Live Free or Die Hard (2007)
Režija: Len Vajsman
Uloge: Brus Vilis, Timoti Olifant, Megi Kju
Distribucija: Tak
Pre par večeri sam pričao sa svojim prijateljem A. i nagovarao ga da odemo na izlet u Novi Sad na onaj domaći filmski festival i da pogledamo...recimo Hadersfild i da posle svratimo na neki salaš za koji sam čuo da se u njemu dobro jede, ali on se nešto nećkao i nećkao i na kraju odustao. Te obaveze na poslu, te vidi vreme ima 50 stepeni i sl. Ali me je zato samo par sati kasnije nazvao i rekao: ‘’Pa čoveče, Brus Vilis je počeo da se daje u bioskopima! Idemo?’’
Da budem skroz iskren, nije mi se preterano ni išlo u NS, više sam hteo da malo pobegnem iz ovog ovde grada i iz ovog ovde života, ali opcija Meklejn u 11 uveče sa drugarom mi je odjednom izgledala super.
Već nekoliko sati kasnije bili smo pred Domom sindikata. U ponudi toplih pića smo izabrali toplu kiselu vodu i zabili se u veliku salu u kojoj je, po običaju, spoljna temperatura bila multiplikovana. Unutra je bilo, dakle, oko 100-110 stepeni, možda nešto više, a kiseonika oko 1%, možda i nešto manje.
Nisam, kao neki, osećao preteranu nervozu zbog toga što se nakon toliko godina Brus Vilis vraća ulozi koja ga je proslavila – već sam oguglao na te nastavke koje snimaju posle deset ili više godina. Za mene će Romerova zombi trilogija uvek biti trilogija, baš kao i Star Wars serijal. Znao sam i da Len Vajsman nije ni Džon Mektirnan, pa ni Reni Harlin, ali sam i načuo da scenario ipak donosi nešto novo i da će analogni Meklejn imati pravi izazov ne u surovim i perfektno organizovanim kriminalcima i teroristima, već upravo sa novim digitalnim svetskim poretkom.
I zaista, već negde na početku filma, glavni negativac kaže Meklejnu da je on samo običan Tajmeks u digitalnom vremenu, što će Meklejn, naravno, shvatiti kao kompliment. I taj početak je, nekako, sasvim zanimljiv i uzbudljiv. Njegovi saveznici su originalni (i Džastin Long i Kevin Smit), negativci takođe impresivni (Set Bulok iz Dedvuda, kolosalna Megi Kju), a fantastičan montažni miks u kojem bivši predsednici Amerike svojim rečima isporučuju zahteve terorista, ostaje jedna od najoriginalnijih terorističkih smicalica u novijem Holivudu. Ako tome dodamo i epizodu sa Belom kućom, onda prva polovina filma zaista ima svoje jake adute.
Pored toga što Brus Vilis (52) izgleda baš kako treba, on i izgovara neke rečenice koje od njega u ovakvim filmovima i očekujemo:
- Shouldn't we call for backup or something? Makes too much sense!
- You just killed a helicopter with a car! I was out of bullets!
- What're you gonna do? I'm gonna go kill this guy and get my daughter. Or go get my daughter and kill this guy. Or kill all of 'em!
- You must be just about out of bad guys by now.
- You shot yourself! [groaning] It seemed like a good idea at the time.
- Yippie-ki-yay motherf***er...
- Mai? Asian chick, likes to kick people? Yeah, last time I saw her she was at the bottom of an elevator shaft with an SUV rammed up her ass.
Baš negde u vreme ove poslednje replike, stvari ipak počinju da dobijaju svoje holivudske obrise uobičajene za visokobudžetne akcione filmove. Brus se zaista nađe sa svojim SUV-jem u sred okna za lift, on zaista nacilja helikopter svojim autom iz kojeg u isto vreme iskače pri punoj brzini, pre toga zaista udari kolima u hidrant iz kojeg izleti mlaz vode i pogodi snajperistu u helikopteru i uopšte, odjednom filmom dominiraju i razne druge ludosti kakvih se ne bi postideo ni Čak Džouns u najhisteričnijoj Ptici Trkačici.
