Pre dve nedelje u Beogradu je održana stota, jubilarna sesija Eurimage-a. Domaćin je bio Filmski centar Srbije.
Eurimage (Jurimaž) je filmska organizacija koja okuplja predstavnike dvadesetak evropskih zemalja. Komisija, putem konkursa, dva ili više puta godišnje dodeljuje novac za produkciju filmova. Prošle godine su čak tri naša projekta dobila novac, a ove godine dva. To vam možda ne zvuči kao neka jako dobra vest, ali uzmite u obzir da samo desetak filmova dobija novac.
Dakle, prošle godine mi smo dobili 30% fonda, a ove 20%. To je super jer je u trenutku našeg učlanjenja u Eurimage bilo polemika o tome da li se to isplati, plaća članarina koja nije mala, pa mi ćemo samo plaćati, a ko zna kad ćemo dobiti nešto, mi smo poslednja rupa na svirali, itd, ali su se ti strahovi pokazali kao neosnovani jer smo za ove dve godine dobili 12 puta više novca nego što smo uložili.
A specijalna je čast što je baš stota sesija održana baš kod nas. Ali ovaj tekst nije o Eurimage-u.
Festival u Kanu je u toku. Dan pred zvanično otvaranje festivala premijerno je prikazan „Da Vinčijev kod“, a u sledećih nekoliko dana premijere će doživeti sledeća zanimljiva ostvarenja:
“BABEL” – reditelja Alehandra Gonzalesa Inaritua (“Pasji život”, “21 gram”) i scenariste Giljerma Ariage (“Tri sahrane Melkijadisa Estrade”, “21 gram”, “Pasji život”) Film se bavi biblijskim mitom o Vavilonskoj kuli. Uloge tumače Bred Pit, Kejt Blanšet, Gael Garsija Bernal...
“MARIE – ANTONETTE” je treći film rediteljke Sofije Kopole, dobitnice Oskara za ostvarenje “Izgubljeni u prevodu”. Delo govori o naivnoj tinejžerki koja nepripremljena dolazi na presto Francuske krajem XVIII veka. U filmu igraju Kirsten Danst, Džudi Dejvis, Azija Arđento i dr.
Oba filma su otkupljena i biće prikazana u našim bioskopima.
A „Da Vinčijev kod“....kritičari u Kanu su ga „dočekali na nož“!
Eurimage (Jurimaž) je filmska organizacija koja okuplja predstavnike dvadesetak evropskih zemalja. Komisija, putem konkursa, dva ili više puta godišnje dodeljuje novac za produkciju filmova. Prošle godine su čak tri naša projekta dobila novac, a ove godine dva. To vam možda ne zvuči kao neka jako dobra vest, ali uzmite u obzir da samo desetak filmova dobija novac.
Dakle, prošle godine mi smo dobili 30% fonda, a ove 20%. To je super jer je u trenutku našeg učlanjenja u Eurimage bilo polemika o tome da li se to isplati, plaća članarina koja nije mala, pa mi ćemo samo plaćati, a ko zna kad ćemo dobiti nešto, mi smo poslednja rupa na svirali, itd, ali su se ti strahovi pokazali kao neosnovani jer smo za ove dve godine dobili 12 puta više novca nego što smo uložili.
A specijalna je čast što je baš stota sesija održana baš kod nas. Ali ovaj tekst nije o Eurimage-u.
Festival u Kanu je u toku. Dan pred zvanično otvaranje festivala premijerno je prikazan „Da Vinčijev kod“, a u sledećih nekoliko dana premijere će doživeti sledeća zanimljiva ostvarenja:
“BABEL” – reditelja Alehandra Gonzalesa Inaritua (“Pasji život”, “21 gram”) i scenariste Giljerma Ariage (“Tri sahrane Melkijadisa Estrade”, “21 gram”, “Pasji život”) Film se bavi biblijskim mitom o Vavilonskoj kuli. Uloge tumače Bred Pit, Kejt Blanšet, Gael Garsija Bernal...
