CRNA MISA (FILMSKA RECENZIJA)

CRNA MISA

Uloge: Džoni Dep, Džoel Edgerton, Benedikt Kamberbač

Distributer: Blitz film

Izgledalo je kao da je ''Crna misa'' bez konkurencije najzanimljiviji film na repertoaru domaćih bioskopa, tako da i nisam imao neku veliku dilemu kako ću proslaviti kraj još jedne naporne radne nedelje. Ali ne mogu da kažem da sam se baš bajno proveo. U principu volim ovakve filmove u kojima slavni glumci imaju zadatak da nam od okorelih kriminalaca naprave zanimljive filmske likove koje ćemo, svejedno već, voleti ili mrzeti. Danas su na tapetu bili Vajti Baldžer i Džoni Dep.

O Džoniju Depu sve znate, zar ne? To je onaj glumac koji baš voli da se druži sa šminkerima i kostimografima i da se dovodi do skoro pa potpune neprepoznatiljivosti, ali ja lično više volim one koji vas svojom glumom navedu da u njima vidite lik koji predstavljaju, a ne prepoznatljivo lice holivudske zvezde. To vam je kao ona anegdota sa snimanja ''Maratonca'' kada je Ser Lorens Olivije pitao Dastina Hofmana zašto se svako jutro budi tako rano i trči kilometre i kilometre. A kada mu je mladi Hofman rekao da to radi ne bi li bio spremniji i uverljiviji u svojoj ulozi, legendarni glumac ga je, kao naivno, samo upitao – ''A što ne pokušate da odglumite to, kolega?''

Ali ajde, da ne budem zajedljiv i zloban, uostalom ja i nemam ništa protiv Depa, štaviše, mada nisam ni od onih koji misle da je bog zna kakva veličina. Da budem skroz iskren, Džoni Dep je baš u ovom filmu zaista odličan, odvratni psihopata, onakav kakav je verovatno bio i originalni Baldžer. S druge strane, to je verovatno i najbolje što mogu da napišem o filmu ''Crna misa''.

Godina je 1975, a Džejms Vajti Baldžer, vođa irske bande zvane Winter Hill Gang, upravlja kompletnim organizovanim kriminalom na jugu Bostona. Sever kontroliše italijanska Mafija, i upravo su oni primarna meta FBI koji dolazi na ingenioznu ideju da Vajtiju ponudi tajni pakt i saradnju – zaštita u zamenu za informacije. Tako Baldžer postaje taster, dok federalna policija nesmetano može da se posveti borbi protiv Mafije. U igri je i Vajtijev rođeni brat Bili, član Senata i najuticajniji političar Masačusetsa, kao i Džon Konoli, FBI agent, ali i prijatelj braće Baldžer još iz dečačkih dana. Sve je dakle spremno za igranku koja će trajati godinama.

Ovako postavljeno, sve zvuči kao tipična Skorsezeovština, dakle prilično zanimljiva krimi priča smeštena u prošlost, ovom prilikom u sada već daleke 70-e. Jasno je, dakle, kakva se muzika sluša, kakva odela se nose i koji se automobili voze, ali stil nije kategorija u kojoj Kuper može da se takmiči sa Skorsezeom, a bez toga i sa konvencionalno ispričanom pričom bez ikakve drame, nije potrebno da prođe puno vremena pa da izgubite svaki interes za likove koji se pojavljuju na platnu. Na kraju ostaju samo egzekucije i krvava i hladnokrvna ubistva.

Kada se to sve sabere, onda je problem i minutaža, tako da u pojedinim delovima filma vreme kao da stoji. I tu ne pomaže ni perfektno skockan kasting ni nikad bolji Dep, jer slab scenario ne uspeva da pokrene ovog mrtvog konja zvanog ''Crna misa''. U stvari, verovatno je najveća greška tog scenarija upravo činjenica da Vajti i nije centralni lik filma, već da se težište priče stalno pomera od jednog do drugog. Takav, kvazi dokumentaran pristup, na kraju proizvodi film koji je krajnje predvidiv i lišen bilo kakve ozbiljne tenzije.

Depova maska je fascinantna, ali i pomalo bizarna i čak groteskna, naročito u predelu čela. Toliko da ponekada čak i odvlači pažnju, što i nije neki podvig. I da, nekoliko puta sam se poslužio i internetom na svom telefonu. Ali ne brinite, ostalih 7 posetilaca ove tužne projekcije nisu bili ometani u svom doživljaju ''Crne mise''.

Sve u svemu, razočaravajući film u kom nije bilo ni trunke života. Uludo potrošeno vreme. Ako su vas trejler ili fotografije iz filma, uz propratnu priču o legendarnom Vajtiju Baldžeru, navele da pomislite kako je ovo neki novi ''Goodfellas'', ''Scarface'' ili ''Carlito's Way'', razmislite još jednom. U međuvremenu, ja sam ovaj film već zaboravio i sad je vreme da se koncentrišem na veliku dilemu koju ću morati da rešim kada na red dođe sledeći film, narednog vikenda: Snupi ili 007?

