IGRE GLADI: SJAJ SLOBODE 2 (FILMSKA RECENZIJA)

The Hunger Games: Mockingjay Part 2 (2015)

Distributer: Blitz

Pre par nedelja sam najavio da su sledeća dva filma koja dolaze na red novi Bond i Snupi. Ali za Snupija nisam uspeo da nađem nikoga ko bi mi pravio društvo. Naravno, ne bi mi bilo prvi put da odem sam u bioskop, ali nekako nisam mogao da pređem preko onoga što mi je rođena ćerka rekla kada sam i nju pozvao na film. Iako je i sama kao dete bila ogroman fan serije crtaća o Čarliju Braunu i ekipi, ladno me je odjavila i pritom dodala i jedan komentar: ''Kapiram zašto nećeš bez društva da ideš, stvarno bi bilo malo 'weird' da sam odeš u bioskop prepun male dečice''.

Tu je bio i kraj mojim razmišljanjima o odlasku na voljenog Snupija (glupi bigl). Sebe, inače, skromno smatram za jednog od većih poznavalaca ove tematike, ne samo zahvaljujući iskustvu iz detinjstva (crtaći i stripovi), nego i zato što sam sate i sate proveo gledajući avanture ovog junaka sa oba svoja deteta. Ali dobro, i sve dosadašnje ''Peanuts'' filmove sam odgledao na malom ekranu, tako da će i ovaj dočekati svoj trenutak, ništa mu neće faliti. U međuvremenu, raznim ucenama sam uspeo da nagovorim J. da ipak krene sa mnom u bioskop da odgledamo i poslednji (hvala bogu) nastavak u serijalu ''Igre gladi''. I ne samo da sam tako za ovu projekciju obezbedio i pripadnika ciljne grupe za koju je ovaj filmski i literarni serijal i pravljen, već su nam se u poslednji čas pridružili i njeni drugari, još jedna J. i jedna buduća TV zvezda, godinu dana mlađi M. Sada sam, konačno, imao savršen alibi da svoj ''guilty pleasure'' zvani ''young adult'' literatura i kinematografija, upražnjavam na miru.

I sve bi to, dakle, bilo idealno zamišljeno i ostvareno, da dotični film nije toliko loš i besmislen. Uostalom, na to je mirisalo još kada je najavljeno da prvobitno predviđena trilogija nije dobila i taj dodatak u vidu četvrtog filma. Kao, toliko je treća knjiga kompleksna, da smo morali da je snimimo u dva dela. Nešto slično Hari Poter receptu, zar ne? No, dok je kod čarobnjaka iz Hogsvorta to dalo rezultate (poslednji film je možda i najbolji u serijalu), ovde je isti postupak proizveo kontra-efekat. Kod Potera je ovakav koncept imao smisla, dok je ovde u pitanju bila čista producentska pohlepa. Barem to tako izgleda.

Sve je to nekako očigledno bilo još od prvog minuta ovog zastrašujuće dosadnog i praznog filma, sigurno najslabijeg od sva četiri. Ne da je bilo koji bio neko remek-delo, ali ''Sjaj slobode 2'' (neko je već umesto mene prokomentarisao besmisao ovog distributerskog prevoda, nemam šta da dodam) je stvarno slab film u kojem skoro da ništa ne funkcioniše. Ako smo do ovog filma i imali neke likove koji su nam na jedan ili drugi način bili prirasli uz srce, ovoga puta nema ni naznake da bismo mogli da se poistovetimo sa junacima sa čudnim imenima kao što su Pita ili Ketnis, Prim i slični.

Na ovom mestu bi sada trebalo da ukratko prepričam osnovnu radnju i zaplet, ali ''Sjaj slobode 2'' je toliko isprazan, da se praktično nema šta napisati. U filmu se, jednostavno, ništa ne dešava. Okej, Ketnis nastavlja sa svojom propagandnom ratnom ulogom, obruč se steže oko predsednika Snoua i Kapitola, Alma Koin i dalje providno vodi bitku ka sopstvenom ustoličenju, dok ostali junaci ginu ili ostaju živi, svejedno. Pored relativno uzbudljive akcione scene sa nekim bezumnim bićima bele boje i jedne sekvence koja liči na neki obračun iz SF filmova, ništa drugo nisam uspeo da registrujem, a da je od bilo kakvog značaja za sam kvalitet filma.