“MARIE – ANTONETTE” je treći film rediteljke Sofije Kopole, dobitnice Oskara za ostvarenje “Izgubljeni u prevodu”. Delo govori o naivnoj tinejžerki koja nepripremljena dolazi na presto Francuske krajem XVIII veka. U filmu igraju Kirsten Danst, Džudi Dejvis, Azija Arđento i dr.
Oba filma su otkupljena i biće prikazana u našim bioskopima.
A „Da Vinčijev kod“....kritičari u Kanu su ga „dočekali na nož“!
Da Vinči
Projekciji je prisustvovalo oko dve hiljade zvanica inovinara iz celog sveta, a neki od njih su završetak filma propratili zvižducima. „Nije mi se uopšte dopao. Mislim da je gotovo jednako loš kao i knjiga. Tom Henks je bio kao zombi, hvala bogu da je Ijan Mekelen bio tu da izvadi stvar. Bilo je previše glumatanja i previše muzike“ kaže Piter Brunet, kritičar „Boston glouba“.
„Na vrhuncu radnje, čulo se kikotanje među novinarima i mislim da vam to sve govori,“ rekao je Gerson da Kunha iz „Tajms of Indija“. „Verajeti“, vodeći holivudski magazin, „iseckao je“ film na komade. Braunov bestseler „postao je dosadna, mračna stvar u preterano literarnoj filmskoj verziji.
Reditelj Hauard i scenarista Akiva Goldsman isisali su iz te melodrame svaki smisao za zabavu, ostavivši radoznaloj publici bespotrebno ‘brbljiv’ i krajnje nezanimljiv film, što je teško zamisliti s obzirom na tako provokativan materijal“, piše „Verajeti“ i zaključuje: „Očigledan je nedostatak hemije između Henksa i Odri Totu, a krajnjim rezultatom mogu najviše biti zadovoljni unapred sumnjičavi kritičari koji su sigurno dobili i više nego što su se nadali.“
Film je prikazan i kod nas, dan posle kanske premijere. Koliko čujem, naša publika je bila znatno blagonaklonija. Ja film još nisam gledao, knjigu sam čitao, nije mi se dopala jer je teorija zavere kojom se ova knjiga bavi mnogo bolje i uzbudljivije opisana u knjizi “Sveta krv, sveti gral”. No, glupo je verovati samo kritičiraima i propustiti film.
Ali ovaj tekst nije ni o Kanu i Da Vinčijevom kodu. Želeo sam da ovaj tekst bude o fudbalu. Nekako mi se čini da će posle Kana filmska sezona biti završena, a počeće fudbalska sezona.
„Na vrhuncu radnje, čulo se kikotanje među novinarima i mislim da vam to sve govori,“ rekao je Gerson da Kunha iz „Tajms of Indija“. „Verajeti“, vodeći holivudski magazin, „iseckao je“ film na komade. Braunov bestseler „postao je dosadna, mračna stvar u preterano literarnoj filmskoj verziji.
Reditelj Hauard i scenarista Akiva Goldsman isisali su iz te melodrame svaki smisao za zabavu, ostavivši radoznaloj publici bespotrebno ‘brbljiv’ i krajnje nezanimljiv film, što je teško zamisliti s obzirom na tako provokativan materijal“, piše „Verajeti“ i zaključuje: „Očigledan je nedostatak hemije između Henksa i Odri Totu, a krajnjim rezultatom mogu najviše biti zadovoljni unapred sumnjičavi kritičari koji su sigurno dobili i više nego što su se nadali.“
Film je prikazan i kod nas, dan posle kanske premijere. Koliko čujem, naša publika je bila znatno blagonaklonija. Ja film još nisam gledao, knjigu sam čitao, nije mi se dopala jer je teorija zavere kojom se ova knjiga bavi mnogo bolje i uzbudljivije opisana u knjizi “Sveta krv, sveti gral”. No, glupo je verovati samo kritičiraima i propustiti film.
