Kada smo prošle sezone radili sa njim rubriku "Otvorenih karata", govorio je o taktici kao važnom segmentu fudbalske igre:
"Taktika kod Tumbe (Ljubiše Tumbakovića, sadašnjeg selektora Srbije, prim. aut.) nije imala neku važnu ulogu. Više su fudbalski kvaliteti dolazili do izražaja. Kasnije sam shvatio da je taktika jedna od najbitnijih stvari u fudbalu. Moja prirodna pozicija je ofanzivni vezni. Sada se to gubi. U ovoj formaciji nema mesta za igrača mog profila. Zato sam se šetao sa zadnjeg na levog veznog. Pa sve do uloge drugog špica. Posle toliko godina iskustva imam utisak da mogu da igram na bilo kojoj poziciji. Možda ne toliko kvalitetno, ali učeći i upijajući od vrhunskih stručnjaka sada kapiram fudbal mnogo ozbiljnije nego ranije. U ovom modernom sistemu 4-2-3-1, vidim sebe kao idealno rešenje iza najisturenijeg igrača. U ulozi pleja. Pre svega zbog završnog pasa. Možda bi u tom slučaju ovaj moj čuveni šut konačno proradio i van šesnaesterca".
'Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan...'.
Orilo se svih ovih godina sa ’juga’. Kapiten nije imao nameru da stane. Igrao je i plesao po terenu. Jedan njegov potez... jedna pirueta... pas u prostor... štikla... ’veronika’... vraćali su veru u fudbal kojeg više nema. Jedna njegova reč u svlačionici vredela je više od svih sastanaka uoči
meča.
"Imao sam neku čudnu motoriku i nisam bio sklon povredama. Zato sam i trajao toliko dugo. Kako uopšte mislite da sastavim TOP 11 od toliko igrača koje sam zahvatio tokom karijere? Biće mnogo uvređenih. Za jednog znam. On je konstanta. Moj idol. Ostali nek’ se rotiraju".
Dobrodošli u TOP 11 Saše Ilića, jednog od dvojice fudbalera za koje je Dejan Stanković rekao da su najveći majstori sa kojima je igrao tokom reprezentativne karijere. A igrao je sa Dejom, Piksijem, Mijatom, Jugom, Jokanom...
Sistem: 4-1-4-1
"U tom sistemu sam debitovao na trenerskoj klupi kao asistent selektora kadetske reprezentacije Dejana Brankovića. Dopada mi se jer podrazumeva veliki broj igrača ofanzivnih karakteristika".
PARTIZAN I (1996 - 2005)
Bilo je već 6:0. Tumbaković se sažalio na Borac i poslao na teren poletarca sa brojem ’1’ na dresu.
"Odmah su mi namestili šansu, ali nisam imao sreće da debitujem golom. Završilo se 10:0 i to je jedna od najubedljivijih pobeda u istoriji Partizana. Rodio sam se u vreme kada su brojevi bili od 1 do 11, pa posle od 1 do 25. Verovatno su svi drugi bili zauzeti, pa mi je ekonom Gavran dao ’jedinicu’. Nisam se ja tu mnogo pitao, bio sam najmlađi u ekipi. Podrazumevalo se da taj broj nose isključivo golmani, ali ispalo je kao simbolika. Broj ’jedan’ na leđima, kao jedna jedina utakmica te sezone u seniorskom timu".
Već u narednoj, mnogo veća minutaža. I mnogo veći broj na leđima. Magični 22.
"U tom trenutku, sasvim običan broj. Kao i svaki drugi. Opet je 'Gavran' odigrao ključnu ulogu. Verovatno je to bio prvi slobodan broj koji mu je došao pod ruku. Ko bi rekao da će mnogo godina kasnije dobiti takvu težinu i da će ga Partizan povući iz upotrebe. To je odluka ljudi iz kluba, nisam hteo da se mešam. Voleo bih da nekome jednog dana pođe za rukom da obori ove moje rekorde i da se i njegov broj nađe na počasnom mestu u vitrinama crno-belih".
Davno beše ’86. Fudbalska legenda je prvi put zakoračila Humskom. Na preporuku jedne bokserske legende.
"Mi smo se doselili iz Kostolca, tata je dobio stan u Borči i preko nekih zajedničkih prijatelja je upoznao Svetomira Belića. Rekao mu je da ima sina koji je zaluđen za fudbal i da bi voleo da se okuša u Partizanu. Čuveni Belka se odmah raspitao i javio nam vreme i mesto prvog treninga. Nikada to neću zaboraviti, bio je početak školske godine, sredina septembra... Imao sam sreću da me prve dve godine vodi Čika Sonja Matekalo, posle je stigao Čika Miša Radaković i sa njim sam prošao kompletan ciklus do omladinaca i kasnije u prvom timu kada je postao član stručnog štaba Ljubiše Tumbakovića".
Nadavao se golova u mlađim kategorijama. Ali prvenac u seniorskom stažu ima posebnu težinu...
"Protiv Vojvodine u Novom Sadu. Oni su u to vreme bili ozbiljan kandidat za titulu. Dobili smo ih 2:1 ili 3:2... ne sećam se tačno. Dao sam pobedonosni gol i nije bilo srećnijeg čoveka na svetu od mene. Imam i dalje narezan disk sa te utakmice i povremeno pustim da se podsetim i da pokažem društvu kako je sve počelo".
Čekao se još gol protiv Crvene zvezde. Obavezna inicijacija za svako dete koje je prošlo kroz školu Partizana.
"Imali smo u sezoni 97/98. tri 'večita derbija' i sva tri izgubili. Morali smo nekako da zaustavimo crnu seriju i došla je ta utakmica na 'Marakani'. Gubili smo 2:1, Krle je prošao po boku i centrirao, ja sam bio ispred svog čuvara Dekija Ilića, povukao sam ga malo, šutnuo i matirao Jevrića. Odrastao sam u Humskoj i važilo je pravilo da nisi sazreo kao igrač dok ne zatreseš Zvezdinu mrežu u seniorskoj konkurenciji. Tako sam ja, te večeri, definitivno postao igrač".
