Blood Diamond (2006)
Režija: Edvard Cvik
Uloge: Leonardo Di Kaprio, Dženifer Koneli
Distribucija: Tak
Stvarno ne znam otkud mi ideja da idem da gledam film "Krvavi dijamant". Sve je govorilo da zaobidjem bioskop u širokom luku – dosadan trejler, Leonardo sa južnoafričkim akcentom, filmografija Edvarda Cvika, sam naslov i kratak sadržaj filma, bezbrojne humanitarne akcije u cilju suzbijanja gladi u svetu organizovane u stvari radi promocije filma (iako se naši junaci u filmu ne suočavaju sa problemom gladi u Africi), konačno i reakcije mojih prijatelja koje sam pokušao da pozovem da idu sa mnom u bioskop:
Ja: ‘’Ajmo u bioskop da gledamo ‘Krvavi dijamant’, ja plaćam karte!’’
K: ‘’Ne dolazi u obzir’’
M: ‘’Može ako ćeš posle i na večeru da me vodiš’’
G: ‘’Je l’ si normalan, radije bih gledao Crnog Gruju’’
J (stranac): ‘’Ha, ha, ha, nice try sucker’’
A: ‘’Rekla sam ti da me više nikada ne zoveš, uostalom misliš da ne znam zašto ideš da gledaš tu glupost, zaboravio si da smo zajedno gledali Hot Spot’’
S: ‘’Ma briši bre, proverila sam, traje 140 minuta, a i Leonardo gine na kraju’’
Ni ovo poslednje mi, dakle, nije bilo dovoljno, nego sam tvrdoglavo odlučio da sam ja ipak profesionalac i da je ovo ozbiljna premijera u našim bioskopima i da je film dobio čak pet nominacija za Oskara. Istina uglavnom one Oskare za koje i ne shvatam zašto postoje i kako se dodeljuju (miks zvuka, montažu zvuka), ali i za najbolju mušku (Leonardo) i najbolju sporednu mušku ulogu (Djimon Honsu).
Ali da budem sasvim iskren, otišao sam najviše zbog žene, one Dženifer Koneli čije lepo lice pamtim još iz filma "Bilo jednom u Americi" (hm, imala je 14 godina), a u koju sam se skoro zaljubio kad sam gledao ‘Hot Spot’ i mnogo godina kasnije onaj genijalni "Requiem For a Dream". Uostalom, ako je i Hulk mogao da se zaljubi u nju, što i ja barem ne bih pogledao ‘Krvavi dijamant’?Film počinje obećavajuće – brutalan napad afričkih gerilaca na selo sa nevinim civilima, ženama i decom, spektakularna akcija, Leonardo totalno kul (ultra kul naočare za sunce) i pored odvratnog (kažu rodezijskog) akcenta, takodje impresivni Djimon. Di Kaprio je nemilosrdni plaćenik i krijumčar dijamanata, tip bez skrupula, časti i morala i to sve super funkcioniše sve dok se u filmu ne pojavi – zamislite ko – Dženifer Koneli. Ona je novinarka i sa njenim likom sve ode do 100 djavola, svi postaju najstrašniji stereotipi, Leonardo odjednom počinje da se brine za crnce, da pravi grimase svaki put kad vidi mrtvog čoveka i da razmišlja o globalnoj zaveri protiv crnog kontinenta, Dženifer je novinarka koju zanima naravno samo gola i surova istina.
I, gle čuda, u paklu gradjanskog rata, dok masakri, ubistva i sakaćenja (vrlo brutalne scene, decu što dalje od filma!) šibaju i s leva i s desna, naši junaci se ludo zaljubljuju jedno u drugo. Na žalost, to su one ratne ljubavi gde nema ni poljubaca, a kamoli nečeg ozbiljnijeg (nema ni ‘brief nudity’ čak), ali svima je jasno koliko je ta ljubav duboka i fatalna.
I sve to traje i traje i traje, Leonardo i život na kraju daje za ‘dobru i pravednu stvar’, Dženifer ga nekako prežali, ali zato dobije fantastičnu priču (tzv. istraživačko novinarstvo), kasnije verovatno i neku prestižnu novinarsku nagradu, napaćeni Afrikanac 2 miliona funti i novi život sa celom porodicom u Londonu. Fantastično, zaista.
Konačno, na kraju sledi i apel autora filma gledaocima da nikad više ne kupuju dijamante iz konfliktnih područja, jer takva kupovina produžava i produbljuje ratne sukobe u Sijera Leoneu i drugim afričkim zemljama. Uvek treba tražiti od trgovca dijamante nekonfliktnog porekla. Majke mi, stvarno to piše.
Na kraju, po izlasku iz bioskopa, u autu sam našao savršen način da sperem bljutav ukus globalnog licemerja – Fela Kuti me je čekao u CD plejeru. ‘Beasts of no nation’, kaže Fela za belog čoveka. ‘Damn sheets’, peva hor iza njega.
