U MOJOJ GLAVI (RECENZIJA)

INSIDE OUT
U mojoj glavi (2015)
Režija: Pit Dokter
Glasovi: Andrijana Oliverić, Zlata Numanagić, Branislav Lečić
Distributer: Taramaunt

Iako su distributeri filma ''U mojoj glavi'' dosta dobro uradili posao u vezi sa sinhronizacijom - solidan kasting i realizacija - ja, ipak, ne mogu da prežalim činjenicu da ovoga puta nijedna projekcija nije imala originalan ton i titlove. Znam, jasno mi je da ekonomija možda i ne dozvoljava tu vrstu luksuza, ali ipak je ovo Piksar čiji filmovi nisu samo za decu. I ne samo da odrasli znaju da čitaju, već u ovom gradu ima i dosta stranaca, tako da... ne znam... falilo mi je da ovakav film gledam u originalu.

Naročito mi je sve to falilo od trenutka kada sam video da je Radost niko drugi nego Ejmi Pouler (po cenu da se ponavljam - ljudi, je l' vi gledate "Parks & Recreation"?), ali šta da se radi. U kakvoj god verziji da se prikazuje novi Piksarov film, svima je mesto u bioskopu. Naročito što je već dve godine prošlo od poslednjeg crtaća iz ove spektakularne radionice.

Moja ćerka (16) je bila još očajnija, ali meni je bilo bitno da je ipak pristala da, eto, u tim godinama, ide sa tatom u bioskop da gleda crtani film. Nije se pokajala, odmah da vam otkrijem.

Niti sam ja. Volim sve ove koji već godinama tvrde da Piksar više nije onaj stari i da, eto, već godinama nisu izbacili dobar film. Da, biće da je tako. Moje mlađe dete toliko besomučno vrti "Monsters University", da ponekad pomislim kako mu je Majk Vazovski draži od rođenog oca, ali činjenica je da svaki put kada se DVD ponovo zavrti, ni ja ne mogu da se odvojim od ekrana.

Toliko o krizi u Piksaru.

Pit Dokter ("Monters Inc.", "Up") je ovog puta smislio da se pozabavi našim glavama. Glavna junakinja je 12-godišnja Rajli, ali princip je isti za sve - našim emocijama vladaju i upravljaju sitna bića koja žive u nama. Radost, Tuga, Bes, Strah i Gađenje u idealnim danima funkcionišu kao savršen tim, ali nije svaki dan idealan, zar ne, čak ni u tim godinama. Radost je, reklo bi se, ključni igrač u ovakvoj podeli, ali šta se dešava kada ona ima važnija posla? Šta se zbiva sa Rajli kada nema ni Tuge? Da li je ostatak tima u stanju da pomogne devojčici pred kojom su ionako velika iskušenja - nakon preseljenja u San Francisko, ona tek treba da se upozna sa novom školom i novim drugarima. I gde je nestao njen imaginarni prijatelj? Šta je to Deponija sećanja? Kuda ide Vozić misli? Kakva to Ostrva postoje u našim mislima? I kako se, konačno, zaboravljaju stvari?

Zvuči malo komplikovano i konfuzno (definitivno nije za najsitniju decu), ali Dokter nas strpljivo i umešno upoznaje sa celokupnim procesom i načinom funkcionisanja i priprema teren za zaplet. To je i najuzbudljiviji deo filma (pored odjavne špice) i onaj bitan momenat kada se i definitivno zaljubljujemo u glavne junake. Uostalom, ovo je nešto sasvim novo i za sve Piksarove fanove - svi dosadašnji filmovi ove kuće, ma koliko bili originalni i kreativni, manje više se bave istim temama, jedino su akteri uvek drugačiji (pacovi, bube, igračke, superheroji...), dok ovog puta svi zajedno putujemo u nepoznato i apstraktno.

Ali, da ponovim, nikoga to ne bi trebalo da uplaši ili odbije, jer priča teče besprekorno, a prisutni su i svi ostali Piksarovi zaštitni znaci - inteligentan humor, perfektna animacija, originalni likovi.

I najvažniji od svih (i ovog puta im je uspelo) - ponovo je nemoguće apsorbovati sve detalje u jednom gledanju. I "U mojoj glavi" će se, nema dileme, vrteti besomučno u godinama koje dolaze.