Mnogo puta je, posle tih 2:2, preseo navijačima Zvezde. A oni mu se odužiše transparentom na oproštajnom Derbiju.
"To je refleksija uzajamnog poštovanja tokom ovih 20 i kusur godina. Činjenica je da ja Partizan volim najviše na svetu, ali mora da postoji respekt prema svakom rivalu, a naročito prema onom ljutom i večitom. Ja sam u svim javnim nastupima i u intervjuima govorio o Zvezdi na vrlo korektan način. Možda sam u nekim situacijama na terenu reagovao kako ne priliči profesionalcu, ali to je bilo u žaru borbe i to se zaboravlja. Bio sam veoma počastvovan tim transparentom na severu i da ne budem lažno skroman, mislim da sam to svojim ponašanjem i zaslužio".
Respekt prema zvezdašima na tribini, respekt i prema onima na terenu.
"Čuveni Deki Ilić je bio najnezgodniji rival u 'večitom derbiju'. Družimo se i dan danas, mnogo smo dobri. Ja mu u šali kažem da mi je upropastio karijeru i izbio gomilu para iz džepa. Bolje da me je puštao, pa kada se prodam i uzmem kintu, da se istalimo i svi zadovoljni (smeh). Znao je kako da me iznervira, kako da se namesti, kada da ukliza... Tada se igrala markacija 'igrač igrača', jurilo se po celom terenu. Bilo je čupanja, udaranja na kvarno, potezanja za dres. On se tu bolje snalazio, jer sam ja imao kraći fitilj. Jednom me je tako odradio da sam dobio crveni karton i ostavio drugove na cedilu. Ali dobro... Deki je moj veliki drug".
Pored duela sa Crvenom zvezdom, bilo je i velikih izazova na evropskoj sceni.
"Mi smo prvi klub od raspada Jugoslavije koji je osetio draži grupne faze Lige šampiona. U to vreme nije bilo podele na ’stazu šampiona’ i ’stazu ostalih’, što je put do elite činilo praktično nemogućim. Par puta smo stizali do poslednjeg stepenika, ispali smo jedne godine od Bajerna, druge od Spartaka iz Moskve. Zvezda isto tako od PSV Ajndhovena i Dinama iz Kijeva. I konačno, 2003. godine, sreća nas je pogledala protiv Njukasla, ali mislim da je na tom nivou takmičenja, sreća neizostavni faktor. Mi smo je apsolutno zaslužili jer smo na Sent Džejms Parku odigrali jednu od najboljih utakmica u istoriji Partizana".
Partija protiv Širerove družine ušla je u sve anale srpskog fudbala, a Ilić je za svoj perfomans na terenu dobio ocenu ’11’ u Sportskom žurnalu.
"Ja sam vazda bio večiti pesimista. Posle prve utakmice u Beogradu kada smo propustili gomilu šansi i izgubili 1:0, nisam ni pomišljao da možemo do podviga u revanšu. Sećam se razgovora sa Nađom u avionu na putu ka Njukaslu, on je kao i obično zračio optimizmom, a ja sam mu rekao ’ma primićemo dva, tri komada i ćao’. Adi mi je ponudio opkladu da mu dam celu svoju premiju ako prođemo Njukasl i uđemo u Ligu šampiona. I dan danas me juri za tu lovu (smeh)".
Nemamo informaciju da li se kladio da će protiv Real Madrida postići gol, ali smo sigurni da mu se zicer iz finiša meča još uvek javlja u noćnim morama i verovatno nikada neće pasti u zaborav.
"Sa ove tačke gledišta, prosto mi je neverovatno da neko može da promaši šansu iz te pozicije. Prvih par godina nisam uopšte hteo da gledam snimak, znao sam da će mi biti još teže. Kasnije sam puštao po nekoliko puta i nikada nisam našao adekvatno objašnjenje za promašaj. Dobro se sećam, imao sam mnogo više vremena nego što je potrebno bilo kom igraču da reaguje sa te distance. Napravio sam korak više, Kasiljas je već bio na zemlji i nije mogao da bude bliži lopti, iskusno je načinio trzaj, ja sam se uplašio, produžio levu nogu i... šutnuo... ne kapiram kako je sa metar udaljenosti od gola mogla da ode pet metara od stative. Žalim i dalje, žaliću ko zna koliko... bila bi to istorijska pobeda protiv jednog od najjačih timova u istoriji madridskog Reala, a u isto vreme veliki korak ka evropskom proleću u Ligi Evrope".
Ostaje za arhivu da Partizan u debitantskom učešću u Ligi šampiona nije izgubio nijednu utakmicu kod kuće. Čak ni protiv čuvenih Galaktikosa Florentina Pereza.
"Gledali smo ih na televiziji i sticali utisak da su sa druge planete. A onda smo se uverili da su od krvi i mesa. Tako velika imena, a na terenu vrhunski profesionalci. Ja sam i pre te utakmice imao svog idola. Za mene je 'Zuba' Ronaldo najbolji fudbaler svih vremena i tu nema diskusije. Ako bih morao da izdvojim još jednog, neka bude Zidan, mada je i Bekam na mene ostavio snažan utisak. Pratio ga je glas plejboja i čuda neviđenog, a protiv nas je preorao teren i bio najagilniji igrač Reala. Čuo sam da je posle u miks-zoni skoro sat vremena strpljivo odgovarao na svako pitanje novinara. To dovoljno govori o njemu kao profesionalcu".
Zidan, Ronaldo, Bekam, Roberto Karlos... mnogo kandidata za razmenu dresova po završetku meča.