Ali ni ta (u ovom filmu tako retka) akcija nijednog trenutka ne uspeva da se razvije, već se umesto nje ređaju beznačajni dijalozi i uspostavljaju besmisleni i veštački odnosi. Likovi samo pričaju i pričaju i pričaju - svaka čast onome ko je izdržao ovu torturu bez zevanja. A tu je i to smaranje sa ljubavnim trouglom, tako popularnim elementom u svim filmovima namenjenim tinejdžerima. Ovde se iz nekog razloga na tome posebno insistira. Čak ni relativno inspirisana Dženifer Lorens ne uspeva da izazove ozbiljne emocije ni kod mene ni kod mojih tinejdž drugara, a isto važi i za uloge Vudija Harelsona, Džulijane Mur i Donalda Saterlenda koji su, iako daleko iznad proseka ovog filma, ipak još dalje i od svojih pravih kapaciteta.

Znam, gnev fanatičnih obožavalaca serijala me tek očekuje, sada će me i tinejdžeri staviti na shit listu, ali za moju utehu, društvo u kojem sam bio je na kraju, na moje relativno iznenađenje, bilo još oštrije od mene. Zaista mi je laknulo kada su posle kraćeg domunđavanja srednjoškolci izašli sa jedinstvenom ocenom jedan ipo. I pored moje velikodušne dve zvezdice, to predstavlja nedovoljnu ocenu, ali u ovoj našoj školi nema ponavljanja, taman posla da i dalje moramo da se bavimo ovim, tako da dvojčica na staklenim nogama dosta dobro zvuči. I velikodušno.

Ja: **

Tinejdžeri: *1/2

Hunger games Miško anketa

The Hunger Games: Mockingjay Part 2 (2015)

Distributer: Blitz

Pre par nedelja sam najavio da su sledeća dva filma koja dolaze na red novi Bond i Snupi. Ali za Snupija nisam uspeo da nađem nikoga ko bi mi pravio društvo. Naravno, ne bi mi bilo prvi put da odem sam u bioskop, ali nekako nisam mogao da pređem preko onoga što mi je rođena ćerka rekla kada sam i nju pozvao na film. Iako je i sama kao dete bila ogroman fan serije crtaća o Čarliju Braunu i ekipi, ladno me je odjavila i pritom dodala i jedan komentar: ''Kapiram zašto nećeš bez društva da ideš, stvarno bi bilo malo 'weird' da sam odeš u bioskop prepun male dečice''.

Tu je bio i kraj mojim razmišljanjima o odlasku na voljenog Snupija (glupi bigl). Sebe, inače, skromno smatram za jednog od većih poznavalaca ove tematike, ne samo zahvaljujući iskustvu iz detinjstva (crtaći i stripovi), nego i zato što sam sate i sate proveo gledajući avanture ovog junaka sa oba svoja deteta. Ali dobro, i sve dosadašnje ''Peanuts'' filmove sam odgledao na malom ekranu, tako da će i ovaj dočekati svoj trenutak, ništa mu neće faliti. U međuvremenu, raznim ucenama sam uspeo da nagovorim J. da ipak krene sa mnom u bioskop da odgledamo i poslednji (hvala bogu) nastavak u serijalu ''Igre gladi''. I ne samo da sam tako za ovu projekciju obezbedio i pripadnika ciljne grupe za koju je ovaj filmski i literarni serijal i pravljen, već su nam se u poslednji čas pridružili i njeni drugari, još jedna J. i jedna buduća TV zvezda, godinu dana mlađi M. Sada sam, konačno, imao savršen alibi da svoj ''guilty pleasure'' zvani ''young adult'' literatura i kinematografija, upražnjavam na miru.

I sve bi to, dakle, bilo idealno zamišljeno i ostvareno, da dotični film nije toliko loš i besmislen. Uostalom, na to je mirisalo još kada je najavljeno da prvobitno predviđena trilogija nije dobila i taj dodatak u vidu četvrtog filma. Kao, toliko je treća knjiga kompleksna, da smo morali da je snimimo u dva dela. Nešto slično Hari Poter receptu, zar ne? No, dok je kod čarobnjaka iz Hogsvorta to dalo rezultate (poslednji film je možda i najbolji u serijalu), ovde je isti postupak proizveo kontra-efekat. Kod Potera je ovakav koncept imao smisla, dok je ovde u pitanju bila čista producentska pohlepa. Barem to tako izgleda.

