Beowulf (2007)
Režija: Robert Zemekis
Uloge: Rej Vinston, Džon Malkovič, Andjelina Džoli, Entoni Hopkins
Distribucija: Tak
Znao sam nešto malo o Beofulv epu pre nego što sam ušao u bioskopsku salu, minijaturno malo, da budem iskren, ali dovoljno da ne povedem J. sa sobom. Gnjavila me je još pre par nedelja kada je pre neke projekcije primetila foršpan u kojem se, izmedju ostalog, moglo videti i nekoliko spektakularnih kadrova sa zmajevima, njenim omiljenim imaginarnim bićima. Znao sam, ipak, da treba izbegavati filmove ili priče o zmajevima kada je hrišćanska ili zapadna civilizacija u pitanju jer su ova bića sistematski na tim prostorima kroz najrazličitije medije satanizovana i proganjana, pa zašto da dete pati? Mnogo bolji tretman zmajevi imaju na Istoku gde su slavljeni i voljeni, ali šta da se radi – uostalom, jasno je bilo da je ovo prenasilno i prekrvavo za 8 ipo godina.
U svakom slučaju, nama je ovde u bioskope stigla najnovija epska tehno animirana ekstravaganca zvana ‘mocap’, ili ‘motion capture’, tehnika digitalnog snimanja tra-la-la. Ništa ja tu ne shvatam, osim da liči na onu rotoskopiju, (koja je očigledno postala drevna tehnika), samo što ovde dodatno rade i 3D animacije i još neke neprepričljive stvari. Košmar neki, svejedno, ali poenta je da to na platnu izgleda super kada je akcija u toku, a malo besmisleno i čak morbidno kada su ljudi u prvom planu. Iako lica neodoljivo podsećaju na nama poznate glumce, ona u isto vreme imaju i neku spori, neuverljivi, amorfni oblik i pokret koji me je, na žalost, konstantno podsećao da gledam nešto što mi je neki moćni kompjuter napravio. Video igru, recimo.
I naravno, kada sam nakon filma jednim imejlom napomenuo da sam gledao Beovulfa, S. me je prvo pitala – ‘A kako izgleda Andja?’ Otkud znam, dobro valjda. Tokom većeg dela filma šetka se skroz gola, ali to u stvari i nije ona. Mada...Za one koji baš pojma nemaju, Beovulf je herojčina prvog reda. On se u nekom VI ili VII veku lomata po Skandinaviji i bori sa raznim nemanima, sve dok kralju Hrotgaru demonski sin lokalne zmaj-veštice ne pobije pola vojske. Beovulf stiže na vreme da ubije monstruma, ali sa majkom se suočava u močvari, bez svedoka. Zmajica je Andjelina, naravno, i naš heroj čini istu grešku kao i Hrotgar davno pre njega i predaje se i podaje njenim činima, ali ko i ne bi, iskreno rečeno. Mnogo godina kasnije novi demon maltretira isto, ali sada Beovulfovo kraljevstvo – vreme je, dakle, za konačni obračun.
No, ako zanemarimo sve te tehnološke zavrzlame koje, recimo, daju šansu reditelju da, kako Zemekis sam kaže, ‘snimi bilo koju scenu za samo milion dolara po minutu filma’, ili ako zanemarimo i pravi mali rat koji se upravo na tehnološkom planu vodi u Holivudu – svi sad čekaju šta će Džejms Kameron i njegov tim proizvesti sa svojim Avatarom, dakle ako sve to zaboravimo, u ovom slučaju ostaje nam priča koju su na osnovu epa izmaštali Rodžer Ejveri i Nil Gejman. Zanimljiv tandem, nema šta, ali ništa od te zanimljivosti na samom platnu. Čak štaviše, i u kombinaciji sa već opisanom animacijom, lik koji je već vekovima inspiracija za hrabrost i snagu, makar na britanskom ostrvu, u ovom filmu izgleda kao karikatura, poluimitacija života, kompromis između filma i animacije, ili još preciznije, kao pravi lik iz nekog crtaća.
Na kraju, isključivo muška publika u Takvudu definitivno nije očekivala da će film sa Entonijem Hopkinsom, Andjelinom i ostalim zvezdama biti animirani. Šok je trajao dosta dugo, a onda je tip par sedišta od mene krenuo da imitira Beovulfa i sve se i konačno raspalo, ali makar uz malo pravog smeha.