"Koliko me sećanje služi, nisam se zamenio ni sa kim. Bio sam verovatno u konfuziji zbog promašene šanse i gledao sam što pre da nestanem sa terena. Baš mi je krivo. Legendarna je ona fotka sa Zidanom u dresu Partizana kako ide ka tunelu. Verovatno je Duljaj iskoristio priliku i dobio uspomenu za ceo život. On se 90 minuta nije odvajao od Zi-Zua, možda baš zbog toga da bi dobio njegov dres na kraju utakmice (smeh)".
Kandidati iz Partizana I:
Golmani: Nikola Damjanac, Ivica Kralj, Radiša Ilić, Đorđe Pantić, Radovan Radaković, Nikolas Asprogenis, Nemanja Jovšić;
Odbrana: Dražen Bolić, Mladen Krstajić, Predrag Pažin, Niša Saveljić, Đorđe Svetličić, Zoltan Sabo, Igor Taševski, Branko Savić, Milan Stojanovski, Vuk Rašović, Milivoje Ćirković, Dragoljub Jeremić, Milan Milijaš, Dejan Ognjanović, Nikola Malbaša, Taribo Vest, Branimir Bajić, Nenad Đorđević, Zoran Mirković, Tomaš Žonsa, Ifeani Emeghara, Srđa Knežević, Milovan Milović, Nemanja Rnić, Branko Savić;
Vezni red: Damir Čakar, Dragan Ćirić, Siniša Mulina, Ljubiša Ranković, Dragan Stojisavljević, Darko Tešović, Ivan Tomić, Viktor Trenevski, Dejan Vukićević, Igor Duljaj, Goran Trobok, Aleksandar Vuković, Vladimir Ivić, Aleksandar Stanojević, Đorđe Tomić, Milorad Peković, Zvonimir Vukić, Ajazdin Nuhi, Dejan Rusmir, Albert Nađ, Ljubinko Drulović, Miroslav Radović, Simon Vukčević, Stefan Babović, Nenad Brnović, Nikola Drinčić, Milan Smiljanić;
Napad: Goce Hristov, Goran Obradović, Ivica Ilijev, Dragan Isailović, Nenad Bjeković Jr, Mateja Kežman, Andrija Delibašić, Danko Lazović, Miladin Bečanović, Ilija Stolica, Pjer Boja, Bojan Brnović, Srđan Radonjić, Nikola Grubješić, Obiora Odita.
TOP 11 - Dragan ĆIRIĆ (vezni red)
"On je ta konstanta. Idol iz dečačkih dana. Mađioničar u kopačkama. Svima koji tvrde da nije napravio neku naročitu karijeru, postavljam samo jedno pitanje: kako je moguće da u periodu kada Partizan nije izlazio u Evropu, Ćira zapadne za oko Barseloni. Genije! To što je radio na treninzima i na nekim utakmicama, retko viđamo i danas kod najvećih fudbalskih majstora na svetu. Gledao sam ga ne dišući i upijao svaki njegov potez. Otišao je one sezone kada sam se ja ustalio u prvom timu Partizana, ali se kasnije vratio sa Ivanom Tomićem i zajedno smo osvojili Duplu krunu. Bio je stariji od mene i više se družio sa Savom, Adijem, Đoletom Tomićem, Belim Bjekovićem... Mi smo bili deca, tek priključeni seniorskom timu. Uvek me je intrigirala ta Ćirina nezainteresovanost za fudbal. Nije ga zanimalo ni protiv koga igramo ni koji je rezultat. Samo obuje kopačke i izađe da se zabavlja“.
SELTA VIGO (2004 - 2005)
Posle decenije u crno-belom, red je bio da potraži sreću u nekom inostranom klubu.
"U Vigo sam stigao na preporuku Radomira Antića. Imali smo odličan tim, osetio sam draži igranja u jednoj od najkvalitetnijih liga na svetu, ali se nisam dugo zadržao. Bilo je to divnih pet meseci u jednoj sredini koja živi za fudbal. Selta se borila za opstanak, krenuli smo dobro, zabeležili dve pobede na startu proleća i odmah se našli u gornjem delu tabele. Nažalost, usledila je serija poraza i Antić je prvi platio ceh. Nismo uspeli da sačuvamo prvoligaški status, oni su imali želju da otkupe moj ugovor, ali mi se nije igralo u Drugoj ligi i vratio sam se u Partizan".
Kandidati iz Selte:
Golman: Pablo Kavaljero;
Odbrana: Huan Velasko, Silvinjo, Fernando Kaseres, Eduardo Berico, Huanfran, Pablo Kontreras, Sebastijan Mendez, Serhio, Izrael, Jago Buzon;
Vezni red: Everton Đovanela, Vagner, Anhel, Aleksandar Mostovoj, Gustavo Lopez, Hoze Injasio, Edu, Hezuli, Žandro, Piter Lusen, Džonatan Aspas, Borha Ubinja;
Napad: Mauricio Pinilja, Savo Milošević, Naćo Franko;
TOP 11 - Gustavo LOPEZ (vezni red)
"Tamo su me dva igrača najviše oduševila. Jedan je Hezuli koji je mogao da igra na bilo kojoj poziciji u defanzivi, a drugi je Gustavo Lopez. Cenio sam i Mostovoja, mada je Rus u to vreme već bio u ozbiljnim fudbalskim godinama. Ja sam u Selti prvi put shvatio šta je vrhunski fudbal i šta znači igrati pored vanserijskih fudbalera. Španska je liga je u to vreme bila bez premca, daleko ispred Engleske i Italije. Zahvaljujući podršci Save Miloševića, brzo sam se snašao i prilagodio njihovom stilu života. On je već tada uživao specijalan status u Španiji i bio mi je od velike pomoći. Neću ga namerno staviti u tim, da ne kažete kako forsiram svoje zemljake".
GALATASARAJ (2005 - 2007)
Kratak povratak u Partizan, pa transfer u jedan od najpopularnijih klubova u Evropi.