Ja: **

Crna misa

CRNA MISA

Uloge: Džoni Dep, Džoel Edgerton, Benedikt Kamberbač

Distributer: Blitz film

Izgledalo je kao da je ''Crna misa'' bez konkurencije najzanimljiviji film na repertoaru domaćih bioskopa, tako da i nisam imao neku veliku dilemu kako ću proslaviti kraj još jedne naporne radne nedelje. Ali ne mogu da kažem da sam se baš bajno proveo. U principu volim ovakve filmove u kojima slavni glumci imaju zadatak da nam od okorelih kriminalaca naprave zanimljive filmske likove koje ćemo, svejedno već, voleti ili mrzeti. Danas su na tapetu bili Vajti Baldžer i Džoni Dep.

O Džoniju Depu sve znate, zar ne? To je onaj glumac koji baš voli da se druži sa šminkerima i kostimografima i da se dovodi do skoro pa potpune neprepoznatiljivosti, ali ja lično više volim one koji vas svojom glumom navedu da u njima vidite lik koji predstavljaju, a ne prepoznatljivo lice holivudske zvezde. To vam je kao ona anegdota sa snimanja ''Maratonca'' kada je Ser Lorens Olivije pitao Dastina Hofmana zašto se svako jutro budi tako rano i trči kilometre i kilometre. A kada mu je mladi Hofman rekao da to radi ne bi li bio spremniji i uverljiviji u svojoj ulozi, legendarni glumac ga je, kao naivno, samo upitao – ''A što ne pokušate da odglumite to, kolega?''

Ali ajde, da ne budem zajedljiv i zloban, uostalom ja i nemam ništa protiv Depa, štaviše, mada nisam ni od onih koji misle da je bog zna kakva veličina. Da budem skroz iskren, Džoni Dep je baš u ovom filmu zaista odličan, odvratni psihopata, onakav kakav je verovatno bio i originalni Baldžer. S druge strane, to je verovatno i najbolje što mogu da napišem o filmu ''Crna misa''.

Godina je 1975, a Džejms Vajti Baldžer, vođa irske bande zvane Winter Hill Gang, upravlja kompletnim organizovanim kriminalom na jugu Bostona. Sever kontroliše italijanska Mafija, i upravo su oni primarna meta FBI koji dolazi na ingenioznu ideju da Vajtiju ponudi tajni pakt i saradnju – zaštita u zamenu za informacije. Tako Baldžer postaje taster, dok federalna policija nesmetano može da se posveti borbi protiv Mafije. U igri je i Vajtijev rođeni brat Bili, član Senata i najuticajniji političar Masačusetsa, kao i Džon Konoli, FBI agent, ali i prijatelj braće Baldžer još iz dečačkih dana. Sve je dakle spremno za igranku koja će trajati godinama.

Ovako postavljeno, sve zvuči kao tipična Skorsezeovština, dakle prilično zanimljiva krimi priča smeštena u prošlost, ovom prilikom u sada već daleke 70-e. Jasno je, dakle, kakva se muzika sluša, kakva odela se nose i koji se automobili voze, ali stil nije kategorija u kojoj Kuper može da se takmiči sa Skorsezeom, a bez toga i sa konvencionalno ispričanom pričom bez ikakve drame, nije potrebno da prođe puno vremena pa da izgubite svaki interes za likove koji se pojavljuju na platnu. Na kraju ostaju samo egzekucije i krvava i hladnokrvna ubistva.

Kada se to sve sabere, onda je problem i minutaža, tako da u pojedinim delovima filma vreme kao da stoji. I tu ne pomaže ni perfektno skockan kasting ni nikad bolji Dep, jer slab scenario ne uspeva da pokrene ovog mrtvog konja zvanog ''Crna misa''. U stvari, verovatno je najveća greška tog scenarija upravo činjenica da Vajti i nije centralni lik filma, već da se težište priče stalno pomera od jednog do drugog. Takav, kvazi dokumentaran pristup, na kraju proizvodi film koji je krajnje predvidiv i lišen bilo kakve ozbiljne tenzije.

Depova maska je fascinantna, ali i pomalo bizarna i čak groteskna, naročito u predelu čela. Toliko da ponekada čak i odvlači pažnju, što i nije neki podvig. I da, nekoliko puta sam se poslužio i internetom na svom telefonu. Ali ne brinite, ostalih 7 posetilaca ove tužne projekcije nisu bili ometani u svom doživljaju ''Crne mise''.

Sve u svemu, razočaravajući film u kom nije bilo ni trunke života. Uludo potrošeno vreme. Ako su vas trejler ili fotografije iz filma, uz propratnu priču o legendarnom Vajtiju Baldžeru, navele da pomislite kako je ovo neki novi ''Goodfellas'', ''Scarface'' ili ''Carlito's Way'', razmislite još jednom. U međuvremenu, ja sam ovaj film već zaboravio i sad je vreme da se koncentrišem na veliku dilemu koju ću morati da rešim kada na red dođe sledeći film, narednog vikenda: Snupi ili 007?

