Street Kings (2008)
Režija: Dejvid Ajer
Uloge: Keanu Rivs, Forest Vitaker, Hju Lori
Distribucija: Tak
Zanimljivo je to kako u Beogradu skoro svaki izlazak, čak i u bioskop, predstavlja pravu malu avanturu. Takav je slučaj bio i u petak, kada sam poželeo da pogledam film ''Gospodari ulice''. Onaj Veliki petak. Čak sam uspeo da nađem i društvo za posetu Delta sitiju – ne samo da je G. pristao bez i trunke nagovaranja, već su i K. i T. koji decenijama nisu bili u bioskopu, bili na korak od puta ka Novom Beogradu, dok je i N. nekoliko nanosekundi razmišljala o izlasku! E, to bi bila senzacija, ali na kraju je ipak bilo samo zamalo. U svakom slučaju, jasno je valjda, neki mnogo zanimljiv film u najavi je bio taj ''Street Kings''. No, vratiću se samom filmu nešto kasnije.
Petak dakle, i to Veliki. Ja stižem tačno na vreme, G. kasni par minuta i šalje mi besmislene poruke –''idi gore i zauzmi mesto u KFC-u, naruči mi ovo i ono, evo stižem za par minuta, umirem od gladi plus taksista će me odrati po ovoj prazničnoj tarifi'' i sl. Ne obraćam pažnju na poruke, ignorišem ih – imam preča posla. Kao ludak obilazim onog mastodonta pokušavajući da nađem ulaz u mračno zdanje.
Parking je blokiran, ulazi u garažu zamandaljeni. Nisam sam, bujice ljudi dolaze što peške, što kolima, kruže oko zgrade kao i ja. Čini se – Delta siti ne radi Velikim petcima! I drugi ljudi su iznenađeni, ali i dalje po navici pristižu. Baš kao zombiji u filmu ''Dawn of the Dead''. Prilaze, traže ulaz, bauljaju okolo, na kraju se okreću i mumlajući odlaze u nepoznatom pravcu. I ja se ponašam na isti način. Prvo malo lutam, pa onda konačno shvatam da sam opet ispao magarac i žurno se udaljavam, i sam mumlajući uglavnom najcrnje moguće uvrede i kletve na račun pravoslavnih tajkuna i sličnih novokomponovanih vernika i fanatika. Da ne poveruješ!
Sva sreća, uskoro stiže i G. On je mnogo staloženiji i pribraniji od mene, ali podjednako, ako ne i više razočaran od mene. Njega, naravno, pored gladi za umetnošću i novim filmom po Elrojevom scenariju, muči i ona standardna glad, pa mi već od prvog minuta kuka za hot wings, ali ja se ne predajem. Bogu hvala na našoj nepokolebljivoj strasti prema bioskopskom mraku, visokoj tehnologiji i mojim spektakularnim vozačkim sposobnostima! Uspostavljamo wireless vezu sa N. koja nam kao neki futuristički dispečer daje rok od 15 minuta da stignemo do Takvuda i hitamo dalje. G. i dalje kuka kako ga glad razara i ja mu obećavam brdo kokica samo da umukne, ali i pristojnu večeru po završetku filma. Uz škripu guma stižemo, izlećemo iz auta, imamo vremena čak i za kokice i upadamo u salu baš na vreme. Na platnu zaista piše STREET KINGS. Uf!
Režija: Dejvid Ajer
Uloge: Keanu Rivs, Forest Vitaker, Hju Lori
Distribucija: Tak
Zanimljivo je to kako u Beogradu skoro svaki izlazak, čak i u bioskop, predstavlja pravu malu avanturu. Takav je slučaj bio i u petak, kada sam poželeo da pogledam film ''Gospodari ulice''. Onaj Veliki petak. Čak sam uspeo da nađem i društvo za posetu Delta sitiju – ne samo da je G. pristao bez i trunke nagovaranja, već su i K. i T. koji decenijama nisu bili u bioskopu, bili na korak od puta ka Novom Beogradu, dok je i N. nekoliko nanosekundi razmišljala o izlasku! E, to bi bila senzacija, ali na kraju je ipak bilo samo zamalo. U svakom slučaju, jasno je valjda, neki mnogo zanimljiv film u najavi je bio taj ''Street Kings''. No, vratiću se samom filmu nešto kasnije.