"Turci su specifični, često nemaju strpljenja za vrhunske igrače. Njima jedan Riberi nije odgovarao i onda je bila priča 'oterali Riberija, al' nema veze, došao Saša';. Ma daj. Nije da se hvalim, ja sam u tom prelaznom roku bio jedino pojačanje i ispostavilo se da je to bilo dovoljno za povratak titule posle četiri godine čekanja. Galata mi je uz Partizan najviše prirasla za srce. Doživeo sam fantastične momente u Istanbulu, upoznao jednu novu kulturu i shvatio bukvalno značenje izraza 'fanatizam'. Za mene su navijači Partizana najbolji na svetu i tu nema diskusije. Ali način na koji se fudbal voli u Turskoj, ne može da se poredi ni sa jednom drugom zemljom na planeti. Nudili su mu 'desetku', ne znajući da ga je Gavran već 'žigosao' za ceo život. Rekli su mi 'moraš desetku, jer te vidimo kao naslednika Georgija Hadžija'. Ma važi, evo sad ću... (smeh). Za mene je Hadži bio jedan od najboljih igrača svih vremena. Balkanski Maradona. Skidao je paučinu iz slobodnih udaraca. I šta sad? Ja, koji nisam mogao ni da dobacim iz 'slobodnjaka', treba da nasledim njegov broj. Neka hvala, dajte vi meni moju dvadesetdvojku i uživajte".
Uživali su. Titula je osvojena posle neviđene drame u poslednjem kolu šampionata.
"Pričalo se danima da Fener neće izgubiti u Denizliju i da nama pobeda protiv Kajzerija neće imati nikakav značaj. Mi smo rutinski odradili posao, pobedili 3:0 i čekali 16 minuta da se završi duel u Denizliju. Pazi sad, stadion Galatasaraja dupke pun, nema gde igla da padne, euforija, spektakl... a tih 16 minuta muk. Ne čuje se ništa. Apsolutno ništa. I onda ludilo. Spiker javlja da je Fener remizirao, mi osvajamo tititulu i počinje stampedo".
Stampedo na turski način...
"Utakmica se završila oko 23h, mi smo tek u 3 iza ponoći izašli sa terena. Posle smo tri sata putovali do sportskog centra, do kojeg se u normalnim uslovima stiže za 15 minuta. Posle svakih 50 metara, neki auto prestigne naš autobus, zaustavi se nasred puta i raspali kebab!? I ti nemaš drugog izbora nego da izađeš na ulicu i da se pridružiš slavlju. A ispred Sportskog centra, 8.000 ljudi. Dok sam pokušavao da se probijem kroz gužvu i dođem do svlačionice, primetim čoveka koji se toliko gurao i laktao da dodirne nekoga od nas, da je potpuno smetnuo s uma da na ramenima drži dete od nepunih godinu dana".
Bilo je tu i golova u Ligi šampiona.
"Dao sam utešni u porazu od PSV-a i pobedonosni protiv Liverpula u poslednjem kolu. Imali smo kvalitet bar za treće mesto u grupi i plasman u nokaut fazu Lige Evrope. Proradio je turski mentalitet i skupo su nas koštali nedisciplina i pad koncentracije u odlučujućim trenucima meča. To sa Liverpulom je bila poslednja utakmica na našem starom stadionu. Posle smo se preselili na Olimpijski koji je ogroman, sa atletskom stazom i bez uslova za stvaranja paklene atmosfere na koju su nas navikli naši navijači".
...
Golmani: Farid Mondragon, Fevzi Elmaz, Ajkut Erčetin;
Odbrana: Ugur Demirok, Ugur Učar, Sabri Sarioglu, Orhan Ak, Stjepan Tomas, Emre Ašik, Rigobert Song, Čihan Haspolatli, Jaljcin Ajhan, Ferhat Oztorun, Tolga Sejhan, Ugur Akdemir;
Vezni red: Ajdin Jilmaz, Alijum Sajdu, Zafer Šakar, Ergun Penbe, Ajhan Akman, Hasan Šaš, Marek Hajnc, Volkan Arslan, Altan Aksoj, Memet Guven, Okan Buruk, Memet Topal, Marselo Karuska, Juniči Inamoto, Arda Turan;
Napad: Hasan Kabze, Ozgurkan Ozkan, Nekati Ateš, Hakan Šukur, Umit Karan;
TOP 11 - Hasan ŠAŠ (vezni red)
"Po mom skromnom mišljenju, najzaslužniji za šampionsko slavlje u toj prvoj sezoni. Bio je u fantastičnoj formi, prva zvezda ekipe, idol nacije. Kasnije sam saznao da je odbio milionske ponude najpoznatijih evropskih klubova posle Svetskog prvenstva 2002. godine kada je bio jedan od najboljih u reprezentaciji Turske. Nije hteo da ide, govorilo se da ima problem u glavi jer ne trpi autoritete. Ostao je u Istanbulu i zaslužio status ikone Galatasaraja. Dečko ima fudbal u malom prstu. Erik Gerets je umeo da mu pronađe žicu, dozvolio mu je da radi šta hoće... igrao je levog, pa desnog beka... ponekad i špica... ali je sve to davalo rezultat".
SALCBURG (2007 - 2010)
Greške se uvek mogu oprostiti, ukoliko počinilac ima snage da ih prizna. "Odlazak iz Galatasaraja je moja najveća greška u karijeri. Imao sam fenomenalan status, jak ugovor, navijači su me obožavali... Verovao sam ljudima koji su mi radili transfer i za koje se ispostavilo da nisu zaslužili moje poverenje. Išao sam logikom 'bolje vrabac u ruci, nego golub na grani' i pogrešio. Ponudu Salcburga sam prihvatio isključivo zbog Lotara Mateusa, ali je Nemac brzo napustio klub i sve je krenulo neželjenim tokom. Ne kajem se, bilo je tu i pozitivnih stvari. Upoznao sam neke nove metode rada i našao se u središtu vrlo ambicioznog projekta. Gazda je multimilajrder koji je napravio brend od Red Bula i posle mu je to isto pošlo za rukom i sa fudbalskim klubom. Najbitnije je da nema naboja.. pobediš-izgubiš, potpuno ista atmosfera... laganica".
