Režija: Kimberli Pirs
Uloge: Džulijana Mur, Klo Grejs Morec
Distributer: Tak
Za mene je novembar bio mesec Stivena Kinga. Ne da sam nešto posebno tempirao, već se jednostavno tako desilo.
Prvo sam početkom meseca završio gledanje grdno razočaravajućeg TV serijala ''Under the Dome'' koji je započeo skoro pa briljantno, pilot epizodom koju je režirao Nils Arden Oplev (The Girl With The Dragon Tattoo) za Brajana Vona, ni manje ni više, ali od te prve epizode sve ide nizbrdo i to vrtoglavom brzinom. Jedva sam izdržao ovu seriju, ali zato sam odmah po njenom završetku našao utehu u novom Kingovom romanu (Dr. Sleep), koji je u stvari nastavak romana ''Shining'', te sam paralelno sa čitanjem ove knjige (koju zaista nije lako odložiti, a još je teže nakon nje otići na spavanje), pogledao i dokumentarac ''Room 237'' koji se referira na Kjubrikov film (koji King, naravno, nikako ne voli).
Urnebesan dokumentarac, zaista, koji se bavi raznim skrivenim značenjima slavnog filma i koji mi je bio idealan kompanjon uz, posle dosta vremena, zaista strašnu knjigu kralja horor literature.
I onda, kada sam već pomislio da ću Kingov mesec završiti tako što ću na dan kada se obeležavao datum kada su ubili Kenedija započeti sa čitanjem prethodnog Kingovog romana ''11/22/63'' (o ubistvu Kenedija, dakako), primetio sam da se u bioskopima vrti i ''Keri''.
Nova ''Keri'', napravljena za ovaj novi vek.
Sećate li se uopšte Keri? Istina, bilo je to davno, 1974. godine kada je Stiven King napisao svoj prvi roman o devojčici koja u sebi nosi strašne, natprirodne moći, ali ako se ne sećate tog istorijskog trenutka, onda verovatno pamtite istoimeni film Brajana De Palme koji je nastao samo dve godine kasnije.
Da, onu Keri u kojoj Džon Travolta prospe kofu krvi na glavu Sisi Spejsek i izazove onaj nezapamćeni ''split screen'' koji je raspolutio ne samo moju, već i glavu svakog drugog klinca koji se tada ili bilo kada kasnije susreo sa ovim krvavim užasom. U svakom slučaju sećate se poslednjeg kadra i one proklete ruke koju i dan danas umem da odsanjam. Da budem potpuno jasan, ''Keri'' je ne samo verovatno najbolji horor ikada snimljen, već i jedan od najboljih filmova koje sam ikada gledao, Top 5 u svakom slučaju. Dakle sad vam je verovatno jasno na šta sam sve mislio dok sam se po prvom snežnom danu ove vrele godine probijao ka Takvudu.
Pre svega, zašto? Zaista, zašto bi iko pravio rimejk (jer ovo je na žalost rimejk, a ne novo čitanje Kinga) tako savršenog filma? Pretpostavljam da je neki producent smislio da i ovo remek-delo zaslužuje tretman za XXI vek, šta drugo, ali rezultat svega je prilično očekivan – beskrvan (iako potoci što svinjske što ljudske krvi teku ulicama malog grada u državi Mejn) i nezanimljiv film koji ni jednog trenutka ne uspeva da odgovori na pitanje sa početka ovog pasusa – zašto?
Kraće od ovoga nije moglo, ali u stvari ne znam ni zašto se uzdržavam od tzv. spojlera, kada su De Palminu ''Keri'' valjda svi koji drže do sebe već odavno odgledali, više puta. U novoj verziji Kimberli Pirs skoro pa dosledno, kadar po kadar, prati korake svog očiglednog uzora, ali to je ne vodi nikuda. Poređenja su neminovna, ali zamorno bi bilo porediti stavku po stavku – čak su i specijalni efekti neuporedivo bolji u filmu starom skoro 40 godina.
Biću blag i umeren – samo sa Džulijanom Mur u ulozi Kerine majke, Pirsova uspeva da se donekle približi onoj jezi koju je proizvodio svaki kadar De Palminog filma. Ali čak i tako velika glumica, bleda je senka Pajper Lori i njene Margaret Vajt. Keri za XXI vek, to jest Klo Morec, možda bi mogla da prođe kao neka nova učenica Džin Grej/Feniksa iz Marvelove škole mutanata, ali u poređenju sa Sisi Spejsek nema šta da traži. Hell, no!
I tako dalje. Srećom, Kimberli Pirs čak i ne pokušava da rekreira ''split screen'' iz originala. Na žalost, ipak pokušava da nas podseti na završnu scenu sa grobom i da u isto vreme ostavi prostor i za neki nastavak. Štagod da se desi, proći će bez mene, to je sigurno.
Priznajem, teško je bilo staviti se u kožu tinejdžera koji nema pojma ko su Brajan de Palma ili Stiven King, dakle za onog kojem je ovaj film i namenjen, za klinca iz ovog veka koji je samo video plakat i tako se odlučio da uđe u bioskop.
Ne znam kako je on/ona video svet Keri Vajt, ali sam siguran da nova ''Keri'' na ovu generaciju ne može da ima onu snagu kakvu je imao film Brajana De Palme na đake koji su tada punili filmske dvorane. I ne samo to, još jedna stvar je sigurna – stara ''Keri'' bi i danas bolje funkcionisala u bioskopu, koji god vek da je u pitanju. Čak i svinjska krv bolje izgleda na glavi Sisi Spejsek, kraljici te kobne maturske večeri daleke 1976. godine.
Ja: **