoranama. Ona nepodnošljivo napeta vrsta, sa tempom koji lomi i one najotpornije i sa misterijom koju svi pokušavaju da reše, i u sali i na platnu. Sa specijalnim efektima koji su potpuno u službi priče, sa poluanonimnim glumcima koji grade sjajno napisane likove i sa decom koja, navikli smo se već na to, apsolutno briljiraju u svojim ulogama. I ako se tu doda još i diskretan, ali efektan humor, atmosfera dostojna serije ''Lost'' i dodir spilbergovske nostalgije, onda je valjda svima jasno da je ''Super 8'' pravi letnji blokbaster i mejnstrim hit o kojem će se pričati celog leta. Međutim, da li sam ja od ovog filma želeo baš jedan takav mejnstrim doživljaj? Zar se nisam nadao da će film više ličiti na one fantastične Abramsove ''Zvezdane staze'', a manje na Spilbergov ''Rat svetova''?
TREJLER
Srećom, ne mogu i ne moram da se obračunavam sa ovim Spilbergom iz XXI veka – to su jednom i za sva vremena obavili dečaci iz South Park-a nakon onog abortiranog Indijane Džonsa od pre tri godine – ali zato mogu da se žalim. Nadao sam se da će od ovog tandema nastati neki hibrid sličan onom kada su svoje veštine ukrstili Stiven King i Rob Rajner u filmu ''Stand By Me'' (grupa dece koja se takođe suočava sa svojevrsnom misterijom), ali ona simpatična naivnost na koju smo navikli od Spilberga, ovde jednostavno ne funkcioniše i ne isporučuje taj osećaj nevinosti koji smo dobijali od filmova kakvi su ''Bliski susret'' ili ''E.T.'' Ukratko, dva potencijalno kompatibilna senzibiliteta, ipak ne funkcionišu u potpunosti.
To, na kraju, ne znači da je ''Super 8'' loš film. Naprotiv, biće ovo jedan od najuzbudljivijih bioskopskih filmova u ovoj godini, ali ja ne mogu da se otmem utisku da bi bez Spilbergove grandioznosti ovaj obećavajući triler bio još efektniji i spektakularniji. Ovako, ostao je samo dobar letnji hit uz koji se pojede tona kokica.
Ja: ***1/2
M: ****
N: ****1/2
J: ****1/2
TREJLER
Srećom, ne mogu i ne moram da se obračunavam sa ovim Spilbergom iz XXI veka – to su jednom i za sva vremena obavili dečaci iz South Park-a nakon onog abortiranog Indijane Džonsa od pre tri godine – ali zato mogu da se žalim. Nadao sam se da će od ovog tandema nastati neki hibrid sličan onom kada su svoje veštine ukrstili Stiven King i Rob Rajner u filmu ''Stand By Me'' (grupa dece koja se takođe suočava sa svojevrsnom misterijom), ali ona simpatična naivnost na koju smo navikli od Spilberga, ovde jednostavno ne funkcioniše i ne isporučuje taj osećaj nevinosti koji smo dobijali od filmova kakvi su ''Bliski susret'' ili ''E.T.'' Ukratko, dva potencijalno kompatibilna senzibiliteta, ipak ne funkcionišu u potpunosti.
To, na kraju, ne znači da je ''Super 8'' loš film. Naprotiv, biće ovo jedan od najuzbudljivijih bioskopskih filmova u ovoj godini, ali ja ne mogu da se otmem utisku da bi bez Spilbergove grandioznosti ovaj obećavajući triler bio još efektniji i spektakularniji. Ovako, ostao je samo dobar letnji hit uz koji se pojede tona kokica.
Ja: ***1/2
M: ****
N: ****1/2
J: ****1/2
Pridruži se MONDO zajednici.