Sve je to nekako očigledno bilo još od prvog minuta ovog zastrašujuće dosadnog i praznog filma, sigurno najslabijeg od sva četiri. Ne da je bilo koji bio neko remek-delo, ali ''Sjaj slobode 2'' (neko je već umesto mene prokomentarisao besmisao ovog distributerskog prevoda, nemam šta da dodam) je stvarno slab film u kojem skoro da ništa ne funkcioniše. Ako smo do ovog filma i imali neke likove koji su nam na jedan ili drugi način bili prirasli uz srce, ovoga puta nema ni naznake da bismo mogli da se poistovetimo sa junacima sa čudnim imenima kao što su Pita ili Ketnis, Prim i slični.

Na ovom mestu bi sada trebalo da ukratko prepričam osnovnu radnju i zaplet, ali ''Sjaj slobode 2'' je toliko isprazan, da se praktično nema šta napisati. U filmu se, jednostavno, ništa ne dešava. Okej, Ketnis nastavlja sa svojom propagandnom ratnom ulogom, obruč se steže oko predsednika Snoua i Kapitola, Alma Koin i dalje providno vodi bitku ka sopstvenom ustoličenju, dok ostali junaci ginu ili ostaju živi, svejedno. Pored relativno uzbudljive akcione scene sa nekim bezumnim bićima bele boje i jedne sekvence koja liči na neki obračun iz SF filmova, ništa drugo nisam uspeo da registrujem, a da je od bilo kakvog značaja za sam kvalitet filma.

Ali ni ta (u ovom filmu tako retka) akcija nijednog trenutka ne uspeva da se razvije, već se umesto nje ređaju beznačajni dijalozi i uspostavljaju besmisleni i veštački odnosi. Likovi samo pričaju i pričaju i pričaju - svaka čast onome ko je izdržao ovu torturu bez zevanja. A tu je i to smaranje sa ljubavnim trouglom, tako popularnim elementom u svim filmovima namenjenim tinejdžerima. Ovde se iz nekog razloga na tome posebno insistira. Čak ni relativno inspirisana Dženifer Lorens ne uspeva da izazove ozbiljne emocije ni kod mene ni kod mojih tinejdž drugara, a isto važi i za uloge Vudija Harelsona, Džulijane Mur i Donalda Saterlenda koji su, iako daleko iznad proseka ovog filma, ipak još dalje i od svojih pravih kapaciteta.

Znam, gnev fanatičnih obožavalaca serijala me tek očekuje, sada će me i tinejdžeri staviti na shit listu, ali za moju utehu, društvo u kojem sam bio je na kraju, na moje relativno iznenađenje, bilo još oštrije od mene. Zaista mi je laknulo kada su posle kraćeg domunđavanja srednjoškolci izašli sa jedinstvenom ocenom jedan ipo. I pored moje velikodušne dve zvezdice, to predstavlja nedovoljnu ocenu, ali u ovoj našoj školi nema ponavljanja, taman posla da i dalje moramo da se bavimo ovim, tako da dvojčica na staklenim nogama dosta dobro zvuči. I velikodušno.

Ja: **

Tinejdžeri: *1/2

Hunger games Miško anketa

The Hunger Games: Mockingjay Part 2 (2015)

Distributer: Blitz

Pre par nedelja sam najavio da su sledeća dva filma koja dolaze na red novi Bond i Snupi. Ali za Snupija nisam uspeo da nađem nikoga ko bi mi pravio društvo. Naravno, ne bi mi bilo prvi put da odem sam u bioskop, ali nekako nisam mogao da pređem preko onoga što mi je rođena ćerka rekla kada sam i nju pozvao na film. Iako je i sama kao dete bila ogroman fan serije crtaća o Čarliju Braunu i ekipi, ladno me je odjavila i pritom dodala i jedan komentar: ''Kapiram zašto nećeš bez društva da ideš, stvarno bi bilo malo 'weird' da sam odeš u bioskop prepun male dečice''.

Tu je bio i kraj mojim razmišljanjima o odlasku na voljenog Snupija (glupi bigl). Sebe, inače, skromno smatram za jednog od većih poznavalaca ove tematike, ne samo zahvaljujući iskustvu iz detinjstva (crtaći i stripovi), nego i zato što sam sate i sate proveo gledajući avanture ovog junaka sa oba svoja deteta. Ali dobro, i sve dosadašnje ''Peanuts'' filmove sam odgledao na malom ekranu, tako da će i ovaj dočekati svoj trenutak, ništa mu neće faliti. U međuvremenu, raznim ucenama sam uspeo da nagovorim J. da ipak krene sa mnom u bioskop da odgledamo i poslednji (hvala bogu) nastavak u serijalu ''Igre gladi''. I ne samo da sam tako za ovu projekciju obezbedio i pripadnika ciljne grupe za koju je ovaj filmski i literarni serijal i pravljen, već su nam se u poslednji čas pridružili i njeni drugari, još jedna J. i jedna buduća TV zvezda, godinu dana mlađi M. Sada sam, konačno, imao savršen alibi da svoj ''guilty pleasure'' zvani ''young adult'' literatura i kinematografija, upražnjavam na miru.

