Horton Hears a Who! (2008)
Režija: Džimi Hejvard, Stiv Martino
Glasovi: Boris Milivojević, Nikola Bulatović, Dara Džokić
Distribucija: Tak
Čitavih nedelju dana smo kasnili na projekciju filma koji smo (naročito J.) željno iščekivali. Pauza (ua grip, ua temperatura, ua ogavni ukus Fervexa od banane!) nije nimalo pomogla – tupavi naslovni lik nas je gledao sa svih TV kanala (stranih i domaćih) i podsećao na to da smo fizički onemogućeni da podlegnemo globalnom hajpu i velikoj popularnosti ekranizacije čuvenog romana doktora Susa iz davne 1954. godine.
Nikada nisam čitao nijednu knjigu ovog slavnog američkog pisca za decu, iskreno rečeno ni za Hortona nikada nisam ranije čuo. Svejedno, nije mi puno vremena bilo potrebno da se upoznam sa ovim svetskim fenomenom i zainteresujem za novi Foksov dugometražni crtać. I Tak je obavio svoj deo posla – pored dosta dobre medijske promocije, nakon dužeg vremena ponovo smo bili u prilici da gledamo jedan crtać sinhronizovan na naš jezik. I sve je, dakle, bilo idealno. Umesto premijere u Sava centru, 7 dana kasnije u istom terminu završili smo u Ster Sinema, pred krcatom dvoranom prepunom razdragane dečurlije i standardno mrzovoljnih roditelja. Namćorluk je čak išao dotle da su odrasli upozoravali decu da se ne smeju glasno i da se pristojno ponašaju u bioskopu. Na smešnom dečjem filmu! ''Save me Jebus'', što bi rekao Homer Simpson.
Režija: Džimi Hejvard, Stiv Martino
Glasovi: Boris Milivojević, Nikola Bulatović, Dara Džokić
Distribucija: Tak
Čitavih nedelju dana smo kasnili na projekciju filma koji smo (naročito J.) željno iščekivali. Pauza (ua grip, ua temperatura, ua ogavni ukus Fervexa od banane!) nije nimalo pomogla – tupavi naslovni lik nas je gledao sa svih TV kanala (stranih i domaćih) i podsećao na to da smo fizički onemogućeni da podlegnemo globalnom hajpu i velikoj popularnosti ekranizacije čuvenog romana doktora Susa iz davne 1954. godine.
Nikada nisam čitao nijednu knjigu ovog slavnog američkog pisca za decu, iskreno rečeno ni za Hortona nikada nisam ranije čuo. Svejedno, nije mi puno vremena bilo potrebno da se upoznam sa ovim svetskim fenomenom i zainteresujem za novi Foksov dugometražni crtać. I Tak je obavio svoj deo posla – pored dosta dobre medijske promocije, nakon dužeg vremena ponovo smo bili u prilici da gledamo jedan crtać sinhronizovan na naš jezik. I sve je, dakle, bilo idealno. Umesto premijere u Sava centru, 7 dana kasnije u istom terminu završili smo u Ster Sinema, pred krcatom dvoranom prepunom razdragane dečurlije i standardno mrzovoljnih roditelja. Namćorluk je čak išao dotle da su odrasli upozoravali decu da se ne smeju glasno i da se pristojno ponašaju u bioskopu. Na smešnom dečjem filmu! ''Save me Jebus'', što bi rekao Homer Simpson.
Za ignorante poput mene, evo i kratkog sadržaja. Horton je bezbrižno slonče koje jednom prilikom naleće na sićušno zrnce prašine koje pluta kroz džunglu. Iako ga jedva vidi, Horton vrlo dobro čuje glasove iz nečega što je u stvari, kasnije će se ispostaviti, pravi mali svet za sebe, minijaturna planeta na kojoj funkcioniše čitava jedna civilizacija. Narod po imenu Hu. I baš kao što niko u džungli ne veruje Hortonovim somnabulnim teorijama, tako ni u Hulvilu niko ne smatra za ozbiljno gradonačelnika ovog mikroskopskog grada. Njih dvojica ipak uspostavljaju kontakt koji će nešto kasnije, ispostaviće se, spasiti ceo ovaj nevidljivi svet. Uzgred, umalo da zaboravim još nešto što sam naučio – ''Horton Hears a Who!'' je desetominutna pričica za laku noć.
E sad, kako spakovati kratku dečju priču u 90 minuta dugačak crtać? Teško, naravno, i tu leži i najveći problem ovog filma. Neminovno, magija nije mogla da opstane u onoj formi kako je to Sus zamislio. Razrada ostalih likova iz knjige je bila, čini se, jedino rešenje, ali tu tek počinju prave muke, ali i razmimoilaženje dva sveta prisutna u bioskopskom mraku, sveta dece i odraslih. Ja nisam mogao da progutam nezanimljiv narod iz Hulvila, klinci su uživali u blentavom gradonačelniku i njegovoj deci (J. kaže da je nju jedino nerviralo što njegov sin skoro da uopšte ne progovara tokom celog filma, ''a baš je simpatičan''). Ja sam emotivno bio potpuno prazan, njen energetski nivo je bio iznad crvene crte. Mene je nervirao kengur negativac, J. je kazala da je najvažnije da je i on na kraju dobar. Isto važi i za onu ptičurinu. A majmuni ko majmuni.