Laganica, sigurica. Keš, kolica. Neko je "snimio" Saleta i Đorđa Rakića u kladionici kako se raduju posle gola Lacija protiv njihovog Salcburga.
"Ma, to su gluposti... nismo bili u kombinaciji za tim i otišli smo u kafić da gledamo Partizan protiv Tuluza. Gde god sam igrao u inostranstvu, nisam propuštao nijednu utakmicu crno-belih. Te večeri smo tražili mesto gde ima veliki TV i nije tačno da smo se radovali zbog poraza Salcburga. Bilo je tu neko društvo koje je skakalo na golove Lacija, nas je zanimao isključivo Partizan. Bio sam jedan od najplaćenijih igrača u ekipi i mnogima je bilo u interesu da mi pripišu neku aferu".
...
Kandidati iz Salcburga:
Golmani: Timo Oks, Hajnc Arzberger, Edi Gustafson;
Odbrana: Laslo Bodnar, Milan Dudić, Aleksandar Knavs, Litos, Reno Mejer, Cunejašu Mijamoto, Manuel Pamić, Pa-Usman Sonko, Ibrahim Sekaja, Horhe Vargas, Ronald Gerčaliju, Beri Opdam, Andreas Ulmer;
Vezni red: Rene Aufhauser, Ezekil Karboni, Vladimir Janočko, Patrik Ježek, Niko Kovač, Kristof Lejtgeb, Karel Pitak, Markus Štajnhofer, Anis Busaidi, Somen Čoji;
Napad: Mark Janko, Luis Ngvat-Mahop, Đorđe Rakić, Johan Fonlaten, Aleksandar Cikler, Robin Nelis, Ernst Ebster, Vratislav Lokvenc.
TOP 11 - Horhe VARGAS (odbrana)
"Super momak. Igrao je dugi niz godina u Italiji za Empoli, Livorno, Ređinu... Kod nas je došao kao iskusan igrač, Salcburg je preferirao pojačanja od preko 30 godina. Bilo je tu i mnogo igrača sa našeg prostora... Knavs, Pamić, Pokrivač, Vladavić, Rakić, Dudić... Vargas je Čileanac, ali sličnog mentaliteta i brzo se uklopio u naše društvo. Izlazili smo, družili se, proslavljali zajedno važne pobede. Izbor muzike nikada nije bio problem, tu smo se uvek lako dogavarali šta će da se sluša".
LARISA (2009)
U Salcburgu je postalo tesno, moralo se dalje... u nove izazove. "Imao sam razgovor sa trenerom. Ko Adrijanse mi je otvoreno rekao da igrača mojih karakteristika ne vidi u svojoj koncepciji igre. Iskreno, nisam to očekivao, naročito posle odlčnih partija u pripremnom periodu. Holanđani su hladni, ne vole baš puno ljude sa naših prostora. Ali mi je prijao način na koji mi je saopštio odluku. Rekao je da kod njega u Portu jedan Dijego nije imao mesta u timu, pa neću ni ja. Ja sam ustao, pružio mu ruku i otišao iz Salcburga".
U Larisu...
"Pozvali su me neki ljudi i predložili Larisu, klub o kojem, u tom trenutku, nisam imao nikakve informacije. Rekli su mi da je ta sredina predstavljala odksočnu dasku u karijerama mnogih poznatih imena grčkog fudbala. Zatekao sam golmana Vranića iz Hrvatske, bio je tu još jedan dečko iz Slovenije... Vlada Ivić je igrao u Solunu, bili smo blizu i to mi je takođe odgovaralo. Klima fenomenalna i nije bilo razloga da ne prihvatim ponudu".
Sjajna atmosfera uvek izrodi neki dobar rezultat.
"Završili smo regularni tok prvenstva na petom mestu i izborili učešće u plej-ofu za Evropu. Jedini gol u dresu Larise postigao sam upravo u tom doigravanju. Protiv AEK-a, onako na prepoznatljiv način, iz blizine. OK, nije bilo sa pet, ali jeste sa sedam metara. Trener je bio Uzunidis, koga sam prošle godine video na klupi AEK-a u jednom TV prenosu, ne znam gde je sada. Imali smo nekoliko zvučnih imena u ekipi... onaj Žuravski što je igrao u Seltiku... pa Dabizas, Janakopulos, Venetidis... sva trojica prvaci Evrope sa Grčkom... Solano i Rober, članovi onog tima Njukasla koji smo izbacili u kvalifikacijama za Ligu šampiona... Nije bilo loše, mada je Larisa klub skromnih mogućnosti. Recimo, taj Sportski centar je daleko ispod nivoa jednog 'Zemunela'. A da ne govorim o kompleksima o Galatasaraju, Selti i Salcburgu".
...
Kandidati iz Larise:
Golmani: Stefanos Kocolis, Dino Seremet, Tomislav Vranjić, Petros Bajmakis;
Odbrana: Naim Arab, Mihalis Bukuvalas, Nikolaos Dabizas, Maurisio Ferari, Panajotis Kaciaros, Ilijas Kocijos, Stilijanos Venetidis, Kristijan Veber;
Vezni red: Dimitrios Balis, Jorgos Fotakis, Stilijanos Janakopulos, Matijas Iglesijas, Ilijas Kiriakidis, Anastasijos Kirjakos, Tanazis Magos, Tumer Metin, Milton Miler, Loran Rober, Marselo Sarmijento, Nikos Vlasopulos;
Napad: Frank Guela, Kristos Kalancis, Fakundo Para, Atanasijos Cigas, Macej Žuravski.
