Meda - komedija godine!

I kada je već stvar postala zabrinjavajuća, kada se činilo da će godina proći bez ijedne pristojne komedije (osim možda ’’21 Jump Street’’), kada je postalo definitivno da ni Džad Apatou neće isporučiti ništa dostojno lepih reči i smeha, Ted Mekferlejn se postarao da, eto, tek krajem septembra, u ovu otužnu i namrgođenu zemlju konačno stigne jedan urnebesno smešan film.

Ted (2012)
Režija: Set Mekferlejn
Uloge: Mark Valberg, Mila Kunis
Distributer: Taramaunt

Iako mi je prva nedelja prikazivanja ’’Mede’’ protekla u nekim obavezama bitnijim i od Mekferlejna, moj neodlazak u bioskop istog trenutka kada sam video da je ova sumanuta priča stigla u grad, bio je pomalo i kontrolisan. J, koja je inače ogroman fan ’’Family Guy’’ serijala, pritiskala me je od prvog dana da zajedno odemo da pogledamo ’nestašnog’ medu, ali ja sam prilično dobro naslućivao na koji je način dotični zaista ’nestašan’, pa sam joj kukavički prvo predlagao da ga propusti jer je ’sasvim izvesno prost i vulgaran za tvoje godine’, ali kada sam naišao na brutalno ismevanje povodom te izjave, odmah sam počeo da izmišljam druge izgovore i poslao je sa njenim vršnjacima (13) u bioskop.

Samo par dana kasnije, krišom sam poslao sms osobi za koju sam pouzdano znao da poziv ne može da odbije. Već sledećeg dana, G. i ja smo se zaputili ka Delta Sitiju. Odvratno zdanje je tog četvrtka popodne izgledalo više kao scenografija za ’’Dawn of the Dead’’ nego kao uzavreli tržni centar omraženog tajkuna. Bio je, dakle, jako, jako prazan. Sjajno!

Vreme je i da priznam jednu poražavajuću činjenicu – nikada nisam gledao ’’Family Guy’’ crtać. Barem ne ozbiljno i kontinuirano. Znam da za to nema ozbiljnog opravdanja, ponajmanje je to činjenica da ga naše televizije nikada nisu prikazale. Uostalom, J. mi je bar 100 puta citirala neku budalaštinu iz ove animirane serije, razni prijatelji su mi sa suzama u očima prepričavali dogodovštine Pitera Grifina, ali eto, taj sastanak se nikada nije dogodio. Posle ’’Mede’’, ipak, mislim da će sve biti drugačije u narednim godinama.

Za one koji nemaju pojma o kakvom se medi ovde zaista radi i koji nikada nisu videli trejler za ovaj blesavi film (a bilo ih je, čujem, dosta u dvoranama širom zemlje koji su svoju sitnu dečicu dovodili da vide neodoljivog plišanog medvedića sa plakata i sa vriskom istrčavali iz dvorane držeći deci zatvorene i oči i uši) – da, plišani medved jeste glavni junak filma, ali NE, ovo nije film za decu jer Ted već u prvim minutima filma, na primer, zaranja u džinovski bong i kune svog dilera zbog loše robe, psuje k’o Turčin i lascivnim pokretima dočarava pokrete definitivno neprimerene deci.

Ukratko: Džon Benet je dečak bez drugara koji jednog dana dobija priliku da izrekne Božićnu želju koja će mu se i ispuniti – da plišani medvedić kojeg je dobio na poklon od roditelja oživi i postane njegov najbolji drugar.

Na početku, sve je idealno,Tedi je ne samo odan prijatelj već i globalna atrakcija, TV zvezda i pravi mali superstar. Ali kako to već obično i biva u ovom potrošačkom i zaboravnom svetu, druge vesti potiskuju medu sa naslovnih strana i on polako odlazi u zaborav. Nekoliko godina kasnije, Džon poraste u Marka Valberga koji se zabavlja sa Milom Kunis, a Ted je i dalje tu, živ i zdrav, pomalo izopačen i neiživljen. Takav je i Džon. Ostatak priče možete i sami da pretpostavite - Mili Kunis jednog trenutka postaje neizdrživ život sa konstantno naduvanim verenikom i plišanim medvedom, ali nakon raznih peripetija i ekspresnog odrastanja, sve je ponovo u najboljem redu.