I pre nego što sam krenuo u bioskop, čuo sam da je neko rekao kako je Piksar napravio sjajan psihološki triler, najzabavniji svih vremena, i tome se zaista ne može mnogo toga dodati. On takođe odlično funkcioniše i kao psihoterapija ili neka neočekivano zabavna psihološka studija. Način na koji nam Dokter pokazuje kako Radost ne bi ni postojala da nema Tuge, trebalo bi da uđe u udžbenike za đake svih uzrasta.

Ne znam da li sam ikada gledao iskreniji crtać od ovog. Superbrz i sa nekim iznenađujućim rešenjima, "U mojoj glavi" je definitivno animirani film godine i sa te pozicije neće moći da ga mrdne verovatno ni drugi Piksarov film koji nam stiže krajem godine, onaj o dinosaurusima.

Ovaj po mnogo čemu nadrealni film ima ogromne šanse da zauzme i mnogo značajnije mesto u istoriji kinematografije nego što se to sada čini. Piksar je ponovo rizikovao sa konceptom koji na papiru zvuči kao samoubilački potez, ali krajnji rezultat nam otkriva da se rizik ne samo isplatio, već i da su granice ponovo pomerene.

Zbog svega toga, iako nesavršen, iako odgledan u neoriginalnoj verziji, ovaj film zaslužuje maksimalan broj zvezdica. Pretpostavljam da se i nastavak već uveliko krčka (nadam se ne kao nastavak onog remek-dela pod nazivom "The Incredibles"). Uostalom, Rajli je pred pubertetom.

Biće burno.

Ja: *****

INSIDE OUT
U mojoj glavi (2015)
Režija: Pit Dokter
Glasovi: Andrijana Oliverić, Zlata Numanagić, Branislav Lečić
Distributer: Taramaunt

Iako su distributeri filma ''U mojoj glavi'' dosta dobro uradili posao u vezi sa sinhronizacijom - solidan kasting i realizacija - ja, ipak, ne mogu da prežalim činjenicu da ovoga puta nijedna projekcija nije imala originalan ton i titlove. Znam, jasno mi je da ekonomija možda i ne dozvoljava tu vrstu luksuza, ali ipak je ovo Piksar čiji filmovi nisu samo za decu. I ne samo da odrasli znaju da čitaju, već u ovom gradu ima i dosta stranaca, tako da... ne znam... falilo mi je da ovakav film gledam u originalu.

Naročito mi je sve to falilo od trenutka kada sam video da je Radost niko drugi nego Ejmi Pouler (po cenu da se ponavljam - ljudi, je l' vi gledate "Parks & Recreation"?), ali šta da se radi. U kakvoj god verziji da se prikazuje novi Piksarov film, svima je mesto u bioskopu. Naročito što je već dve godine prošlo od poslednjeg crtaća iz ove spektakularne radionice.

Moja ćerka (16) je bila još očajnija, ali meni je bilo bitno da je ipak pristala da, eto, u tim godinama, ide sa tatom u bioskop da gleda crtani film. Nije se pokajala, odmah da vam otkrijem.

Niti sam ja. Volim sve ove koji već godinama tvrde da Piksar više nije onaj stari i da, eto, već godinama nisu izbacili dobar film. Da, biće da je tako. Moje mlađe dete toliko besomučno vrti "Monsters University", da ponekad pomislim kako mu je Majk Vazovski draži od rođenog oca, ali činjenica je da svaki put kada se DVD ponovo zavrti, ni ja ne mogu da se odvojim od ekrana.

Toliko o krizi u Piksaru.

Pit Dokter ("Monters Inc.", "Up") je ovog puta smislio da se pozabavi našim glavama. Glavna junakinja je 12-godišnja Rajli, ali princip je isti za sve - našim emocijama vladaju i upravljaju sitna bića koja žive u nama. Radost, Tuga, Bes, Strah i Gađenje u idealnim danima funkcionišu kao savršen tim, ali nije svaki dan idealan, zar ne, čak ni u tim godinama. Radost je, reklo bi se, ključni igrač u ovakvoj podeli, ali šta se dešava kada ona ima važnija posla? Šta se zbiva sa Rajli kada nema ni Tuge? Da li je ostatak tima u stanju da pomogne devojčici pred kojom su ionako velika iskušenja - nakon preseljenja u San Francisko, ona tek treba da se upozna sa novom školom i novim drugarima. I gde je nestao njen imaginarni prijatelj? Šta je to Deponija sećanja? Kuda ide Vozić misli? Kakva to Ostrva postoje u našim mislima? I kako se, konačno, zaboravljaju stvari?

