No, urednici navalili, traže li kolumne, traže, a mi, je l’ te, pišemo li pišemo. Inspiracije na pretek, nešto malo mozga i iskustva se zateklo (ponegde i zapeklo), pa udri po tastaturi. A napolju proleće mami li mami. Sunce kao da je nameračilo da nadoknadi sve što je propustilo da nam podari ovoga aprila.
Ali ja sam karakter, odgovorno lice takorekuć! Pa umesto da skitam Kalemegdanom, sedim pred ekranom i pišem li pišem, Najpre čitam li čitam, kao što je red, tražim inspiraciju. Biram na šta ću da se osvrnem/ostrvim. Na Tomici (Prvom, jedinom, večitom, nezamenjivom ministru svenarodnog zdravlja) se već izređalo tuce kolumnista, gre’ota je da se i ja o tu granu kačim, možda baš moja bude presudna pa pukne grana, tj. Tomica (Prvi, jedini, večiti…). Dobro… znam… neće se to naravno desiti, ali ipak… bolje da mene posle niko ne proziva.
Da pišem o Bregi? Ta man’te, što bi rekle Lale. Brega je Brega… Divlja gradnja njemu dođe samo kao nadgradnja. Ta on je svojevremeno “Roknrol mjuzik” Čaka Berija i “Kaleš bre Anđo” potpisao kao svoje pesme. Dakle, ni tu nema fajde. Izbori u Aranđelovcu? Ma haj’te, da su važni, ne bi bili u Aranđelovcu. Vulkanski pepeo nad nebom Evrope… pa ne umem ni ime onog vulkana na Islandu da izgovorim, što bi se u to pačao. “Farmu” bih rado prokomentarisao, ali ne pratim, kao ni ostatak TV programa, a uostalom, nije lepo da Aleksandri zalazim u teren. Suđenja raznim navijačima i mafijozima, pa toga imate svugde. Leleeeee… gde mi je tema?
Tema mi je važna, posao mi je ovde takav da treba da budem ne samo namćor, već i pomalo zajedljiv, sarkastičan, otrovan čak. E pa, kao takvom, na volej mi se “namestio” ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu, gospodin Krister Bringeus. Umesto da uživa u pogledu na Savu i Dunav, a on zapucao u Jagodinu! Svaka čast ekselencijo, valja Srbiju upoznati i spoznati u svim njenim krajevima i pojavnim oblicima! Šeta tako gospodin Bringeus po Jagodini, u belom mantilu šeta i po fabrici mesnih prerađevina i usput srpskoj javnosti saopštava kako je Dragan Marković Palma “veliki srpski patriota… ključni čovek za formiranje proevropske vlade Srbije”. Aferim ekselencijo! Gledam fotografiju na kojoj stojite Vi i – po svemu sudeći – naredni naj, naj, naj Evropljanin, gospodin Dragan Marković, zvani Palma, čovek koji je i najevropskiju od svih životinja, žirafu, u Jagodinu doveo. Kao što je doveo i Vas i mnoge druge ekselencije, predsednika države a i Betovena bi doveo ali nije mogao jer je u vreme kada je Betoven bio popularan on “još bio mali”. Obojica ste u belim mantilima, Vas sam ekselencijo lako raspoznao jer Vama iz mantila i košulje viri još i vrat pre glave.
E, draga moja ekselencijo… Sumnjam da ćete čitati ove redove, ne verujem da ih Vaše osoblje ubacuje u pregled srpske štampe, ali ne mogu da odolim a da Vam se ne isplačem malo na ramenu. Ne boli mene što Vi, kao ovlašćeni i opunomoćeni, ali ipak gost u mojoj zemlji, šetkate po njoj i procenjujete “evropsku podobnost” mojih narodnih poslanika. To što sam dovoljno mator da pamtim državu u kojoj se ambasadori, da prostite, i mnogo većih sila od Švedske nisu usudili da tako nešto prozbore, to je već moj problem, ne Vaš, ekselencijo. Ne boli mene ni što je nekim Vašim kolegama malo da svaki dan medijima daju izjave o tome kako treba da izgleda moja zemlja, pa su se stoga i sami upisali u kolumniste/blogeriste te pišu li pišu. Prema svecu i tropar. Kakva smo država, kakvi su nam poslanici i Narodna Skupština, bolje procenitelje, evidentičare i sastavljače vlada nismo ni zaslužili. Daklem, to me sve ne boli.
Boli me istina koju ste izrekli, ekselencijo. Boli me činjenica da bez gospodina Markovića, ZAISTA ne bi bilo ove vlade koju svi uporno zovu “proevropskom”. Boli me istina da je takva kakva jeste, ova vlada fakat proevropskija nego što bi neka druga bila. Boli me činjenica da su biografije proprane bez ijednog jedinog “izvinite, pogrešili smo onomad”. Boli me arogancija i bezobrazluk mojih narodnih poslanika i članova vlade. Boli me još veća bezobzirnost i bašibozluk stranaka kojima pripadaju. Boli me da glasam za jednu stranku, a u vladi dobijem bar još dve za koje nisam i nikada ne bih. Bole me večiti ministri, bole me “koalicioni potencijali”, boli me svako svečano otvaranje novih deset santimetara Koridora 10. Boli me neodgovornost, boli me što ne vidim iz kojeg bi semena ona i mogla izrasti. To me sve boli, ekselencijo, a Vama hvala što ste me na to podsetili i… ako možete… dovedite nam i tog Betovena. Njegova “Oda radosti” je i himna Evropske unije, zar ne, ekselencijo? Pa red je onda da i taj Betoven našem budućem najevropljaninu zapeva tu svoju Devetu na uvce.