Sinhronizacija odlična, kasting dosta dobar (osim naratora koji je sam sebe izabrao). Komplikovani stih doktora Susa je bio solidno prepevan, ali je zato sa tehničke strane bilo i malo problema (čudno, pošto ovo nije prva domaća sinhronizacija), često su šumovi i muzika bili jači od glasova naših glumaca. Ali sve u svemu okej. Uostalom, puna dvorana valjda dovoljno govori kako bi ovde trebalo plasirati crtaće.
E sad, kako spakovati kratku dečju priču u 90 minuta dugačak crtać? Teško, naravno, i tu leži i najveći problem ovog filma. Neminovno, magija nije mogla da opstane u onoj formi kako je to Sus zamislio. Razrada ostalih likova iz knjige je bila, čini se, jedino rešenje, ali tu tek počinju prave muke, ali i razmimoilaženje dva sveta prisutna u bioskopskom mraku, sveta dece i odraslih. Ja nisam mogao da progutam nezanimljiv narod iz Hulvila, klinci su uživali u blentavom gradonačelniku i njegovoj deci (J. kaže da je nju jedino nerviralo što njegov sin skoro da uopšte ne progovara tokom celog filma, ''a baš je simpatičan''). Ja sam emotivno bio potpuno prazan, njen energetski nivo je bio iznad crvene crte. Mene je nervirao kengur negativac, J. je kazala da je najvažnije da je i on na kraju dobar. Isto važi i za onu ptičurinu. A majmuni ko majmuni.
Sinhronizacija odlična, kasting dosta dobar (osim naratora koji je sam sebe izabrao). Komplikovani stih doktora Susa je bio solidno prepevan, ali je zato sa tehničke strane bilo i malo problema (čudno, pošto ovo nije prva domaća sinhronizacija), često su šumovi i muzika bili jači od glasova naših glumaca. Ali sve u svemu okej. Uostalom, puna dvorana valjda dovoljno govori kako bi ovde trebalo plasirati crtaće.
Naučena već, J. je kao iz topa filmu dala ocenu (*****) i pre nego što su se upalila svetla. ''A ti, koliko ćeš ti da odvojiš zvezdica?'', bilo je sledeće pitanje. Izvrdao sam odgovor i rekao da moram malo da razmislim, ali sam negde znao da neću večno moći da se izvlačim. Ipak, krenuo sam u kontranapad: ''I dobro, sviđa ti se, to je okej, ali šta si ti naučila iz ovog filma, koja je tu pouka?''.
Očekivao sam zamuckivanje i kolebanje, ali odgovor je stigao kao iz topa: ''Da nije bitno koliko si sićušan, da time nisi manje vredan od onog koji je veći od tebe''. Ovo me je prilično zapanjilo, iako se slična rečenica može u sličnoj formi čuti par puta tokom filma ('Osoba je osoba, ma kako mala bila'). ''Svaka čast'', pohvalio sam je, ali sam ipak za sebe zadržao svoj delimičan otpor prema takvoj hipi filozofiji koja nam je još odavno ukazala na to da je svaki život podjednako vredan, i čoveka i kišne gliste i lista koprive i sl. Mark I. Smit bi po ovom pitanju bio mnogo eksplicitniji, ali neka, već će J. i sama da se izbori sa ovim fundamentalnim pitanjem.
Iako je dvorana brujala od zadovoljstva, par dečaka je pokušalo i javno da iskaže svoje nezadovoljstvo filmom u kojem jedan slonić 90 minuta nosi cvet u ruci i priča sa njim. Međutim, nas četvorica nismo mogli da pomutimo trijumf divnog nedeljnog prepodneva. J. me je prozrela i bezobrazno podsetila da to što se meni možda i ne sviđa film ne znači da ne treba da joj nabavim DVD kada se pojavi. Naravno, njena je bila poslednja.
Pogledajte trejler
Ocene:
J: *****
Ja: ***
Očekivao sam zamuckivanje i kolebanje, ali odgovor je stigao kao iz topa: ''Da nije bitno koliko si sićušan, da time nisi manje vredan od onog koji je veći od tebe''. Ovo me je prilično zapanjilo, iako se slična rečenica može u sličnoj formi čuti par puta tokom filma ('Osoba je osoba, ma kako mala bila'). ''Svaka čast'', pohvalio sam je, ali sam ipak za sebe zadržao svoj delimičan otpor prema takvoj hipi filozofiji koja nam je još odavno ukazala na to da je svaki život podjednako vredan, i čoveka i kišne gliste i lista koprive i sl. Mark I. Smit bi po ovom pitanju bio mnogo eksplicitniji, ali neka, već će J. i sama da se izbori sa ovim fundamentalnim pitanjem.
Iako je dvorana brujala od zadovoljstva, par dečaka je pokušalo i javno da iskaže svoje nezadovoljstvo filmom u kojem jedan slonić 90 minuta nosi cvet u ruci i priča sa njim. Međutim, nas četvorica nismo mogli da pomutimo trijumf divnog nedeljnog prepodneva. J. me je prozrela i bezobrazno podsetila da to što se meni možda i ne sviđa film ne znači da ne treba da joj nabavim DVD kada se pojavi. Naravno, njena je bila poslednja.
Pogledajte trejler
Ocene:
J: *****
Ja: ***
Pridruži se MONDO zajednici.