Petak dakle, i to Veliki. Ja stižem tačno na vreme, G. kasni par minuta i šalje mi besmislene poruke –''idi gore i zauzmi mesto u KFC-u, naruči mi ovo i ono, evo stižem za par minuta, umirem od gladi plus taksista će me odrati po ovoj prazničnoj tarifi'' i sl. Ne obraćam pažnju na poruke, ignorišem ih – imam preča posla. Kao ludak obilazim onog mastodonta pokušavajući da nađem ulaz u mračno zdanje.
Parking je blokiran, ulazi u garažu zamandaljeni. Nisam sam, bujice ljudi dolaze što peške, što kolima, kruže oko zgrade kao i ja. Čini se – Delta siti ne radi Velikim petcima! I drugi ljudi su iznenađeni, ali i dalje po navici pristižu. Baš kao zombiji u filmu ''Dawn of the Dead''. Prilaze, traže ulaz, bauljaju okolo, na kraju se okreću i mumlajući odlaze u nepoznatom pravcu. I ja se ponašam na isti način. Prvo malo lutam, pa onda konačno shvatam da sam opet ispao magarac i žurno se udaljavam, i sam mumlajući uglavnom najcrnje moguće uvrede i kletve na račun pravoslavnih tajkuna i sličnih novokomponovanih vernika i fanatika. Da ne poveruješ!
Sva sreća, uskoro stiže i G. On je mnogo staloženiji i pribraniji od mene, ali podjednako, ako ne i više razočaran od mene. Njega, naravno, pored gladi za umetnošću i novim filmom po Elrojevom scenariju, muči i ona standardna glad, pa mi već od prvog minuta kuka za hot wings, ali ja se ne predajem. Bogu hvala na našoj nepokolebljivoj strasti prema bioskopskom mraku, visokoj tehnologiji i mojim spektakularnim vozačkim sposobnostima! Uspostavljamo wireless vezu sa N. koja nam kao neki futuristički dispečer daje rok od 15 minuta da stignemo do Takvuda i hitamo dalje. G. i dalje kuka kako ga glad razara i ja mu obećavam brdo kokica samo da umukne, ali i pristojnu večeru po završetku filma. Uz škripu guma stižemo, izlećemo iz auta, imamo vremena čak i za kokice i upadamo u salu baš na vreme. Na platnu zaista piše STREET KINGS. Uf!
Naravno, znamo zašto smo ovde. Ni zbog Keanu (Keanua? Keana?) Rivsa, niti zbog ostalih glumačkih imena sa glavne špice, mada ima maksimalno zanimljivih. Meni ni ime reditelja ništa ne znači, ali G. ima svoje informacije koje mi potura. Nismo tu ni zbog sadržaja koji, inače, obećava: Tom Ladlou (Rivs) je policijski detektiv čiji je svet u totalnom potonuću od trenutka kada je postao udovac.
Unutrašnja kontrola je, pored toga, na tragu prljavim radnjama u koje su umešane Tomove kolege, ali možda i sam Tom. Svako juri svakoga, niko nikome ne veruje, svi su sumnjivi, svi su, čini se, i krivi. Osveta je glavni motiv, ali ne i jedini, ali ni sve to ne bi bilo toliko primamljivo kod ovog filma koliko je to bio signal da je niko drugi nego Džejms Elroj napisao ovu priču. Nema sumnje, gledali bismo ovaj film u svakom slučaju, ali samo zbog ovog imena, sebi smo priuštili ovakvu jurnjavu po gradu.
