Da razmotrimo malo ovaj štrajk, njegove uzroke i posledice. Nikome nije promaklo ovog proleća da je Grčka “dužna k’o Grčka”!
Najpre, dve molbe.
1) Da li bi onaj gore bio toliko ljubazan da zavrne slavinu! Dosta više kiše, ako za ljude znaš! Il’ zavrni, il’ pošteno javi da prodajemo automobile i pravimo čamce. Propadoše i jagode i trešnje i višnje i kajsije i breskve i pšenica će ako ovako nastaviš, stani bre malo!
2) Sada, kada je Gana ušla u četvrtfinale Mundijala, da li bi neko bio ljubazan da konačno javi onim našim reporterima tamo dole da se Kevin Prins preziva Boateng a ne Boteng, drugim rečima da mu se ono “a” u imenu izgovara (isto vazi i za njegovog brata koji igra za reprezentaciju Nemačke). Takođe, da se prezime one dvojica koje se piše Mensah izgovara bez “h”, tj. Mensa, sa kratkosilaznim “a” (1) . Hvala.
Drugim rečima, priznajem, jesam… gledao sam nekoliko utakmica! Šta ću, zatekoh se u inostranstvu, bilo još naših u tom pansionu, pa kao patriotski čin sedoh sa njima pred veeeeliki TV ekran da navijam za naše protiv Australije. Indijske oraščiće doneli su Tanja i Jovan, pistaće jedan Rumun a ja sladoled. U pozadini vetar sabija talase o peščanu plažu. Sve se ovo dogodilo u nama bliskoj, pravoslavnoj Grčkoj. Gosti iz Rumunije, koji su i činili većinu u pansionu, poneli su sa sobom satelitski dekoder i karticu te su se sve utakmice gledale uz prenos/komentar na rumunskom jeziku.
Srećom. Jer, zahvaljujući restlovima srednjoškolskog latinskog i francuskog, nešto maaaaalkice razumem taj rumunski, recimo svaku dvadesetu reč. Dok na grčkom razumem tek svaku trideset i sedmu. Ali, dobro je da je bilo prenosa na rumunskom i iz još jednog razloga. Tog su dana naime, štrajkovali grčki novinari pa su na tamošnjim TV kanalima prenosi išli samo uz onaj sablasni zvuk onih… kako beše… nešto, nešto pa “lele” na kraju, je ‘l se tako beše zove onaj instrument?
Što su štrajkovali grčki novinari, manje više, sve se, ipak, lepo vidi na televiziji i bez komentara. I ko daje gol, i ko ga prima. I da li je ofsajd i da li je poništen gol. Tog su dana, međutim, štrajkovali i lučki radnici u najvećoj grčkoj luci, Pireju, te je više hiljada turista umesto na brod pa onda na neko grčko ostrvo, vežbalo disciplinu sedenja na koferu i grickanja noktiju do lakata. Proklinjući sebe što nisu krenuli negde drugde nego baš u Grčku. Džabe grčkoj vladi što je odmah izjavila da će nadoknaditi troškove smeštaja i svega ostalog što je turistima propalo. Kada ti se negde ovako nešto desi, ne ideš više tamo i kvit. A znajući grčku birokratiju, ne sumnjam ni u to da će svaki pokušaj nadoknade troškova trajati mesecima i koštati više nego što nadoknada iznosi. Plus nervi.
Da razmotrimo malo ovaj štrajk, njegove uzroke i posledice. Nikome nije promaklo ovog proleća da je Grčka “dužna k’o Grčka”! Da je frka pogolema, da se još ne zna ni da li će paket pomoći Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda biti dovoljan da zemlju spasi bankrotstva. Da stroge mere grčke vlade za izlazak iz krize nisu opcija, već jedini mogući put. Ergo, da nikakvi štrajkovi neće ništa promeniti i neće naterati vladu da se predomisli. Stoga nije reč o sindikalnom pokušaju da se popravi položaj radničke klase, već besmislen potez na sopstvenu štetu. Jer manje turista znači: manji prihodi, manje plate i manje radnih mesta. Pa čemu onda tako na sopstvenu stetu? Da nismo to našu pravoslavnu braću mi zarazili, ove nas godine ima dole više nego ikada? Vize ukinute, pa Halkidiki prepun naših tablica. Najviše BG, pa NS, pa onda ostale. A mi rad na sopstvenu štetu vežbamo toliko dugo i uporno da ne bi bilo čudno da smo i virus razvili. Te da ga putem letovanja izvozimo i pokušavamo da učvrstimo svoju poziciju regionalnog lidera.