I sve bi to, dakle, bilo idealno zamišljeno i ostvareno, da dotični film nije toliko loš i besmislen. Uostalom, na to je mirisalo još kada je najavljeno da prvobitno predviđena trilogija nije dobila i taj dodatak u vidu četvrtog filma. Kao, toliko je treća knjiga kompleksna, da smo morali da je snimimo u dva dela. Nešto slično Hari Poter receptu, zar ne? No, dok je kod čarobnjaka iz Hogsvorta to dalo rezultate (poslednji film je možda i najbolji u serijalu), ovde je isti postupak proizveo kontra-efekat. Kod Potera je ovakav koncept imao smisla, dok je ovde u pitanju bila čista producentska pohlepa. Barem to tako izgleda.

Sve je to nekako očigledno bilo još od prvog minuta ovog zastrašujuće dosadnog i praznog filma, sigurno najslabijeg od sva četiri. Ne da je bilo koji bio neko remek-delo, ali ''Sjaj slobode 2'' (neko je već umesto mene prokomentarisao besmisao ovog distributerskog prevoda, nemam šta da dodam) je stvarno slab film u kojem skoro da ništa ne funkcioniše. Ako smo do ovog filma i imali neke likove koji su nam na jedan ili drugi način bili prirasli uz srce, ovoga puta nema ni naznake da bismo mogli da se poistovetimo sa junacima sa čudnim imenima kao što su Pita ili Ketnis, Prim i slični.

Na ovom mestu bi sada trebalo da ukratko prepričam osnovnu radnju i zaplet, ali ''Sjaj slobode 2'' je toliko isprazan, da se praktično nema šta napisati. U filmu se, jednostavno, ništa ne dešava. Okej, Ketnis nastavlja sa svojom propagandnom ratnom ulogom, obruč se steže oko predsednika Snoua i Kapitola, Alma Koin i dalje providno vodi bitku ka sopstvenom ustoličenju, dok ostali junaci ginu ili ostaju živi, svejedno. Pored relativno uzbudljive akcione scene sa nekim bezumnim bićima bele boje i jedne sekvence koja liči na neki obračun iz SF filmova, ništa drugo nisam uspeo da registrujem, a da je od bilo kakvog značaja za sam kvalitet filma.

Ali ni ta (u ovom filmu tako retka) akcija nijednog trenutka ne uspeva da se razvije, već se umesto nje ređaju beznačajni dijalozi i uspostavljaju besmisleni i veštački odnosi. Likovi samo pričaju i pričaju i pričaju - svaka čast onome ko je izdržao ovu torturu bez zevanja. A tu je i to smaranje sa ljubavnim trouglom, tako popularnim elementom u svim filmovima namenjenim tinejdžerima. Ovde se iz nekog razloga na tome posebno insistira. Čak ni relativno inspirisana Dženifer Lorens ne uspeva da izazove ozbiljne emocije ni kod mene ni kod mojih tinejdž drugara, a isto važi i za uloge Vudija Harelsona, Džulijane Mur i Donalda Saterlenda koji su, iako daleko iznad proseka ovog filma, ipak još dalje i od svojih pravih kapaciteta.

Znam, gnev fanatičnih obožavalaca serijala me tek očekuje, sada će me i tinejdžeri staviti na shit listu, ali za moju utehu, društvo u kojem sam bio je na kraju, na moje relativno iznenađenje, bilo još oštrije od mene. Zaista mi je laknulo kada su posle kraćeg domunđavanja srednjoškolci izašli sa jedinstvenom ocenom jedan ipo. I pored moje velikodušne dve zvezdice, to predstavlja nedovoljnu ocenu, ali u ovoj našoj školi nema ponavljanja, taman posla da i dalje moramo da se bavimo ovim, tako da dvojčica na staklenim nogama dosta dobro zvuči. I velikodušno.

Ja: **

Tinejdžeri: *1/2

Hunger games Miško anketa