Vrlo brzo, besmisao eksplozija i akcije, opet po običaju, postaje nesnosno dosadan, a inače superzanimljiv zaplet (nastao prema novinskom članku Džona Karlina u kojem se analizira moguć sajber teroristički napad na američke sistemske, nacionalne i korporativne kompjuterske sisteme – vidi odjednom kao da nestane negde u šumi metaka koji pršte na sve strane. No, ništa ne brinite, Meklejn na kraju spasi i ćerku i grad i celu Ameriku.
Bez mnogo komentara, pokupili smo se iz takozvane bioskopske dvorane i nekako istrčali na ugodnih 66 stepeni Celzijusa.
Napolju, nismo mnogo ni komentarisali film, više smo se bavili time da li nam je u ovom trenutku potrebniji Benitez ili Kandela. I to valjda dovoljno govori o utiscima koje je na nas ostavio novi ‘Umri muški’ nastavak.
Bez Brusa, ovaj film verovatno ne bi ni postojao, ili bi završio samo kao još jedan akcioni film na DVD-u ili kao popuna u nekom kasnom TV terminu. Čak i sa njim, slabiji je od najslabije epizode serijala ‘’24’’, recimo. Ipak, ja ću bez dileme da se žrtvujem i da odem da pogledam i peticu, ako i kada se ona desi, jer...ja sam fan Brusa Vilisa i filma ‘Umri muški’’!
Nastavak večeri je ipak doneo lepe stvari. A. mi je poslao svoju ocenu SMS-om, a ja njemu fantastično dobru vest da smo prodali Joksimovića Ksamaksu. Pristojna informatička menjaža.
Ocena:
A: ** 1/2
Ja: ** 1/2
Miško Bilbija
Režija: Len Vajsman
Uloge: Brus Vilis, Timoti Olifant, Megi Kju
Distribucija: Tak
Pre par večeri sam pričao sa svojim prijateljem A. i nagovarao ga da odemo na izlet u Novi Sad na onaj domaći filmski festival i da pogledamo...recimo Hadersfild i da posle svratimo na neki salaš za koji sam čuo da se u njemu dobro jede, ali on se nešto nećkao i nećkao i na kraju odustao. Te obaveze na poslu, te vidi vreme ima 50 stepeni i sl. Ali me je zato samo par sati kasnije nazvao i rekao: ‘’Pa čoveče, Brus Vilis je počeo da se daje u bioskopima! Idemo?’’
Da budem skroz iskren, nije mi se preterano ni išlo u NS, više sam hteo da malo pobegnem iz ovog ovde grada i iz ovog ovde života, ali opcija Meklejn u 11 uveče sa drugarom mi je odjednom izgledala super.
Već nekoliko sati kasnije bili smo pred Domom sindikata. U ponudi toplih pića smo izabrali toplu kiselu vodu i zabili se u veliku salu u kojoj je, po običaju, spoljna temperatura bila multiplikovana. Unutra je bilo, dakle, oko 100-110 stepeni, možda nešto više, a kiseonika oko 1%, možda i nešto manje.
Nisam, kao neki, osećao preteranu nervozu zbog toga što se nakon toliko godina Brus Vilis vraća ulozi koja ga je proslavila – već sam oguglao na te nastavke koje snimaju posle deset ili više godina. Za mene će Romerova zombi trilogija uvek biti trilogija, baš kao i Star Wars serijal. Znao sam i da Len Vajsman nije ni Džon Mektirnan, pa ni Reni Harlin, ali sam i načuo da scenario ipak donosi nešto novo i da će analogni Meklejn imati pravi izazov ne u surovim i perfektno organizovanim kriminalcima i teroristima, već upravo sa novim digitalnim svetskim poretkom.
I zaista, već negde na početku filma, glavni negativac kaže Meklejnu da je on samo običan Tajmeks u digitalnom vremenu, što će Meklejn, naravno, shvatiti kao kompliment. I taj početak je, nekako, sasvim zanimljiv i uzbudljiv. Njegovi saveznici su originalni (i Džastin Long i Kevin Smit), negativci takođe impresivni (Set Bulok iz Dedvuda, kolosalna Megi Kju), a fantastičan montažni miks u kojem bivši predsednici Amerike svojim rečima isporučuju zahteve terorista, ostaje jedna od najoriginalnijih terorističkih smicalica u novijem Holivudu. Ako tome dodamo i epizodu sa Belom kućom, onda prva polovina filma zaista ima svoje jake adute.
Pored toga što Brus Vilis (52) izgleda baš kako treba, on i izgovara neke rečenice koje od njega u ovakvim filmovima i očekujemo:
- Shouldn't we call for backup or something? Makes too much sense!
- You just killed a helicopter with a car! I was out of bullets!
- What're you gonna do? I'm gonna go kill this guy and get my daughter. Or go get my daughter and kill this guy. Or kill all of 'em!
- You must be just about out of bad guys by now.
- You shot yourself! [groaning] It seemed like a good idea at the time.
- Yippie-ki-yay motherf***er...
- Mai? Asian chick, likes to kick people? Yeah, last time I saw her she was at the bottom of an elevator shaft with an SUV rammed up her ass.
Baš negde u vreme ove poslednje replike, stvari ipak počinju da dobijaju svoje holivudske obrise uobičajene za visokobudžetne akcione filmove. Brus se zaista nađe sa svojim SUV-jem u sred okna za lift, on zaista nacilja helikopter svojim autom iz kojeg u isto vreme iskače pri punoj brzini, pre toga zaista udari kolima u hidrant iz kojeg izleti mlaz vode i pogodi snajperistu u helikopteru i uopšte, odjednom filmom dominiraju i razne druge ludosti kakvih se ne bi postideo ni Čak Džouns u najhisteričnijoj Ptici Trkačici.
Vrlo brzo, besmisao eksplozija i akcije, opet po običaju, postaje nesnosno dosadan, a inače superzanimljiv zaplet (nastao prema novinskom članku Džona Karlina u kojem se analizira moguć sajber teroristički napad na američke sistemske, nacionalne i korporativne kompjuterske sisteme – vidi odjednom kao da nestane negde u šumi metaka koji pršte na sve strane. No, ništa ne brinite, Meklejn na kraju spasi i ćerku i grad i celu Ameriku.
Bez mnogo komentara, pokupili smo se iz takozvane bioskopske dvorane i nekako istrčali na ugodnih 66 stepeni Celzijusa.
Napolju, nismo mnogo ni komentarisali film, više smo se bavili time da li nam je u ovom trenutku potrebniji Benitez ili Kandela. I to valjda dovoljno govori o utiscima koje je na nas ostavio novi ‘Umri muški’ nastavak.
Bez Brusa, ovaj film verovatno ne bi ni postojao, ili bi završio samo kao još jedan akcioni film na DVD-u ili kao popuna u nekom kasnom TV terminu. Čak i sa njim, slabiji je od najslabije epizode serijala ‘’24’’, recimo. Ipak, ja ću bez dileme da se žrtvujem i da odem da pogledam i peticu, ako i kada se ona desi, jer...ja sam fan Brusa Vilisa i filma ‘Umri muški’’!
Nastavak večeri je ipak doneo lepe stvari. A. mi je poslao svoju ocenu SMS-om, a ja njemu fantastično dobru vest da smo prodali Joksimovića Ksamaksu. Pristojna informatička menjaža.
Ocena:
A: ** 1/2
Ja: ** 1/2
Miško Bilbija
Pridruži se MONDO zajednici.