Ocene:
Ja **
Režija: Edvard Cvik
Uloge: Leonardo Di Kaprio, Dženifer Koneli
Distribucija: Tak
Stvarno ne znam otkud mi ideja da idem da gledam film "Krvavi dijamant". Sve je govorilo da zaobidjem bioskop u širokom luku – dosadan trejler, Leonardo sa južnoafričkim akcentom, filmografija Edvarda Cvika, sam naslov i kratak sadržaj filma, bezbrojne humanitarne akcije u cilju suzbijanja gladi u svetu organizovane u stvari radi promocije filma (iako se naši junaci u filmu ne suočavaju sa problemom gladi u Africi), konačno i reakcije mojih prijatelja koje sam pokušao da pozovem da idu sa mnom u bioskop:
Ja: ‘’Ajmo u bioskop da gledamo ‘Krvavi dijamant’, ja plaćam karte!’’
K: ‘’Ne dolazi u obzir’’
M: ‘’Može ako ćeš posle i na večeru da me vodiš’’
G: ‘’Je l’ si normalan, radije bih gledao Crnog Gruju’’
J (stranac): ‘’Ha, ha, ha, nice try sucker’’
A: ‘’Rekla sam ti da me više nikada ne zoveš, uostalom misliš da ne znam zašto ideš da gledaš tu glupost, zaboravio si da smo zajedno gledali Hot Spot’’
S: ‘’Ma briši bre, proverila sam, traje 140 minuta, a i Leonardo gine na kraju’’
Ni ovo poslednje mi, dakle, nije bilo dovoljno, nego sam tvrdoglavo odlučio da sam ja ipak profesionalac i da je ovo ozbiljna premijera u našim bioskopima i da je film dobio čak pet nominacija za Oskara. Istina uglavnom one Oskare za koje i ne shvatam zašto postoje i kako se dodeljuju (miks zvuka, montažu zvuka), ali i za najbolju mušku (Leonardo) i najbolju sporednu mušku ulogu (Djimon Honsu).
Ali da budem sasvim iskren, otišao sam najviše zbog žene, one Dženifer Koneli čije lepo lice pamtim još iz filma "Bilo jednom u Americi" (hm, imala je 14 godina), a u koju sam se skoro zaljubio kad sam gledao ‘Hot Spot’ i mnogo godina kasnije onaj genijalni "Requiem For a Dream". Uostalom, ako je i Hulk mogao da se zaljubi u nju, što i ja barem ne bih pogledao ‘Krvavi dijamant’?Film počinje obećavajuće – brutalan napad afričkih gerilaca na selo sa nevinim civilima, ženama i decom, spektakularna akcija, Leonardo totalno kul (ultra kul naočare za sunce) i pored odvratnog (kažu rodezijskog) akcenta, takodje impresivni Djimon. Di Kaprio je nemilosrdni plaćenik i krijumčar dijamanata, tip bez skrupula, časti i morala i to sve super funkcioniše sve dok se u filmu ne pojavi – zamislite ko – Dženifer Koneli. Ona je novinarka i sa njenim likom sve ode do 100 djavola, svi postaju najstrašniji stereotipi, Leonardo odjednom počinje da se brine za crnce, da pravi grimase svaki put kad vidi mrtvog čoveka i da razmišlja o globalnoj zaveri protiv crnog kontinenta, Dženifer je novinarka koju zanima naravno samo gola i surova istina.
I, gle čuda, u paklu gradjanskog rata, dok masakri, ubistva i sakaćenja (vrlo brutalne scene, decu što dalje od filma!) šibaju i s leva i s desna, naši junaci se ludo zaljubljuju jedno u drugo. Na žalost, to su one ratne ljubavi gde nema ni poljubaca, a kamoli nečeg ozbiljnijeg (nema ni ‘brief nudity’ čak), ali svima je jasno koliko je ta ljubav duboka i fatalna.
I sve to traje i traje i traje, Leonardo i život na kraju daje za ‘dobru i pravednu stvar’, Dženifer ga nekako prežali, ali zato dobije fantastičnu priču (tzv. istraživačko novinarstvo), kasnije verovatno i neku prestižnu novinarsku nagradu, napaćeni Afrikanac 2 miliona funti i novi život sa celom porodicom u Londonu. Fantastično, zaista.
Konačno, na kraju sledi i apel autora filma gledaocima da nikad više ne kupuju dijamante iz konfliktnih područja, jer takva kupovina produžava i produbljuje ratne sukobe u Sijera Leoneu i drugim afričkim zemljama. Uvek treba tražiti od trgovca dijamante nekonfliktnog porekla. Majke mi, stvarno to piše.
Na kraju, po izlasku iz bioskopa, u autu sam našao savršen način da sperem bljutav ukus globalnog licemerja – Fela Kuti me je čekao u CD plejeru. ‘Beasts of no nation’, kaže Fela za belog čoveka. ‘Damn sheets’, peva hor iza njega.
Ocene:
Ja **
Pridruži se MONDO zajednici.