Naravno, stranice bih mogao da ispišem o tome kako je ’’Ted’’ u suštini iskrena i slatka priča o odrastanju, ljubavi i prijateljstvu i nikad ne bih bio daleko od istine, ali stvarno – medvedić koji privodi prostitutke na privatne zabave, povaljuje kasirke u lokalnom supermarketu, bivši strasni i nezaboravni ljubavnik Nore Džons – može da bude samo brutalna fantazija deteta u telu odraslog čoveka, kakav je, nema dileme, ne samo Set Mekferlejn, već i svaki muškarac koji se trudi da ne zaboravi svoje detinjstvo i godine odrastanja.

Fantastičan holivudski debi Mekferlejna je i sasvim sigurno komedija godine, ali i film čiji će se detalji ili sporedni likovi (već pomenuta Nora Džons, spektakularni Đovani Ribizi i njegov debeli sin, neprejebivi Sem Džons u ponovljenoj ulozi Fleša Gordona...) mesecima prepričavati i nanovo pregledavati.

Film je i posveta 80-im godinama i već pomenutom Flešu Gordonu, verovatno jednom od najgorih filmova svih vremena, filmu koji je toliko loš da je u isto vreme i jako dobar, ali da ne bih sada ovde završio prepričavajući ubitačne fazone Seta Mekferlejna, za kraj samo poziv svim muškarcima koji su možda propustili da odrastu, da pohitaju u bisokop da pogledaju ’’Medu’’. Možda je i razumljivo da sam prošle nedelje naleteo na dvoranu u kojoj sam bio jedini muškarac (’’Hrabra Merida’’), ali ovog puta nema opravdanja za muški rod.


Ja: *****
G: *****

Ted (2012)
Režija: Set Mekferlejn
Uloge: Mark Valberg, Mila Kunis
Distributer: Taramaunt

Iako mi je prva nedelja prikazivanja ’’Mede’’ protekla u nekim obavezama bitnijim i od Mekferlejna, moj neodlazak u bioskop istog trenutka kada sam video da je ova sumanuta priča stigla u grad, bio je pomalo i kontrolisan. J, koja je inače ogroman fan ’’Family Guy’’ serijala, pritiskala me je od prvog dana da zajedno odemo da pogledamo ’nestašnog’ medu, ali ja sam prilično dobro naslućivao na koji je način dotični zaista ’nestašan’, pa sam joj kukavički prvo predlagao da ga propusti jer je ’sasvim izvesno prost i vulgaran za tvoje godine’, ali kada sam naišao na brutalno ismevanje povodom te izjave, odmah sam počeo da izmišljam druge izgovore i poslao je sa njenim vršnjacima (13) u bioskop.

Samo par dana kasnije, krišom sam poslao sms osobi za koju sam pouzdano znao da poziv ne može da odbije. Već sledećeg dana, G. i ja smo se zaputili ka Delta Sitiju. Odvratno zdanje je tog četvrtka popodne izgledalo više kao scenografija za ’’Dawn of the Dead’’ nego kao uzavreli tržni centar omraženog tajkuna. Bio je, dakle, jako, jako prazan. Sjajno!

Vreme je i da priznam jednu poražavajuću činjenicu – nikada nisam gledao ’’Family Guy’’ crtać. Barem ne ozbiljno i kontinuirano. Znam da za to nema ozbiljnog opravdanja, ponajmanje je to činjenica da ga naše televizije nikada nisu prikazale. Uostalom, J. mi je bar 100 puta citirala neku budalaštinu iz ove animirane serije, razni prijatelji su mi sa suzama u očima prepričavali dogodovštine Pitera Grifina, ali eto, taj sastanak se nikada nije dogodio. Posle ’’Mede’’, ipak, mislim da će sve biti drugačije u narednim godinama.

Za one koji nemaju pojma o kakvom se medi ovde zaista radi i koji nikada nisu videli trejler za ovaj blesavi film (a bilo ih je, čujem, dosta u dvoranama širom zemlje koji su svoju sitnu dečicu dovodili da vide neodoljivog plišanog medvedića sa plakata i sa vriskom istrčavali iz dvorane držeći deci zatvorene i oči i uši) – da, plišani medved jeste glavni junak filma, ali NE, ovo nije film za decu jer Ted već u prvim minutima filma, na primer, zaranja u džinovski bong i kune svog dilera zbog loše robe, psuje k’o Turčin i lascivnim pokretima dočarava pokrete definitivno neprimerene deci.