Ipak, odlučujem da se ne dotičem više Elrojevog imena u narednim redovima. Jedan od najvažnijih pisaca koje čitam, zauzeo bi stranice i stranice teksta, tako da sve ostaje samo na ovom filmu. Elroja i njegove genijalne knjige sami otkrivajte.
Znam da je G. podjednako veliki fan i da zna o Elroju mnogo više od mene, pa me nije sramota da ga pitam po kojem je to romanu ili priči nastao ovaj film meni nepoznatog naslova, ali on tvrdi kako je ovo originalni scenario.
Brzo sam uvučen u priču, ali od početka, nešto mi ozbiljno smeta. Ne sviđa mi se produkcija, sve je nekako muljavo i mutno, ali se ipak navikavam na ovakav pristup priči. Likovi su mi privlačni, no ipak, malo se, što je inače skroz neuobičajeno, mrštim na Foresta Vitekera i njegove grimase, ali me zato pojavljivanje Hjua Lorija (Dr. Haus) vraća u dobru formu. Ubrzo shvatam – ne samo što inače ne mogu organski da podnesem Keanua, već je on ovde naročito slab i neubedljiv. Nekako bezveze ugojen i pomalo ostareo, ali i dalje sa svojim dečačkim, čak 'babyface' licem. Već na četvrt filma sam ubeđen da je ovakav 'miscast' najveći problem filma. Plus, mnoge stvari su mi nekako nejasne i nelogične, ali ipak vrlo snažne. Priznajem sebi da je ovom filmu potrebno još jedno gledanje. Svejedno, nisam ravnodušan po izlasku iz bioskopa.
G. i ja malo razmenimo impresije i shvatam kako smo na sličan način film i gledali i videli. Odvozim ga do nekog noćnog fast fuda i tu se rastajemo.
Pogledajte trejler
Nekoliko dana kasnije, ipak tražim broj zvezdica, pa proveravam drugara, naročito znajući da će i on pisati o istom filmu, na nekom drugom mestu. Odgovara konfuzno, ali onako osmišljeno konfuzno: ''Ne pisem Kingse za H, stoga ne moram da se pridržavam tog rejtinga za debile koji samo ‘oće da vide ocenu, a ne da se zabave tekstom. Preveliki će tekst biti, koliki god da bude. Sviđa mi se, sviđa mi se i na drugo gledanje još više, mislim da je scenario do jaja, a egzekucija sranje, i da ga ‘’Dark Blue’’ na isti način - i identičnoj priči, do detalja - šije za petsto dužina.’’
Nemam problema da zloupotrebim privatnu razmenu mejlova, naročito što mislim skoro isto. Ipak, ne odgovaram na ove njegove reči, pa G. šalje još jedan, konkretniji: ''Ionako sam ovih dana - umesto da pišem pišem pišem - većinu svojih angažovanja vezao za beslovesno "istraživanje" za kritiku Street Kings (što uključuje i gledanje Dark Bluuuue, i listanje svake kritike na rtomAatoeeees, i čitanje o ELrooojuuuu, i citanje ELEJ konfiDENsaaaaal, i...’’. Ovde sad slede i neke vulgarnosti na koje se ne osvrćem. Konačno. Stiže i treći mail i ja dobijam ono što sam i želeo: ’’Vidim, ne odgovaraš. a tek je 5 ujutru! Ako je tako, onda **** od *****, and you can quote me on that :)
G.
Šest ipo hiljada slovnih znakova – i dosta je, makar i za zajednički trud oko jednog dobrog filma. Honorar u celosti zadržavam. I još nešto sam naučio – od sada u bioskop samo sa crkvenim kalendarom u džepu!
Ocene:
Ja: ***1/2
G: ****
Miško Bilbija
Unutrašnja kontrola je, pored toga, na tragu prljavim radnjama u koje su umešane Tomove kolege, ali možda i sam Tom. Svako juri svakoga, niko nikome ne veruje, svi su sumnjivi, svi su, čini se, i krivi. Osveta je glavni motiv, ali ne i jedini, ali ni sve to ne bi bilo toliko primamljivo kod ovog filma koliko je to bio signal da je niko drugi nego Džejms Elroj napisao ovu priču. Nema sumnje, gledali bismo ovaj film u svakom slučaju, ali samo zbog ovog imena, sebi smo priuštili ovakvu jurnjavu po gradu.
