Boleslav Dibala nije imao snove. Samo želju da izvuče živu glavu. U jeku ratnih strahota, spakovao je kofere i pobegao iz Krašnjova. Obuzet onom užasnom žeđi za slobodom. Koja od provalije pravi jarak, od gvozdenih rešetaka pleteno pruće, od gluposti nagon, a od nagona inteligenciju.
Seoce nadomak Krakova zamenio je za jedno slično u blizini Kordobe. Možda još siromašnije, ali daleko bezbednije. Laguna Largo. Iz Poljske u Argentinu. Što dalje od poprišta bezumlja. Što dalje od Drugog svetskog rata.
U tom mestašcu koje te tera da budeš bolji od drugih, rodio mu se sin Adolfo. Bio je prosečan fudbaler. Defanzivac. Beskrupulozan i grub. Nije birao sredstva. Svaki duel na granici faula. Pobornik prljave igre. Zvali su ga ’El Chancho’. Svinja.
Relativno rano je završio karijeru da bi se posvetio porodici. Ostala je neutoljiva strast za fudbalom. Zakleo se da će bar neko od njegovih potomaka krenuti putevima slave.
Prvo se rodio Gustavo, ali je imao potpuno druga interesovanja. Zatim je na svet došao Marijano. Ni on sa loptom nije bio na "ti". Kakvo razočaranje za Adolfa. Možda ovaj najmlađi osvetla obraz. Nada poslednja umire.
...
Ukrštenica. 21 vertikalno. Slavni argentinski fudbaler. Levonog. Anjeli ga doveo u Juve. Šest slova.
Dedine oči dobijaju neki čudan sjaj. Drago mu je što zna rešenje, ali okleva da upiše rešenje. Prepušta se metafizici i misli mu kreću na put u prošlost. Kraj pedesetih i početak šezdesetih. Evocira uspomene na bezbrižan period svog detinjsta. Priseća se golova i majstorija svog fudbalskog idola. Samo ga jedna stvar muči. Zar ne treba da bude 10 horizontalno?
Konačno, uzima olovku da popuni polja. Unuk mršti čelo i lice mu poprima rumenu boju. Ljut je što se deda usudio da mu uskrati zadovoljstvo. Više od svega želi da upiše ime čoveka čije postere lepi umesto tapeta u spavaćoj sobi. Njemu je sasvim jasno zašto se pojam nalazi pod 21 uspravno. Njegov idol nikada ne pada. Osim ako Zeman ne dodeli Muntariju specijalan zadatak.
Ista intuicija, dve suprotne asocijacije. Unuk je u pravu. Rešenje je Dibala. Deda priznaje grešku i časti svog mezimca porcijom sladoleda. Imaće vremena između dve kugle straćatele da ispriča mit o Omaru Sivoriju. Levonogom Argentincu koji je stigao u Juve na zahtev Anjelija. Njegovog Anjelija. Đanija.
Unesen u priču, ustaje od stola i demonstrira kako je ’El Kabezon’ izvodio čuveni dribling. Podiže nogavice i spušta čarape do članaka. Govori o nekoj braon lopti od čiste kože. O proturanju kroz noge i ismevanju protivnika. Desetki na leđima i golu koji je Sivori postigao ležeći na travi. Opet se pita zašto nije 10 vodoravno.
Unuku ništa nije jasno. Kakva, bre, koža? Zar su smeli zglobovi tako na "izvol'te" kramponima protivničkih štopera. Njegov heroj takođe spušta štucne, ali ne ide toliko u krajnost. Da nije deda skrenuo pameću.
Iz pristojnosti ne prekida besedu starijeg i sluša o podvizima dedinog junaka. ’El Pibe de Oro’. ’El Gran Zurdo’. Osvojio Kup Amerike sa Argentinom. Devet puta branio boje Italije. Dao šest golova Interu u pobedi Juventusa od 9:1. Vlasnik Zlatne lopte.