Zvuči malo komplikovano i konfuzno (definitivno nije za najsitniju decu), ali Dokter nas strpljivo i umešno upoznaje sa celokupnim procesom i načinom funkcionisanja i priprema teren za zaplet. To je i najuzbudljiviji deo filma (pored odjavne špice) i onaj bitan momenat kada se i definitivno zaljubljujemo u glavne junake. Uostalom, ovo je nešto sasvim novo i za sve Piksarove fanove - svi dosadašnji filmovi ove kuće, ma koliko bili originalni i kreativni, manje više se bave istim temama, jedino su akteri uvek drugačiji (pacovi, bube, igračke, superheroji...), dok ovog puta svi zajedno putujemo u nepoznato i apstraktno.

Ali, da ponovim, nikoga to ne bi trebalo da uplaši ili odbije, jer priča teče besprekorno, a prisutni su i svi ostali Piksarovi zaštitni znaci - inteligentan humor, perfektna animacija, originalni likovi.

I najvažniji od svih (i ovog puta im je uspelo) - ponovo je nemoguće apsorbovati sve detalje u jednom gledanju. I "U mojoj glavi" će se, nema dileme, vrteti besomučno u godinama koje dolaze.

I pre nego što sam krenuo u bioskop, čuo sam da je neko rekao kako je Piksar napravio sjajan psihološki triler, najzabavniji svih vremena, i tome se zaista ne može mnogo toga dodati. On takođe odlično funkcioniše i kao psihoterapija ili neka neočekivano zabavna psihološka studija. Način na koji nam Dokter pokazuje kako Radost ne bi ni postojala da nema Tuge, trebalo bi da uđe u udžbenike za đake svih uzrasta.

Ne znam da li sam ikada gledao iskreniji crtać od ovog. Superbrz i sa nekim iznenađujućim rešenjima, "U mojoj glavi" je definitivno animirani film godine i sa te pozicije neće moći da ga mrdne verovatno ni drugi Piksarov film koji nam stiže krajem godine, onaj o dinosaurusima.

Ovaj po mnogo čemu nadrealni film ima ogromne šanse da zauzme i mnogo značajnije mesto u istoriji kinematografije nego što se to sada čini. Piksar je ponovo rizikovao sa konceptom koji na papiru zvuči kao samoubilački potez, ali krajnji rezultat nam otkriva da se rizik ne samo isplatio, već i da su granice ponovo pomerene.

Zbog svega toga, iako nesavršen, iako odgledan u neoriginalnoj verziji, ovaj film zaslužuje maksimalan broj zvezdica. Pretpostavljam da se i nastavak već uveliko krčka (nadam se ne kao nastavak onog remek-dela pod nazivom "The Incredibles"). Uostalom, Rajli je pred pubertetom.

Biće burno.

Ja: *****

INSIDE OUT
U mojoj glavi (2015)
Režija: Pit Dokter
Glasovi: Andrijana Oliverić, Zlata Numanagić, Branislav Lečić
Distributer: Taramaunt

Iako su distributeri filma ''U mojoj glavi'' dosta dobro uradili posao u vezi sa sinhronizacijom - solidan kasting i realizacija - ja, ipak, ne mogu da prežalim činjenicu da ovoga puta nijedna projekcija nije imala originalan ton i titlove. Znam, jasno mi je da ekonomija možda i ne dozvoljava tu vrstu luksuza, ali ipak je ovo Piksar čiji filmovi nisu samo za decu. I ne samo da odrasli znaju da čitaju, već u ovom gradu ima i dosta stranaca, tako da... ne znam... falilo mi je da ovakav film gledam u originalu.

Naročito mi je sve to falilo od trenutka kada sam video da je Radost niko drugi nego Ejmi Pouler (po cenu da se ponavljam - ljudi, je l' vi gledate "Parks & Recreation"?), ali šta da se radi. U kakvoj god verziji da se prikazuje novi Piksarov film, svima je mesto u bioskopu. Naročito što je već dve godine prošlo od poslednjeg crtaća iz ove spektakularne radionice.

Moja ćerka (16) je bila još očajnija, ali meni je bilo bitno da je ipak pristala da, eto, u tim godinama, ide sa tatom u bioskop da gleda crtani film. Nije se pokajala, odmah da vam otkrijem.