TOP 11 - Stilijanos VENETIDIS (odbrana)
"Član te šampionske generacije koja se upisala u istoriju grčkog fudbala. Svi fudbaleri koji su pod vođstvom Ota Rehagela osvojili evropsku krunu, smatraju se božanstvom u Grčkoj. Dobili su najviša državna odlikovanja, penzije i mnoge druge privilegije. Venetidis je igrao i levog i desnog beka. Mene je sjajno prihvatio i kako drugačije da mu se odužim nego da ga stavim u TOP 11".
PARTIZAN II (2010 - 2019)
Svuda pođi, kući dođi. Vratio se na dve i po godine, ostao je čitavu deceniju.
"Imao sam još pola godine ugovora sa Salcburgom i morao sam brzo da donesem odluku. Dugo sam čekao šansu kod Huba Stivensa i na kraju procenio da je najbolje da promenim sredinu. Meni je fudbal mnogo važniji od novca i gledao sam da odem negde gde ću igrati u kontinuitetu. Javio se Partizan... moj klub... a kad je neko tvoj, dogovoriš se za pet minuta".
Sudbina je čudo. Novi početak u voljenom klubu i ponovo vatreno krštenje protiv Borca u Čačku.
"Da bre... sad si me podsetio... neverovatno. Dobili smo opet nešto ubedljivo. Nije bilo baš deset razlike, ali bilo je 3:0, tako nešto.... Plavi Stevanović je sedeo na klupi. To je ona sezona kada sam došao na 'minus pet', a na kraju osvojili titulu. Sećam se da je bilo turbulencija, naročito posle poraza od Vojvodine. Trener je smenjen, nekako smo se konsolidovali i počeli da meljemo. Završili smo sa šest bodova više od Zvezde".
Tokom drugog Saletovog mandata u Humskoj, Partizan je češće izlazio u Evropu.
"Najviše žalim zbog Genka. Odigrali smo fantastično obe utakmice. U Beogradu smo vodili 1:0, imali apsolutnu dominaciju i onda se dogodila ta ruka Miljkovića koju je samo sudija video kao penal. Svi koji su igrali u Partizanu znaju koliko je teško kada se juri rezultat. Naša publika je specifična, ume da napravi spektakularnu atmosferu, ali ume i da stvori pritisak u trenucima kada situacija na terenu ide na vodenicu protivnika. Nismo se snašli i Genk je otišao dalje. Šteta jer smo imali ozbiljnu ekipu i mogli smo da povežemo dva učešća u Ligi šampiona".
Nedavni penali u Kopenhagenu su zbog kaljuge na beloj tački podsetili na čuveni briselski rulet.
"Da... samo što je ovo u Danskoj trajalo mnogo duže. Mi smo brzo završili posao. I uglavnom su oni gađali preko gola, a u Kopenhagenu i jedni i drugi. Utakmica protiv Anderlehta je jedan od retkih u mojoj karijeri koju sam završio ranije zbog povrede. Osetio sam grčeve u mišiću već posle 25 minuta igre... Sale Stanojević, poznat kao energičan trener, ustaje sa klupe i dere se: 'Je l' mooooožžžžžeešššššš!?!?!?!'. Ja mucam... mogu... ne mogu...mogu... I kažem: 'Ne mogu'. On me izvede i veruj mi, šta sam preživeo u preostalih 70 minuta regularnog toka, pa još pola sata u produžecima i posle penale... bolje da sam igrao i sa jednom nogom. Uvek je lakše kad si na terenu, nego kad gledaš sa strane".
Bolje što nije šutirao penal. Možda bi mu palo na pamet da je bocne i ko zna šta bi bilo...
"Ja sam odluku donosio u trenutku šuta. Čekao sam do poslednjeg momenta da vidim u koju će stranu krenuti golman i onda gađao suprotan ugao. Ali mi se dešavalo da golman stoji, ja se zbunim i prosto mu poklonim loptu. 'Panjenku' sam pokušao u Salcburgu. Dobro se sećam... te druge sezone kod Trapatonija. Menjali su se izvođači i namestilo se da promašimo dva ili tri penala zaredom. Na sastanku igrači kažu: 'Sale, ti si sledeći'. Bio sam cimer sa Dudićem i veče pred utakmicu on me pita da li bih smeo da je bocnem ako sudija pokaže na penal. Ja kažem nema problema, ali moramo da se kladimo u nešto. Nije prošlo pola sata... pup... penal. Ja je bocnem, ona u prečku, pa u liniju, opet u preču... i uđe u gol. Srećom. Verovatno to ne bih uradio da se nisam kladio".
Rekordi, rekordi, rekordi... postavio je granice koje će čitavu večnost u Humskoj biti nedokučivi horizonti.
"Dok je Voja Radojević radio u klubu, stalno me je pominjao neke cifre. 'E, je l' znaš da sutra ako daš gol, prestižeš tog i tog...', pa 'ako odigraš pet minuta, postaješ ovo ili ono..'. Ja kažem nemam pojma i ne zanima me. Nikada se nisam bavio brojkama. Tek kada sam skinuo sa trona najvećeg u istoriji Partizana Mocu Vukotića po broju odigranih utakmica, postao sam svestan da sam nešto značajno uradio u karijeri. Ali nisam to potencirao i nisam se trudio da po sveku cenu obaram rekorde. To je jedna od retkih reči koja ne prija mojim ušima. Ja stvarno volim fudbal i volim Partizan. Nikada mi ništa nije bilo teško. Treneri i saigrači znaju koliko sam puta odbio da uđem u igru kada je rezultat bio na našoj strani. Ma, ne može niko da me natera da ustanem sa klupe ako vodimo dva ili tri nula. Da sam jurio rekorde, oborio bih znatno ranije".
...