Čekaj malo. Tri nadimka, igrao za dve reprezentacije, osvojio priznanje koje se dodeljivalo isključivo evropskim fudbalerima. Ne, sa dekom definitivno nešto nije u redu!
Privodi kraju kuglu od pistaća i baca pogled na monitor iznad stola. Vrte se snimci sa prve utakmice Juventus - Barselona. Oči mu cakle, a usta se razvlače u predivan osmeh. Potpuno opčinjen uživa u majstorijama svog idola.
Levonogog Argentinca koji je stigao u Juve na zahtev Anjelija. Njegovog Anjelija. Andree. Poslednjeg u nizu predsedničke dinastije najslavnijeg italijanskog kluba.
...
"Volim da igram sa Mesijem. Zato uzimam Barsu", otkrio je Dibala svojevremeno dok je bio u Palermu i većinu slobodnog vremena provodio uz Plej stejšn.
"Još sam daleko od Mesija. On je u mojim godinama imao Zlatnu loptu, dve Lige šampiona, Superkup Evrope i Svetsko klupsko prvenstvo", odgovara ovih dana kada ga porede se vedetom Barse.
Sa četiri godine nagoveštava briljantan talenat. Sa osam bez problema prolazi probu u Njuels Old Bojsu. Adolfo je navijao za Boku i nije dao na pogrešnu stranu. Izbor pada na Institut iz Kordobe.
Ima 15 godina kada mu javljaju za očevu smrt. Ispušta slušalicu iz ruke i jeca čitavu noć. Zašto su ga lagali? Zašto su govorili da nije strašno, da će se tata izvući? Dete je, mora da veruje. Svakoj bolesti ima leka. Pa i tumoru pankreasa. Zar je moguće da neće videti sina u kopačkama?
Klub mu nalazi smeštaj u lokalnom hostelu. Odatle nadimak - ’El pibe de la pension’. Debituje protiv Hurakana sa nepunih 17 godina. Od treme mu se tresu noge. U autobusu na putu do stadiona ćuti kao zaliven. Ne progovara ni u svlačionici. Tada mu prilaze stariji igrači, jedan po jedan i bodre ga da izađe na teren i pusti mašti na volju. Prvi kontakt sa loptom i asistencija za 2:0. Početak bajke.
Ubrzo obara dva rekorda Marija Kempesa. Vezuje 38 utakmica u šampionatu i postaje najmlađi strelac u istoriji Instituta. Ponosno nosi dres u kome se proslavio i Osvaldo Ardiljes.
Sve se potom odigrava munjevitom brzinom. Gustavo Maskardi, menadžer agencije Pensil Hil koja je u prošlosti otkrila Asprilju, Montera, Kordobu, Krespa i Verona, dobija poruku od svog skauta sa lica mesta Pikija Faura. Samo je prosledio video klip predsedniku Palerma. Zamparini je odlepio. Ljubav na prvi pogled. Šalje čoveka od poverenja i završava posao za 12 miliona.
Dibalu ne zanima interesovanje Zanetija i Auzilija. Reč je reč. Želi putem Pastorea i Kavanija. A i lepše mu je u miru i tišini Sicilije nego pod milanskim svetlima reflektora. Bar dok se ne navikne na glamur. U Palermu je i Franko Vaskez koji će mu objasniti "žabarske" fore. Odmah ga je odveo u Mondelo. Kažu, ako si tužan i depresivan samo idi u Mondelo. Tamo je raj. Paulo se brzo uverio. Iako mu je bilo nepojmljivo da se Italijanu u novembru kupaju u moru.
Mnogo je toga palermitanskog u prve dve decenije Dibalinog života. Postoji stara sicilijanska izreka koja u originalu ide ovako: "A megghiu parola e chidda ca un si rici". U prevodu: ’Najbolji odgovor je onaj koji se ne izgovara’. Paulo je što pre želeo da "progovori" na terenu. Selidba u Seriju B mu nikako nije išla na ruku. Nije se pokajao. Otac ga je naučio da nema predaje.