Ukratko: Džon Benet je dečak bez drugara koji jednog dana dobija priliku da izrekne Božićnu želju koja će mu se i ispuniti – da plišani medvedić kojeg je dobio na poklon od roditelja oživi i postane njegov najbolji drugar.

Na početku, sve je idealno,Tedi je ne samo odan prijatelj već i globalna atrakcija, TV zvezda i pravi mali superstar. Ali kako to već obično i biva u ovom potrošačkom i zaboravnom svetu, druge vesti potiskuju medu sa naslovnih strana i on polako odlazi u zaborav. Nekoliko godina kasnije, Džon poraste u Marka Valberga koji se zabavlja sa Milom Kunis, a Ted je i dalje tu, živ i zdrav, pomalo izopačen i neiživljen. Takav je i Džon. Ostatak priče možete i sami da pretpostavite - Mili Kunis jednog trenutka postaje neizdrživ život sa konstantno naduvanim verenikom i plišanim medvedom, ali nakon raznih peripetija i ekspresnog odrastanja, sve je ponovo u najboljem redu.

Naravno, stranice bih mogao da ispišem o tome kako je ’’Ted’’ u suštini iskrena i slatka priča o odrastanju, ljubavi i prijateljstvu i nikad ne bih bio daleko od istine, ali stvarno – medvedić koji privodi prostitutke na privatne zabave, povaljuje kasirke u lokalnom supermarketu, bivši strasni i nezaboravni ljubavnik Nore Džons – može da bude samo brutalna fantazija deteta u telu odraslog čoveka, kakav je, nema dileme, ne samo Set Mekferlejn, već i svaki muškarac koji se trudi da ne zaboravi svoje detinjstvo i godine odrastanja.

Fantastičan holivudski debi Mekferlejna je i sasvim sigurno komedija godine, ali i film čiji će se detalji ili sporedni likovi (već pomenuta Nora Džons, spektakularni Đovani Ribizi i njegov debeli sin, neprejebivi Sem Džons u ponovljenoj ulozi Fleša Gordona...) mesecima prepričavati i nanovo pregledavati.

Film je i posveta 80-im godinama i već pomenutom Flešu Gordonu, verovatno jednom od najgorih filmova svih vremena, filmu koji je toliko loš da je u isto vreme i jako dobar, ali da ne bih sada ovde završio prepričavajući ubitačne fazone Seta Mekferlejna, za kraj samo poziv svim muškarcima koji su možda propustili da odrastu, da pohitaju u bisokop da pogledaju ’’Medu’’. Možda je i razumljivo da sam prošle nedelje naleteo na dvoranu u kojoj sam bio jedini muškarac (’’Hrabra Merida’’), ali ovog puta nema opravdanja za muški rod.


Ja: *****
G: *****

Ted (2012)
Režija: Set Mekferlejn
Uloge: Mark Valberg, Mila Kunis
Distributer: Taramaunt

Iako mi je prva nedelja prikazivanja ’’Mede’’ protekla u nekim obavezama bitnijim i od Mekferlejna, moj neodlazak u bioskop istog trenutka kada sam video da je ova sumanuta priča stigla u grad, bio je pomalo i kontrolisan. J, koja je inače ogroman fan ’’Family Guy’’ serijala, pritiskala me je od prvog dana da zajedno odemo da pogledamo ’nestašnog’ medu, ali ja sam prilično dobro naslućivao na koji je način dotični zaista ’nestašan’, pa sam joj kukavički prvo predlagao da ga propusti jer je ’sasvim izvesno prost i vulgaran za tvoje godine’, ali kada sam naišao na brutalno ismevanje povodom te izjave, odmah sam počeo da izmišljam druge izgovore i poslao je sa njenim vršnjacima (13) u bioskop.

Samo par dana kasnije, krišom sam poslao sms osobi za koju sam pouzdano znao da poziv ne može da odbije. Već sledećeg dana, G. i ja smo se zaputili ka Delta Sitiju. Odvratno zdanje je tog četvrtka popodne izgledalo više kao scenografija za ’’Dawn of the Dead’’ nego kao uzavreli tržni centar omraženog tajkuna. Bio je, dakle, jako, jako prazan. Sjajno!