Ja: **

Crna misa

CRNA MISA

Uloge: Džoni Dep, Džoel Edgerton, Benedikt Kamberbač

Distributer: Blitz film

Izgledalo je kao da je ''Crna misa'' bez konkurencije najzanimljiviji film na repertoaru domaćih bioskopa, tako da i nisam imao neku veliku dilemu kako ću proslaviti kraj još jedne naporne radne nedelje. Ali ne mogu da kažem da sam se baš bajno proveo. U principu volim ovakve filmove u kojima slavni glumci imaju zadatak da nam od okorelih kriminalaca naprave zanimljive filmske likove koje ćemo, svejedno već, voleti ili mrzeti. Danas su na tapetu bili Vajti Baldžer i Džoni Dep.

O Džoniju Depu sve znate, zar ne? To je onaj glumac koji baš voli da se druži sa šminkerima i kostimografima i da se dovodi do skoro pa potpune neprepoznatiljivosti, ali ja lično više volim one koji vas svojom glumom navedu da u njima vidite lik koji predstavljaju, a ne prepoznatljivo lice holivudske zvezde. To vam je kao ona anegdota sa snimanja ''Maratonca'' kada je Ser Lorens Olivije pitao Dastina Hofmana zašto se svako jutro budi tako rano i trči kilometre i kilometre. A kada mu je mladi Hofman rekao da to radi ne bi li bio spremniji i uverljiviji u svojoj ulozi, legendarni glumac ga je, kao naivno, samo upitao – ''A što ne pokušate da odglumite to, kolega?''

Ali ajde, da ne budem zajedljiv i zloban, uostalom ja i nemam ništa protiv Depa, štaviše, mada nisam ni od onih koji misle da je bog zna kakva veličina. Da budem skroz iskren, Džoni Dep je baš u ovom filmu zaista odličan, odvratni psihopata, onakav kakav je verovatno bio i originalni Baldžer. S druge strane, to je verovatno i najbolje što mogu da napišem o filmu ''Crna misa''.

Godina je 1975, a Džejms Vajti Baldžer, vođa irske bande zvane Winter Hill Gang, upravlja kompletnim organizovanim kriminalom na jugu Bostona. Sever kontroliše italijanska Mafija, i upravo su oni primarna meta FBI koji dolazi na ingenioznu ideju da Vajtiju ponudi tajni pakt i saradnju – zaštita u zamenu za informacije. Tako Baldžer postaje taster, dok federalna policija nesmetano može da se posveti borbi protiv Mafije. U igri je i Vajtijev rođeni brat Bili, član Senata i najuticajniji političar Masačusetsa, kao i Džon Konoli, FBI agent, ali i prijatelj braće Baldžer još iz dečačkih dana. Sve je dakle spremno za igranku koja će trajati godinama.

Ovako postavljeno, sve zvuči kao tipična Skorsezeovština, dakle prilično zanimljiva krimi priča smeštena u prošlost, ovom prilikom u sada već daleke 70-e. Jasno je, dakle, kakva se muzika sluša, kakva odela se nose i koji se automobili voze, ali stil nije kategorija u kojoj Kuper može da se takmiči sa Skorsezeom, a bez toga i sa konvencionalno ispričanom pričom bez ikakve drame, nije potrebno da prođe puno vremena pa da izgubite svaki interes za likove koji se pojavljuju na platnu. Na kraju ostaju samo egzekucije i krvava i hladnokrvna ubistva.

Kada se to sve sabere, onda je problem i minutaža, tako da u pojedinim delovima filma vreme kao da stoji. I tu ne pomaže ni perfektno skockan kasting ni nikad bolji Dep, jer slab scenario ne uspeva da pokrene ovog mrtvog konja zvanog ''Crna misa''. U stvari, verovatno je najveća greška tog scenarija upravo činjenica da Vajti i nije centralni lik filma, već da se težište priče stalno pomera od jednog do drugog. Takav, kvazi dokumentaran pristup, na kraju proizvodi film koji je krajnje predvidiv i lišen bilo kakve ozbiljne tenzije.

Depova maska je fascinantna, ali i pomalo bizarna i čak groteskna, naročito u predelu čela. Toliko da ponekada čak i odvlači pažnju, što i nije neki podvig. I da, nekoliko puta sam se poslužio i internetom na svom telefonu. Ali ne brinite, ostalih 7 posetilaca ove tužne projekcije nisu bili ometani u svom doživljaju ''Crne mise''.

Sve u svemu, razočaravajući film u kom nije bilo ni trunke života. Uludo potrošeno vreme. Ako su vas trejler ili fotografije iz filma, uz propratnu priču o legendarnom Vajtiju Baldžeru, navele da pomislite kako je ovo neki novi ''Goodfellas'', ''Scarface'' ili ''Carlito's Way'', razmislite još jednom. U međuvremenu, ja sam ovaj film već zaboravio i sad je vreme da se koncentrišem na veliku dilemu koju ću morati da rešim kada na red dođe sledeći film, narednog vikenda: Snupi ili 007?

Ja: **

Crna misa