Ali ovaj tekst nije ni o Kanu i Da Vinčijevom kodu. Želeo sam da ovaj tekst bude o fudbalu. Nekako mi se čini da će posle Kana filmska sezona biti završena, a počeće fudbalska sezona.
Fudbal
Gledali smo zanimljivo finale Lige šampiona koje bi bilo još bolje da sudija nije na samom startu sasekao utakmicu. No, od 9. juna nas čeka prvenstvo sveta u fudbalu. Ja za to vreme neću ići u bioskop. Oprostite, ali ipak je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, a ne film. U Engleskoj su to ukapirali, pa će fudbalske utakmice biti prenošene u bioskopima.
To je genijalna ideja, mnogo mi je žao što se neko ovde nije toga dosetio. A možda još nije kasno…
Evo jedne vesti iz novina, eh, kako bih voleo da gledam film sa ovakvom temom:
17. maj 2006, PARIZ - Dve naoružane osobe upale su u ponedeljak u zgradu opštine u pariskom predgrađu Sen Deni i uz pretnju pištoljem zahtevali od gradonačelnika da im preda karte za večerašnje finale Lige šampiona!
“U prvi mah pomislili smo da se radi o šali, ali kada su razbojnici stavili pištolj na slepoočnicu gradonačelnika, shvatili smo da se radi o pravoj pljački. Stali su pored gradonačelnika, naterali ga da stavi glavu na sto i poručili mu: “Hocemo ulaznice!" - kaže Fransoa Langlad, zamenik gradonačelnika Sen Denija, pariske opštine na čijoj se teritoriji nalazi stadion "Francuska".
Kriminalci su ostali praznih šaka jer je gradonačelnik odavno razdelio sve ulaznice koje je dobio. Dva dana pred utakmicu cena ulaznice na pariskim ulicama kretala se između 1000 i 2000 evra.
Zamislite kakva li je strast naterala ovu dvojicu tipova da se upuste u ovakvu akciju!
I za kraj, ljubitelji teorije zavere nek obavezno posete sledeći - sajt.
Ako imate brzu internet vezu sigurno će vam se dopasti film o 9. septembru… Traje sat i dvadeset minuta i nijedan minut nije višak.
Dakle, ja odoh u fudbalske vode. Vraćam vam se negde oko venecijankog festivala.
Do pobede!
Vaš Raša
kolumna@mtsmondo.com
To je genijalna ideja, mnogo mi je žao što se neko ovde nije toga dosetio. A možda još nije kasno…
Evo jedne vesti iz novina, eh, kako bih voleo da gledam film sa ovakvom temom:
17. maj 2006, PARIZ - Dve naoružane osobe upale su u ponedeljak u zgradu opštine u pariskom predgrađu Sen Deni i uz pretnju pištoljem zahtevali od gradonačelnika da im preda karte za večerašnje finale Lige šampiona!
“U prvi mah pomislili smo da se radi o šali, ali kada su razbojnici stavili pištolj na slepoočnicu gradonačelnika, shvatili smo da se radi o pravoj pljački. Stali su pored gradonačelnika, naterali ga da stavi glavu na sto i poručili mu: “Hocemo ulaznice!" - kaže Fransoa Langlad, zamenik gradonačelnika Sen Denija, pariske opštine na čijoj se teritoriji nalazi stadion "Francuska".
Kriminalci su ostali praznih šaka jer je gradonačelnik odavno razdelio sve ulaznice koje je dobio. Dva dana pred utakmicu cena ulaznice na pariskim ulicama kretala se između 1000 i 2000 evra.
Zamislite kakva li je strast naterala ovu dvojicu tipova da se upuste u ovakvu akciju!
I za kraj, ljubitelji teorije zavere nek obavezno posete sledeći - sajt.
Ako imate brzu internet vezu sigurno će vam se dopasti film o 9. septembru… Traje sat i dvadeset minuta i nijedan minut nije višak.
Dakle, ja odoh u fudbalske vode. Vraćam vam se negde oko venecijankog festivala.
Do pobede!
Vaš Raša
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.