Vreme je i da priznam jednu poražavajuću činjenicu – nikada nisam gledao ’’Family Guy’’ crtać. Barem ne ozbiljno i kontinuirano. Znam da za to nema ozbiljnog opravdanja, ponajmanje je to činjenica da ga naše televizije nikada nisu prikazale. Uostalom, J. mi je bar 100 puta citirala neku budalaštinu iz ove animirane serije, razni prijatelji su mi sa suzama u očima prepričavali dogodovštine Pitera Grifina, ali eto, taj sastanak se nikada nije dogodio. Posle ’’Mede’’, ipak, mislim da će sve biti drugačije u narednim godinama.

Za one koji nemaju pojma o kakvom se medi ovde zaista radi i koji nikada nisu videli trejler za ovaj blesavi film (a bilo ih je, čujem, dosta u dvoranama širom zemlje koji su svoju sitnu dečicu dovodili da vide neodoljivog plišanog medvedića sa plakata i sa vriskom istrčavali iz dvorane držeći deci zatvorene i oči i uši) – da, plišani medved jeste glavni junak filma, ali NE, ovo nije film za decu jer Ted već u prvim minutima filma, na primer, zaranja u džinovski bong i kune svog dilera zbog loše robe, psuje k’o Turčin i lascivnim pokretima dočarava pokrete definitivno neprimerene deci.

Ukratko: Džon Benet je dečak bez drugara koji jednog dana dobija priliku da izrekne Božićnu želju koja će mu se i ispuniti – da plišani medvedić kojeg je dobio na poklon od roditelja oživi i postane njegov najbolji drugar.

Na početku, sve je idealno,Tedi je ne samo odan prijatelj već i globalna atrakcija, TV zvezda i pravi mali superstar. Ali kako to već obično i biva u ovom potrošačkom i zaboravnom svetu, druge vesti potiskuju medu sa naslovnih strana i on polako odlazi u zaborav. Nekoliko godina kasnije, Džon poraste u Marka Valberga koji se zabavlja sa Milom Kunis, a Ted je i dalje tu, živ i zdrav, pomalo izopačen i neiživljen. Takav je i Džon. Ostatak priče možete i sami da pretpostavite - Mili Kunis jednog trenutka postaje neizdrživ život sa konstantno naduvanim verenikom i plišanim medvedom, ali nakon raznih peripetija i ekspresnog odrastanja, sve je ponovo u najboljem redu.

Naravno, stranice bih mogao da ispišem o tome kako je ’’Ted’’ u suštini iskrena i slatka priča o odrastanju, ljubavi i prijateljstvu i nikad ne bih bio daleko od istine, ali stvarno – medvedić koji privodi prostitutke na privatne zabave, povaljuje kasirke u lokalnom supermarketu, bivši strasni i nezaboravni ljubavnik Nore Džons – može da bude samo brutalna fantazija deteta u telu odraslog čoveka, kakav je, nema dileme, ne samo Set Mekferlejn, već i svaki muškarac koji se trudi da ne zaboravi svoje detinjstvo i godine odrastanja.

Fantastičan holivudski debi Mekferlejna je i sasvim sigurno komedija godine, ali i film čiji će se detalji ili sporedni likovi (već pomenuta Nora Džons, spektakularni Đovani Ribizi i njegov debeli sin, neprejebivi Sem Džons u ponovljenoj ulozi Fleša Gordona...) mesecima prepričavati i nanovo pregledavati.

Film je i posveta 80-im godinama i već pomenutom Flešu Gordonu, verovatno jednom od najgorih filmova svih vremena, filmu koji je toliko loš da je u isto vreme i jako dobar, ali da ne bih sada ovde završio prepričavajući ubitačne fazone Seta Mekferlejna, za kraj samo poziv svim muškarcima koji su možda propustili da odrastu, da pohitaju u bisokop da pogledaju ’’Medu’’. Možda je i razumljivo da sam prošle nedelje naleteo na dvoranu u kojoj sam bio jedini muškarac (’’Hrabra Merida’’), ali ovog puta nema opravdanja za muški rod.


Ja: *****
G: *****