Niti sam ja. Volim sve ove koji već godinama tvrde da Piksar više nije onaj stari i da, eto, već godinama nisu izbacili dobar film. Da, biće da je tako. Moje mlađe dete toliko besomučno vrti "Monsters University", da ponekad pomislim kako mu je Majk Vazovski draži od rođenog oca, ali činjenica je da svaki put kada se DVD ponovo zavrti, ni ja ne mogu da se odvojim od ekrana.

Toliko o krizi u Piksaru.

Pit Dokter ("Monters Inc.", "Up") je ovog puta smislio da se pozabavi našim glavama. Glavna junakinja je 12-godišnja Rajli, ali princip je isti za sve - našim emocijama vladaju i upravljaju sitna bića koja žive u nama. Radost, Tuga, Bes, Strah i Gađenje u idealnim danima funkcionišu kao savršen tim, ali nije svaki dan idealan, zar ne, čak ni u tim godinama. Radost je, reklo bi se, ključni igrač u ovakvoj podeli, ali šta se dešava kada ona ima važnija posla? Šta se zbiva sa Rajli kada nema ni Tuge? Da li je ostatak tima u stanju da pomogne devojčici pred kojom su ionako velika iskušenja - nakon preseljenja u San Francisko, ona tek treba da se upozna sa novom školom i novim drugarima. I gde je nestao njen imaginarni prijatelj? Šta je to Deponija sećanja? Kuda ide Vozić misli? Kakva to Ostrva postoje u našim mislima? I kako se, konačno, zaboravljaju stvari?

Zvuči malo komplikovano i konfuzno (definitivno nije za najsitniju decu), ali Dokter nas strpljivo i umešno upoznaje sa celokupnim procesom i načinom funkcionisanja i priprema teren za zaplet. To je i najuzbudljiviji deo filma (pored odjavne špice) i onaj bitan momenat kada se i definitivno zaljubljujemo u glavne junake. Uostalom, ovo je nešto sasvim novo i za sve Piksarove fanove - svi dosadašnji filmovi ove kuće, ma koliko bili originalni i kreativni, manje više se bave istim temama, jedino su akteri uvek drugačiji (pacovi, bube, igračke, superheroji...), dok ovog puta svi zajedno putujemo u nepoznato i apstraktno.

Ali, da ponovim, nikoga to ne bi trebalo da uplaši ili odbije, jer priča teče besprekorno, a prisutni su i svi ostali Piksarovi zaštitni znaci - inteligentan humor, perfektna animacija, originalni likovi.

I najvažniji od svih (i ovog puta im je uspelo) - ponovo je nemoguće apsorbovati sve detalje u jednom gledanju. I "U mojoj glavi" će se, nema dileme, vrteti besomučno u godinama koje dolaze.

I pre nego što sam krenuo u bioskop, čuo sam da je neko rekao kako je Piksar napravio sjajan psihološki triler, najzabavniji svih vremena, i tome se zaista ne može mnogo toga dodati. On takođe odlično funkcioniše i kao psihoterapija ili neka neočekivano zabavna psihološka studija. Način na koji nam Dokter pokazuje kako Radost ne bi ni postojala da nema Tuge, trebalo bi da uđe u udžbenike za đake svih uzrasta.

Ne znam da li sam ikada gledao iskreniji crtać od ovog. Superbrz i sa nekim iznenađujućim rešenjima, "U mojoj glavi" je definitivno animirani film godine i sa te pozicije neće moći da ga mrdne verovatno ni drugi Piksarov film koji nam stiže krajem godine, onaj o dinosaurusima.

Ovaj po mnogo čemu nadrealni film ima ogromne šanse da zauzme i mnogo značajnije mesto u istoriji kinematografije nego što se to sada čini. Piksar je ponovo rizikovao sa konceptom koji na papiru zvuči kao samoubilački potez, ali krajnji rezultat nam otkriva da se rizik ne samo isplatio, već i da su granice ponovo pomerene.

Zbog svega toga, iako nesavršen, iako odgledan u neoriginalnoj verziji, ovaj film zaslužuje maksimalan broj zvezdica. Pretpostavljam da se i nastavak već uveliko krčka (nadam se ne kao nastavak onog remek-dela pod nazivom "The Incredibles"). Uostalom, Rajli je pred pubertetom.

Biće burno.

Ja: *****