Nije se slagao sa Gatuzom, eksplozija kod Jakinija. Gol po gol. Majstorija za majstorijom. "Sada vidite ko je Dibala", kratko je poručio svima koji su ga kritikovali.
Dođe brzo i vreme prodaje. Zaneti se zaprepastio kada je čuo cifru. Berluskoni je rekao "va bene" i počeo da broji novac. Zamparini se zagonetno smešio i trljao ruke. On je taj posao odavno završio. Želi malo da uživa u nadmetanju milanskih rivala za bisera iz njegove "ergele".
Inter i Milan nemaju čoveka poput Fabija Paratićija. Sportski direktor Juventusa. Živa enciklopedija. U svom kompjuteru ima podatke o igračima iz Druge lige Andore. Ne voli da se eksponira i radi iz senke. Tako je i dogovorio Dibalin transfer.
Veliki klub, velika odgovornost. Shvata to na prvom koraku. Po povratku iz Berlina sa meča protiv Barse, Markizio mu prilazi u avionu, predstavlja se i poručuje mu da se dobro pripremi jer naredne sezone moraju sve da osvoje. Ostaje bez teksta:
"Tek su odigrali finale Lige šampiona i umesto da razmišljaju o plaži i suncu, govore o narednoj sezoni!", pričao je Dibala.
Tada je shvatio suštinu Juventusa. Pojam pobedničkog mentaliteta. Ubrzo su mu pokazali Bonipertijevu zapovest: "Pobeda nije toliko važna. Ona je jedina stvar koja se računa".
Dibala u prvoj sezoni gazi konkurenciju i vuče Juve ka skudetu. Dobija italijanski pasoš i dovodi Kontea do ludila zbog odluke da ne prihvati poziv u reprezentaciju: "No gracias, soy argentino". Do srži. Čak je i Paragvaj pokušao da ga privoli, ali u tom slučaju bolja je i dedina Poljska. Zahvalio se svima.
Jednom Gaučos, uvek Gaučos!
Finale Svetskog prvenstva pratio je zajedno sa Mudom Vasekzom. U dresu Argentine. "Bio bi to neponovljiv osećaj da smo osvojili titulu na brazilskom tlu". Godinu dana kasnije debituje kod Tate Martina. Baš protiv Paragvaja. Sada mašta o plasmanu u Rusiju. Mesi ne igra naredna tri meča. Nema razloga za brigu.
...
"Joja". Ne zvuči isto na španskom kao na argentinskom. Nijansa u slengu. Važno je značenje. Dragulj. U pravom smislu reči. Palermu je doneo zaradu od 30 miliona. Juventusu će bar utrostručiti uloženih 40.
Naročito posle bravura protiv Barse. Mesi se postideo. Pirlo ponosno nasmešio. Dres je u pravim rukama. Crno-beli 21 nose samo oni sa penkalima umesto nogu.
Italijani vole da porede legendarne slikare sa fudbalskim vedetama. Bađa su spojili sa Rafaelom, Del Pjera sa Pinturikijom.
Našli su i Dibali alter ego. Daleko od Apenina. U Londonu. U Kolekciji Volas na Mančester skveru. Galerija se diči klasikom svetskog slikarstva. "The Rainbow Landscape". Neki ga zovu i "Landscape with Rainbow". Pejzaž s dugom.
Tema koju umetnici izbegavaju jer je komplikovana za crtanje. Ne i Piter Paul Rubens. Flamanski majstor baroka stvorio je remek delo koje neodoljivo podseća na golove Juventusovog genija.
Dva šuta koja samo na prvi pogled deluju banalno i prosto. Da ih je dao desnom, bili bi ’ala Del Pjero’. Ovako su unikatni. Lansirani levicom, u blagom luku, pravo u mreži. Poput duge na Rubensovom crtežu. Tog magičnog spektra svetlosti koji se širi iznad nepoznatog sela. Sličnog Laguni Largo.