Kandidati iz Partizana II:
Golmani: Vladimir Stojković, Živko Živković, Radiša Ilić, Milan Lukač, Filip Kljajić, Bojan Šaranov, Nemanja Stevanović;
Odbrana: Aleksandar Miljković, Ivan Stevanović, Vojislav Stanković, Marko Jovanović, Stefan Savić, Aleksandar Lazevski, Mladen Krstajić, Džozef Kizito, Vladimir Volkov, Ivan Ivanov, Nemanja Rnić, Miloš Ostojić, Miroslav Vulićević, Branislav Trajković, Milan Obradović, Ivan Bandalovski, Gregor Balažic, Lazar Ćirković, Branko Ilić, Miladin Stevanović, Sedrik Gogua, Miroslav Bogosavac, Nemanja Miletić, Nikola Milenković, Svetozar Marković;
Vezni red: Medo Kamara, Ljubomir Fejsa, Nemanja Tomić, Radosav Petrović, Almami Moreira, Darko Brašanac, Aleksandar Davidov, Stefan Babović, Zvonimir Vukić, Milan Smiljanić, Nikola Ninković, Saša Marković, Predrag Luka, Miloš Jojić, Andrija Živković, Nikola Drinčić, Filip Malbašić, Nikola Gulan, Danilo Pantić, Saša Lukić, Marko Jevtović, Everton Luiz, Nebojša Kosović, Nemanja Mihajlović, Alen Stevanović, Nikola Trujić, Marko Janković, Zoran Tošić, Saša Zdjelar, Sejduba Suma, Napad: Kleo, Pjer Boja, Princ Tejgo, Marko Šćepović, Ivica Ilijev, Miloš Bogunović, Eduardo, Lazar Marković, Lamin Dijara, Nemanja Kojić, Aleksandar Mitrović, Stefan Šćepović, Petar Grbić, Beko Fofana, Danko Lazović, Petar Škuletić, Ivan Šaponjić, Abubakar Oumaru, Valeri Božinov, Leonardo, Uroš Đurđević, Leandre Tavamba, Ognjen Ožegović, Rikardo Gomeš.
Treneri: Aleksandar Stanojević, Avram Grant, Vladimir Vermezović, Vuk Rašović, Marko Nikolić, Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Ivan Tomić, Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Savo Milošević.
TOP 11 - LEONARDO (vezni red)
"Za mene, jedan od najboljih stranaca sa kojima sam igrao u Partizanu. Kleo je možda bio najveći profesionalac, Dijaru sam obožavao jer je voleo da se šali. Ja volim te igrače sa šmekom. Bugarin Ivanov, ranije Moreira... sa svima sam bio dobar. Ali, Leonardo mi se najviše uklapa u tim. Zvali smo ga 'džipsi'. Komunikativan i simpatičan van terena, drzak i bezobrazan u igri. Nije birao sredstva da bude najbolji i da nam donese rezultat. I stalno nešto ljut. Na čelnike, saigrače, trenere... zbog ovoga, zbog onoga... zašto kasne premije, kad će plata... i kad on digne frku, to puca. Delibašić je za njega bio streptomicin. Pošto je znao španski, najbolje je umeo da ga smiri. Pa kad se udružimo Deli i ja, to je spektakl. Uhvatimo ga u 'Soniju', Leo i ja smo na sličnom nivou, Andrija bolji od obojice. Onda ga pustimo da pobedi da bi se smirio... sutradan ne možeš da živiš od njega. Sačekamo da prođe utakmica i onda ga oderemo. I tako u krug".
Ljut na sve i svakoga. Najviše na Đurđevića...
"Da... kao nisu se podnosili, a te sezone postigli zajedno 50 golova. Pa, kako bi funkcionisali da su se voleli?! To mi je jedna od najslađih titula u karijeri. Niko nije verovao da može da dođe do preokreta u plej-ofu. Kod nas u Srbiji svi sve znaju, stalno ide priča biće ovo ili ono. Zvezda je kiksnula na Voždovcu i mi smo svaku utakmicu do kraja igrali na nož".
REPREZENTACIJA (2000 - 2008)
Petko je posle Evropskog prvenstva u Belgiji i Holandiji dobio odrešene ruke da izvrši smenu generacija. Sale se kao najperspektivniji igrač u zemlji, lako uklopio u novu koncepciju.
"Startovali smo u Belfastu na prijateljskoj utakmici protiv Severne Irske. Sećam se kroz maglu... neki lep hotel... mnogo zelenila... tmurno vreme. Ušao sam u drugom poluvremenu umesto Nenada Grozdića, pobedili smo 2:0 ili 2:1".
Postigao je četiri gola za reprezentaciju, a statistika kaže da su mu najviše ležali Litvanci.
"Dao sam im gol u prijateljskom meču u Smederevu kada smo slavili sa 4:1 i u kvalifikacionoj utakmici u Beogradu. Odigrali smo taj ciklus na vrhunskom nivou, primili samo jedan gol, završili ispred Španije i otišli na Svetsko prvenstvo sa velikim ambicijama. Ne bih se vraćao na razloge sloma u Nemačkoj. U životu sam naučio da stavljam tačku na određene periode i da gledam u budućnost".
Tačka je stavljena, ali se gol protiv Obale Slonovače ne zaboravlja.
"Molim lepo... jedno učešće na Mundijalu, jedna utakmica, jedan ulazak u 16 metara, jedan gol. Dosta od mene (smeh)".
Još da nije bilo Dudićeve "odbojke"...
"Da li mi veruješ da ga to nikada nisam pitao. Jednostavno, nisam hteo da mu stajem na muku. Bilo je situacija u Salcburgu, dosađujemo se u karantinu, padne mi na pamet da mu pomenem to iz Minhena i onda se ugrizem za jezik. Shvatio sam da mu je dovoljno teško i bez mog pitanja. Da je hteo da priča o tome, sam bi mi pomenuo".
...
Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Željko Cicović, Radovan Radaković, Dragoslav Jevrić, Vladimir Stojković;
Odbrana: Ivan Dudić, Goran Bunjevčević, Nenad Sakić, Zoran Mirković, Goran Đorović, Boban Dmitrović, Siniša Mihajlović, Milan Obradović, Mladen Krstajić, Milivoje Ćirković, Dejan Stefanović, Ivica Dragutinović, Goran Gavrančić, Nemanja Vidić, Dušan Basta, Aleksandar Luković, Nenad Đorđević, Milan Dudić, Milan Biševac, Branislav Ivanović, Antonio Rukavina;
Vezni red: Predrag Đorđević, Nenad Grozdić, Dejan Stanković, Nikola Lazetić. Ljubinko Drulović, Slaviša Jokanović, Ivan Tomić, Dragan Mladenović, Zvonimir Vukić, Branko Bošković, Ognjen Koroman, Igor Duljaj, Nenad Kovačević, Albert Nađ, Ivan Ergić, Zoran Tošić, Boško Janković, Nenad Milijaš;
Napad: Predrag Mijatović, Savo Milošević, Mateja Kežman, Darko Kovačević, Danijel Ljuboja, Nenad Jestrović, Nikola Žigić, Danko Lazović, Marko Pantelić.
TOP 11 - Nemanja VIDIĆ (odbrana)
"Otišao je relativno rano iz Srbije, ali dobro se poznajemo i stigli smo da odigramo par uzbudljivih Derbija. Posle sam se u reprezentaciji uverio kakav je karakter. Ima taj čudesni mentalitet pobednika koji deluje zarazno po celu ekipu. Mislim da traka u Junajtedu govori dovoljno sama po sebi. Nije puno pričao, ali kada bi uzeo reč u svlačionici, svaki put je rekao nešto pametno. Bio je direktan i isto se odnosio prema svima. Vanserijski igrač i pravi momak. Bila mi je izuzetna čast da igram sa njim u istom timu".
- Popunjavanje tima -
TOP 11 - Ivica KRALJ (golman)
"Imao je perfomanse za TOP 5 golmana na svetu. Ali Crnogorac... nije voleo da radi... branio je na suvi talenat. Delovalo mi je da sam sebi postavlja limite. Ali ovako kao pojava između stativa, neprikosnoven. Ulivao nam je svima ogromno poverenje".
TOP 11 - Milivoje ĆIRKOVIĆ (odbrana)
"Ma, bre, moj brat Milivoje... šta uopšte razmišljam! Ako ništa drugo, zbog penala u Njukaslu i zbog činjenice da smo 10 godina bili cimeri u mom prvom mandatu u Partizanu".
TOP 11 - Hakan ŠUKUR (napad)
"Ja bih vrlo rado stavio Vučinića, jer je bio top centarfor. Igrao sam i sa Savom, Darkom, Dankom, Kežom, Ljubojom, Žigom, Pantom... Ali Mirko je čudo. Kad se samo setim kako je torpedovao Hrvate u onom baražu mladih reprezentacija. Nije bio dugo sa nama, povredio se baš pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Pošto nemam više pravo na igrača iz državnog tima, opredeliću se za Šukura. Legenda Galatasaraja i bog fudbala u Turskoj".
TOP 11 - Radosav PETROVIĆ (zadnji vezni)
"Tu je konkurencija paklena. Neka bude Raća zbog onog dalekometnog hica protiv Zvezde koji nam je doneo titulu. Moram i Duljaja u zagradu. Sa 'ćelavim' sam prošao mlađe kategorije i ušao u onu prvu Ligu šampiona. Ima tu milion igrača. Šta da radim sa Drinom, Fejsom, Adijem Nađom... odakle, šta, kako... pa onda Vlada Ivić, Zvone Vukić, Đole Tomić... slatke muke. Neko će se od njih sigurno naljutiti. Ali rubrika se zove TOP 11, a ne TOP 50. Sada ću u selektorskom maniru da im poručim da su svima njima vrata širom otvorena. Neka se i dalje bore za ulazak u moj idealan tim (smeh)".
TRENERI:
Conja Matekalo, Miša Radaković, Pera Ćosić, Branko Rašović, Ljubiša Tumbaković, Miodrag Ješić, Lotar Mateus, Vladimir Vermezović, Radomir Antić, Migel Anhel Lotina, Ramon Karnero, Erik Gerets, Đovani Trapatoni, Ko Adrijanse, Hub Stivens, Marinos Uzunidis, Sale Stanojević, Avram Grant, Vladimir Vermezović, Vuk Rašović, Marko Nikolić, Zoran Milinković, Ljubinko Drulović, Ivan Tomić, Miroslav Đukić, Zoran Mirković, Savo Milošević, Ilija Petković, Dejan Savićević.
Trener: Ljubiša TUMBAKOVIĆ (Miša RADAKOVIĆ)
"Imao sam izuzetan odnos sa Đuzepeom Trapatonijem. Bio je već u ozbiljnim godinama, ali sjajan dasa. Veliki šaljivdžija, meni je stalno nešto zamerao. 'Ne, ne ti... ni slučajno...', a ja onda namerno. Ali što se tiče stručnosti i autoriteta, top klasa. Nije slučajno najtrofejniji italijanski trener svih vremena. Ipak, za mene nema dileme. Tumba je sa mnom proveo najviše vremena i oblikovao me kao igrača. Mišu moram u zagradu jer me je naučio osnovama fudbalske igre u mlađim kategorijama".
...
Mojih TOP 11 - Saša ILIĆ: KRALJ - ĆIRKOVIĆ, VIDIĆ, VARGAS, VENETIDIS - PETROVIĆ - ŠAŠ, ĆIRIĆ, LEONARDO, LOPEZ - ŠUKUR. Trener: Ljubiša TUMBAKOVIĆ.
...
Ako je Deki Stanković trčao za njega, morao je i Sale da trči za nekoga tokom karijere...
"Mene su stalno prozivali da ne trčim i činjenica je da su više drugi trčali za mene. Ali zato što je moja pozicija na terenu bila takva, a ne zato što sam ja čudo od igrača".
Pa, nije da nije. Bio je čudo. "Ilić kapiten... jedan je Ilić kapiten"!
-----------------------
SVE KOLUMNE i SVI INTERVJUI NEŠE PETROVIĆA