Kada mogu svi ostali, pa i Vi, što ne bi i Ludvig?
Ali ja sam karakter, odgovorno lice takorekuć! Pa umesto da skitam Kalemegdanom, sedim pred ekranom i pišem li pišem, Najpre čitam li čitam, kao što je red, tražim inspiraciju. Biram na šta ću da se osvrnem/ostrvim. Na Tomici (Prvom, jedinom, večitom, nezamenjivom ministru svenarodnog zdravlja) se već izređalo tuce kolumnista, gre’ota je da se i ja o tu granu kačim, možda baš moja bude presudna pa pukne grana, tj. Tomica (Prvi, jedini, večiti…). Dobro… znam… neće se to naravno desiti, ali ipak… bolje da mene posle niko ne proziva.
Da pišem o Bregi? Ta man’te, što bi rekle Lale. Brega je Brega… Divlja gradnja njemu dođe samo kao nadgradnja. Ta on je svojevremeno “Roknrol mjuzik” Čaka Berija i “Kaleš bre Anđo” potpisao kao svoje pesme. Dakle, ni tu nema fajde. Izbori u Aranđelovcu? Ma haj’te, da su važni, ne bi bili u Aranđelovcu. Vulkanski pepeo nad nebom Evrope… pa ne umem ni ime onog vulkana na Islandu da izgovorim, što bi se u to pačao. “Farmu” bih rado prokomentarisao, ali ne pratim, kao ni ostatak TV programa, a uostalom, nije lepo da Aleksandri zalazim u teren. Suđenja raznim navijačima i mafijozima, pa toga imate svugde. Leleeeee… gde mi je tema?
Tema mi je važna, posao mi je ovde takav da treba da budem ne samo namćor, već i pomalo zajedljiv, sarkastičan, otrovan čak. E pa, kao takvom, na volej mi se “namestio” ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu, gospodin Krister Bringeus. Umesto da uživa u pogledu na Savu i Dunav, a on zapucao u Jagodinu! Svaka čast ekselencijo, valja Srbiju upoznati i spoznati u svim njenim krajevima i pojavnim oblicima! Šeta tako gospodin Bringeus po Jagodini, u belom mantilu šeta i po fabrici mesnih prerađevina i usput srpskoj javnosti saopštava kako je Dragan Marković Palma “veliki srpski patriota… ključni čovek za formiranje proevropske vlade Srbije”. Aferim ekselencijo! Gledam fotografiju na kojoj stojite Vi i – po svemu sudeći – naredni naj, naj, naj Evropljanin, gospodin Dragan Marković, zvani Palma, čovek koji je i najevropskiju od svih životinja, žirafu, u Jagodinu doveo. Kao što je doveo i Vas i mnoge druge ekselencije, predsednika države a i Betovena bi doveo ali nije mogao jer je u vreme kada je Betoven bio popularan on “još bio mali”. Obojica ste u belim mantilima, Vas sam ekselencijo lako raspoznao jer Vama iz mantila i košulje viri još i vrat pre glave.
E, draga moja ekselencijo… Sumnjam da ćete čitati ove redove, ne verujem da ih Vaše osoblje ubacuje u pregled srpske štampe, ali ne mogu da odolim a da Vam se ne isplačem malo na ramenu. Ne boli mene što Vi, kao ovlašćeni i opunomoćeni, ali ipak gost u mojoj zemlji, šetkate po njoj i procenjujete “evropsku podobnost” mojih narodnih poslanika. To što sam dovoljno mator da pamtim državu u kojoj se ambasadori, da prostite, i mnogo većih sila od Švedske nisu usudili da tako nešto prozbore, to je već moj problem, ne Vaš, ekselencijo. Ne boli mene ni što je nekim Vašim kolegama malo da svaki dan medijima daju izjave o tome kako treba da izgleda moja zemlja, pa su se stoga i sami upisali u kolumniste/blogeriste te pišu li pišu. Prema svecu i tropar. Kakva smo država, kakvi su nam poslanici i Narodna Skupština, bolje procenitelje, evidentičare i sastavljače vlada nismo ni zaslužili. Daklem, to me sve ne boli.
Boli me istina koju ste izrekli, ekselencijo. Boli me činjenica da bez gospodina Markovića, ZAISTA ne bi bilo ove vlade koju svi uporno zovu “proevropskom”. Boli me istina da je takva kakva jeste, ova vlada fakat proevropskija nego što bi neka druga bila. Boli me činjenica da su biografije proprane bez ijednog jedinog “izvinite, pogrešili smo onomad”. Boli me arogancija i bezobrazluk mojih narodnih poslanika i članova vlade. Boli me još veća bezobzirnost i bašibozluk stranaka kojima pripadaju. Boli me da glasam za jednu stranku, a u vladi dobijem bar još dve za koje nisam i nikada ne bih. Bole me večiti ministri, bole me “koalicioni potencijali”, boli me svako svečano otvaranje novih deset santimetara Koridora 10. Boli me neodgovornost, boli me što ne vidim iz kojeg bi semena ona i mogla izrasti. To me sve boli, ekselencijo, a Vama hvala što ste me na to podsetili i… ako možete… dovedite nam i tog Betovena. Njegova “Oda radosti” je i himna Evropske unije, zar ne, ekselencijo? Pa red je onda da i taj Betoven našem budućem najevropljaninu zapeva tu svoju Devetu na uvce.
Kada mogu svi ostali, pa i Vi, što ne bi i Ludvig?
Pridruži se MONDO zajednici.