Ipak, odlučujem da se ne dotičem više Elrojevog imena u narednim redovima. Jedan od najvažnijih pisaca koje čitam, zauzeo bi stranice i stranice teksta, tako da sve ostaje samo na ovom filmu. Elroja i njegove genijalne knjige sami otkrivajte.
Znam da je G. podjednako veliki fan i da zna o Elroju mnogo više od mene, pa me nije sramota da ga pitam po kojem je to romanu ili priči nastao ovaj film meni nepoznatog naslova, ali on tvrdi kako je ovo originalni scenario.
Brzo sam uvučen u priču, ali od početka, nešto mi ozbiljno smeta. Ne sviđa mi se produkcija, sve je nekako muljavo i mutno, ali se ipak navikavam na ovakav pristup priči. Likovi su mi privlačni, no ipak, malo se, što je inače skroz neuobičajeno, mrštim na Foresta Vitekera i njegove grimase, ali me zato pojavljivanje Hjua Lorija (Dr. Haus) vraća u dobru formu. Ubrzo shvatam – ne samo što inače ne mogu organski da podnesem Keanua, već je on ovde naročito slab i neubedljiv. Nekako bezveze ugojen i pomalo ostareo, ali i dalje sa svojim dečačkim, čak 'babyface' licem. Već na četvrt filma sam ubeđen da je ovakav 'miscast' najveći problem filma. Plus, mnoge stvari su mi nekako nejasne i nelogične, ali ipak vrlo snažne. Priznajem sebi da je ovom filmu potrebno još jedno gledanje. Svejedno, nisam ravnodušan po izlasku iz bioskopa.
G. i ja malo razmenimo impresije i shvatam kako smo na sličan način film i gledali i videli. Odvozim ga do nekog noćnog fast fuda i tu se rastajemo.
Pogledajte trejler
Nekoliko dana kasnije, ipak tražim broj zvezdica, pa proveravam drugara, naročito znajući da će i on pisati o istom filmu, na nekom drugom mestu. Odgovara konfuzno, ali onako osmišljeno konfuzno: ''Ne pisem Kingse za H, stoga ne moram da se pridržavam tog rejtinga za debile koji samo ‘oće da vide ocenu, a ne da se zabave tekstom. Preveliki će tekst biti, koliki god da bude. Sviđa mi se, sviđa mi se i na drugo gledanje još više, mislim da je scenario do jaja, a egzekucija sranje, i da ga ‘’Dark Blue’’ na isti način - i identičnoj priči, do detalja - šije za petsto dužina.’’
Nemam problema da zloupotrebim privatnu razmenu mejlova, naročito što mislim skoro isto. Ipak, ne odgovaram na ove njegove reči, pa G. šalje još jedan, konkretniji: ''Ionako sam ovih dana - umesto da pišem pišem pišem - većinu svojih angažovanja vezao za beslovesno "istraživanje" za kritiku Street Kings (što uključuje i gledanje Dark Bluuuue, i listanje svake kritike na rtomAatoeeees, i čitanje o ELrooojuuuu, i citanje ELEJ konfiDENsaaaaal, i...’’. Ovde sad slede i neke vulgarnosti na koje se ne osvrćem. Konačno. Stiže i treći mail i ja dobijam ono što sam i želeo: ’’Vidim, ne odgovaraš. a tek je 5 ujutru! Ako je tako, onda **** od *****, and you can quote me on that :)
G.
Šest ipo hiljada slovnih znakova – i dosta je, makar i za zajednički trud oko jednog dobrog filma. Honorar u celosti zadržavam. I još nešto sam naučio – od sada u bioskop samo sa crkvenim kalendarom u džepu!
Ocene:
Ja: ***1/2
G: ****
Miško Bilbija