...
Nema svaka roda isti zadatak. Ona što leti iznad Forte Apača, obloži bebu azbestom i učini je otpornom na vatru. Pre nego što otvori kljun, doda joj ožiljak na vratu da bi ulivala strah i preživela u surovom okruženju lokalnog geta.
Iznad Lagune Largo, roda ispušta decu uz harfine zvuke. Jeste provincija Kordobe, ali podseća na švajcarske alpe. Četinarske šume, prelepa plava jezera, vodopadi, čist vazduh.
Prošlo je vreme anđela prljavog lica. Sivori, Anđeliljo, Maskio, Tevez. Druga epoha, drugi fudbal, druga Argentina. Dibala ne pripada grupi. Nije izašao iz filma Majkla Kurtiza. Ili iz neke priče Osvalda Sorijana. Njegovo lice je baš kao u anđela. Izmislio je masku da bi se na terenu pretvarao u đavola. #dybalamask
I dalje se budi noću u graškama znoja. Dirnut očevom pojavom u snu. Eh, da je Adolfo video "duge" protiv Barse.
...
Unuk je čuo priču o Sivoriju, ali ne obraća pažnju. Impresioniran je svojim junakom. Zna svaki detalj iz njegovog života. Ma najmanju sitnicu.
Obožava Lego kocke. Slaže ih sa svojom devojkom. Manekenkom Antonelom Kavaljeri.
Ima frizera Marka di Napolija koji pred svaku domaću utakmicu dolazi u karantin da mu sređuje frizuru. Nije zahtevan kao Vidal. Nikakve linije, kreste i ostale munje.
Za razliku od drugih igrača Juventusa živi u mirnoj zoni na periferiji Torina. Kuća mu je odmah do Bufona i Del Pjera. Slučajno?
Vozi Maserati, povremeno izađe u poznatu diskoteku "Azimut", voli odela i kravate, nema zvaničnog sponzora. Istekao mu je ugovor sa Najkijem i to objašnjava totalno crne kopačke na mečevima sa Barsom. Trenutno vaga između basnoslavnih ponuda adidasa, Pume i jedne novije firme - Under Armour.
Dok u bilijaru nema dostojnog rivala, u Plej stejšnu nije više nepobediv.
"Čuo je kad sam u Riju izjavio da mi je Dibala ljubimac. Posle utakmice protiv Peskare, pozvao me je da budem gost u njegovom domu i odmah smo se dohvatili konzole. Dozvolio mi je da izaberem Juve i pobedio sam ga golom Dibale", otkriva paraolimpijski šampion Federiko Morlaki još jednu osobinu anđela iz Lagune Largo.
Često se može videti kako sa studentima lokalnog univerziteta obilazi beskućnike na opštini Sent Eđidio. Poklanja im ćebad, hranu, odeću. I uvek zastane na nekoliko minuta i ponudi reč utehe ljudima koji nisu imali sreće u životu.
Za Božić je poslao gomilu igračaka za Argentinu i zadužio svoju braću i rođake da se obuku u kostime Deda Mraza i poklone paketiće svoj deci iz svog sela.
Uoči revaša sa Barsom, najpre je posetio klinca koji je preživeo tragediju u Rigopjanu, a zatim i decu sa onkološkog odeljenja u torinskoj klinici Kraljica Margarita.
Običan momak koji u restoranu naručuje rižoto sa morskim plodovima ili brancin na žaru. Bez slatkiša i alkohola. Samo voda i voće. Naročito ananas.
Sve to unuk zna o heroju svoga detinjstva. I ovaj njegov, poput dedinog Sivorija, ima nekoliko nadimaka. ’Il Pulćino’. ’U Pićiridu’. ’Joja’.
Rubens od Lagune Largo. Autor duga koje se šire do ćoškova protivničkog gola. Uvek obojene. Čudesne. Nedokučive. Kakve samo duge umeju da budu.
---------------------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA
