The Monuments Men (2013)
Režija: Džordž Kluni
Uloge: Džordž Kluni, Met Dejmon, Kejt Blanšet
Distributer: MCF

Godina je 1943. i iako se kraj rata još uvek ne nazire, savezničke trupe kao da deluju sve organizovanije i prodornije, naročito u Italiji. Frenk Stouks uspeva da svojim nadređenim oficirima objasni zbog čega je od izuzetne važnosti da što pre otpočne operacija spasavanja pokradenih umetničkih dela koje Nemci sistematski pljačkaju i pripremaju ili za Hitlerov muzej ili za uništenje ukoliko kola krenu nizbrdo.

SPOILER ALERT za naše srednjoškolce – kola jesu krenula nizbrdo i Nemci su izgubili taj rat, ali manje je poznato da je mala, ali odabrana četa pukovnika Stouksa (sedmorica muzeologa, kolekcionara, istoričara umetnosti, kustosa, nikako ratnika) zaista učestvovala u misiji potrage za opljačkanim slikama, skulpturama i raznim drugim umetničkim predmetima.

Istinita priča dakle, i to prilično neverovatna i intrigantna, idealna za jedan sjajan holivudski film. Kada se tome doda i impresivna glumačka ekipa i glumac/reditelj poput Klunija, jasno je da su očekivanja bila izuzetno velika.

Srazmerno svemu tome, razočaranje filmom ''Operacija: Čuvari nasleđa'' je ogromno. Priznajem, mnogi su me odgovarali od gledanja ovog filma, rođena ćerka me je s prezrenjem odbila kada sam joj predložio da pođe sa mnom, ali ja sam nekako verovao da ovaj film i ne mora da bude loš.

Naravno, sve što sam predvideo bilo je pogrešno – naivno sam očekivao akcionu dramu, pomalo i komediju, ratni film u kojem glumački superstarovi briljiraju, izgovaraju eksplozivne dijaloge, mangupske fazone i sve ono što smo tradicionalno kroz istoriju i dobijali od Holivuda s vremena na vreme. Nekoliko naslova sa sličnom tematikom – odred specijalno probranih specijalaca iza neprijateljskih linija spasava blago, zarobljenike, ruši mostove i uopšte, bavi se raznim diverzijama – prošlo mi je kroz glavu dok sam se mentalno pripremao za novu bioskopsku avanturu. Ali nema potrebe da pomenem bilo koji od naslova kojeg sam mogao da se setim jer, jednostavno, Klunijev novi film je mnogo, mnogo lošiji od svakog koji mi je pao na pamet.

U stvari, potpuno je neverovatno i neobjašnjivo kako je Kluni mogao da upropasti ovakvu priču. Moj prijatelj G. (mislim da je iz čiste samilosti pristao da gubi vreme sa mnom i sa Klunijem) me je upozoravao i kumio da gledamo ''Lego film'' ili makar ''Frozen'', ali ja sam tvrdoglavo verovao da će ''Čuvari nasleđa'' biti u stvari neka ratna verzija ''Ocean 11'' koncepta ili nešto nalik tome. Izvini G.

Kasting je, u stvari, promašaj i to je jasno već posle nekoliko kadrova kada, recimo, prvi put upoznajemo lik kojeg glumi Met Dejmon. On u krupnom kadru, pažljivo, vrlo pedantno, popravlja zenicu oka na fresci nekog sveca. Met Dejmon. Restaurator. Bila Mareja je takođe sve teže shvatiti ozbiljno nakon svih onih urnebesnih uloga u Džarmušovim ili u filmovima Vesa Andersona i Sofije Kopole. Garfilda da ne pominjem. Jeste, G. je u pravu kada kaže da bi Džon Gudman trebalo da živi još 100 godina samo da bismo s vremena na vreme mogli da gledamo to lice i te grimase, ali u ovom filmu ni to ne funkcioniše.

Kejt Blanšet je možda i najbolja u ovom muškom filmu, ali tek je njen lik nedokučiv i neiskorišćen. Konačno i Kluni glumac – nikad dosadniji i neubedljiviji.

Džaba dakle sva ova imena – kasting 0 bodova.

Kad smo već kod bodovanja, evo još nekih impresija: suspens 0, karakterizacija 0, umetnički dojam 0. Ima i boljih ocena, recimo za fotografiju, kostime...mora da je bilo još nešto dobro?

Možda je Klunija Oskar omeo? Jer ovo zaista liči na pokušaj da se jednim ovako ozbiljnim, hrabrim, istinitim filmom na ovako večnu, lepu i uzvišenu temu dotakne srce i najtvrdokornijeg člana Akademije. Mrka kapa da se u tome uspelo.

Šta u stvari Kluni pokušava da nam objasni? Verovatno to da je davanje života za umetnost uzvišena stvar, za njega, rekao bih, najuzvišenija moguća, ali iako se ta ideja provlači nekoliko desetina puta kroz razne licemerne, isprazne i dosadne dijaloge i klišee, nisam siguran da je Kluni u to ubedio bilo koga. Lično, toliko me je to insistiranje na uzvišenim ciljevima nerviralo, da sam jednog trenutka čak počeo da navijam za Ruse, naciste, za bilo koga, samo da se završi ovo diletantsko trabunjanje i mučenje. Gde je sad onaj Tarantino da dođe i da jednostavno ubije prokletog Hitlera?

Uh, baš je bilo naporno. Neko bi morao pod hitno da smisli daljinski upravljač za bioskop. Da sam ga imao i da sam ceo film pustio na ff, verovatno bih ovacije doživeo. Ili da sam prebacio kanal na Lego, takođe aplauz. Ni gašenje ne bi loše prošlo. A što se tiče Klunija, znam da je surovo i jeftino, al' ne mogu da mu se ne obratim naslovom jednog od njegovih dobrih filmova – ''Good Night and Good Luck''.

Ja: **
G: **