Ocene:
Ja: ** ipo
Miško Bilbija
Režija: Robert Zemekis
Uloge: Rej Vinston, Džon Malkovič, Andjelina Džoli, Entoni Hopkins
Distribucija: Tak
Znao sam nešto malo o Beofulv epu pre nego što sam ušao u bioskopsku salu, minijaturno malo, da budem iskren, ali dovoljno da ne povedem J. sa sobom. Gnjavila me je još pre par nedelja kada je pre neke projekcije primetila foršpan u kojem se, izmedju ostalog, moglo videti i nekoliko spektakularnih kadrova sa zmajevima, njenim omiljenim imaginarnim bićima. Znao sam, ipak, da treba izbegavati filmove ili priče o zmajevima kada je hrišćanska ili zapadna civilizacija u pitanju jer su ova bića sistematski na tim prostorima kroz najrazličitije medije satanizovana i proganjana, pa zašto da dete pati? Mnogo bolji tretman zmajevi imaju na Istoku gde su slavljeni i voljeni, ali šta da se radi – uostalom, jasno je bilo da je ovo prenasilno i prekrvavo za 8 ipo godina.
U svakom slučaju, nama je ovde u bioskope stigla najnovija epska tehno animirana ekstravaganca zvana ‘mocap’, ili ‘motion capture’, tehnika digitalnog snimanja tra-la-la. Ništa ja tu ne shvatam, osim da liči na onu rotoskopiju, (koja je očigledno postala drevna tehnika), samo što ovde dodatno rade i 3D animacije i još neke neprepričljive stvari. Košmar neki, svejedno, ali poenta je da to na platnu izgleda super kada je akcija u toku, a malo besmisleno i čak morbidno kada su ljudi u prvom planu. Iako lica neodoljivo podsećaju na nama poznate glumce, ona u isto vreme imaju i neku spori, neuverljivi, amorfni oblik i pokret koji me je, na žalost, konstantno podsećao da gledam nešto što mi je neki moćni kompjuter napravio. Video igru, recimo.
I naravno, kada sam nakon filma jednim imejlom napomenuo da sam gledao Beovulfa, S. me je prvo pitala – ‘A kako izgleda Andja?’ Otkud znam, dobro valjda. Tokom većeg dela filma šetka se skroz gola, ali to u stvari i nije ona. Mada...Za one koji baš pojma nemaju, Beovulf je herojčina prvog reda. On se u nekom VI ili VII veku lomata po Skandinaviji i bori sa raznim nemanima, sve dok kralju Hrotgaru demonski sin lokalne zmaj-veštice ne pobije pola vojske. Beovulf stiže na vreme da ubije monstruma, ali sa majkom se suočava u močvari, bez svedoka. Zmajica je Andjelina, naravno, i naš heroj čini istu grešku kao i Hrotgar davno pre njega i predaje se i podaje njenim činima, ali ko i ne bi, iskreno rečeno. Mnogo godina kasnije novi demon maltretira isto, ali sada Beovulfovo kraljevstvo – vreme je, dakle, za konačni obračun.
No, ako zanemarimo sve te tehnološke zavrzlame koje, recimo, daju šansu reditelju da, kako Zemekis sam kaže, ‘snimi bilo koju scenu za samo milion dolara po minutu filma’, ili ako zanemarimo i pravi mali rat koji se upravo na tehnološkom planu vodi u Holivudu – svi sad čekaju šta će Džejms Kameron i njegov tim proizvesti sa svojim Avatarom, dakle ako sve to zaboravimo, u ovom slučaju ostaje nam priča koju su na osnovu epa izmaštali Rodžer Ejveri i Nil Gejman. Zanimljiv tandem, nema šta, ali ništa od te zanimljivosti na samom platnu. Čak štaviše, i u kombinaciji sa već opisanom animacijom, lik koji je već vekovima inspiracija za hrabrost i snagu, makar na britanskom ostrvu, u ovom filmu izgleda kao karikatura, poluimitacija života, kompromis između filma i animacije, ili još preciznije, kao pravi lik iz nekog crtaća.
Na kraju, isključivo muška publika u Takvudu definitivno nije očekivala da će film sa Entonijem Hopkinsom, Andjelinom i ostalim zvezdama biti animirani. Šok je trajao dosta dugo, a onda je tip par sedišta od mene krenuo da imitira Beovulfa i sve se i konačno raspalo, ali makar uz malo pravog smeha.
Ocene:
Ja: ** ipo
Miško Bilbija
Pridruži se MONDO zajednici.