Eh, da je to, lako bi bilo Grcima, samo uvedu obaveznu vakcinaciju umesto viza i spasu se. Na njihovu žalost i štetu, i oni spadaju u regionalne lidere u ovoj disciplini koju takođe vežbaju dugo i uporno. Kao uostalom i Albanci. I Makedonci. I Bosanci i Hercegovci svih vera i fela. Ako sam sa ovog spiska regionalnih lidera nekog izostavio, to nije zato što na njemu nije, nego da se ne zamerim baš svima iz jednog cuga. Da ostavim nešto i nekog za naredni put.
1) Da li bi onaj gore bio toliko ljubazan da zavrne slavinu! Dosta više kiše, ako za ljude znaš! Il’ zavrni, il’ pošteno javi da prodajemo automobile i pravimo čamce. Propadoše i jagode i trešnje i višnje i kajsije i breskve i pšenica će ako ovako nastaviš, stani bre malo!
2) Sada, kada je Gana ušla u četvrtfinale Mundijala, da li bi neko bio ljubazan da konačno javi onim našim reporterima tamo dole da se Kevin Prins preziva Boateng a ne Boteng, drugim rečima da mu se ono “a” u imenu izgovara (isto vazi i za njegovog brata koji igra za reprezentaciju Nemačke). Takođe, da se prezime one dvojica koje se piše Mensah izgovara bez “h”, tj. Mensa, sa kratkosilaznim “a” (1) . Hvala.
Drugim rečima, priznajem, jesam… gledao sam nekoliko utakmica! Šta ću, zatekoh se u inostranstvu, bilo još naših u tom pansionu, pa kao patriotski čin sedoh sa njima pred veeeeliki TV ekran da navijam za naše protiv Australije. Indijske oraščiće doneli su Tanja i Jovan, pistaće jedan Rumun a ja sladoled. U pozadini vetar sabija talase o peščanu plažu. Sve se ovo dogodilo u nama bliskoj, pravoslavnoj Grčkoj. Gosti iz Rumunije, koji su i činili većinu u pansionu, poneli su sa sobom satelitski dekoder i karticu te su se sve utakmice gledale uz prenos/komentar na rumunskom jeziku.
Srećom. Jer, zahvaljujući restlovima srednjoškolskog latinskog i francuskog, nešto maaaaalkice razumem taj rumunski, recimo svaku dvadesetu reč. Dok na grčkom razumem tek svaku trideset i sedmu. Ali, dobro je da je bilo prenosa na rumunskom i iz još jednog razloga. Tog su dana naime, štrajkovali grčki novinari pa su na tamošnjim TV kanalima prenosi išli samo uz onaj sablasni zvuk onih… kako beše… nešto, nešto pa “lele” na kraju, je ‘l se tako beše zove onaj instrument?
Što su štrajkovali grčki novinari, manje više, sve se, ipak, lepo vidi na televiziji i bez komentara. I ko daje gol, i ko ga prima. I da li je ofsajd i da li je poništen gol. Tog su dana, međutim, štrajkovali i lučki radnici u najvećoj grčkoj luci, Pireju, te je više hiljada turista umesto na brod pa onda na neko grčko ostrvo, vežbalo disciplinu sedenja na koferu i grickanja noktiju do lakata. Proklinjući sebe što nisu krenuli negde drugde nego baš u Grčku. Džabe grčkoj vladi što je odmah izjavila da će nadoknaditi troškove smeštaja i svega ostalog što je turistima propalo. Kada ti se negde ovako nešto desi, ne ideš više tamo i kvit. A znajući grčku birokratiju, ne sumnjam ni u to da će svaki pokušaj nadoknade troškova trajati mesecima i koštati više nego što nadoknada iznosi. Plus nervi.
Da razmotrimo malo ovaj štrajk, njegove uzroke i posledice. Nikome nije promaklo ovog proleća da je Grčka “dužna k’o Grčka”! Da je frka pogolema, da se još ne zna ni da li će paket pomoći Evropske Unije i Međunarodnog monetarnog fonda biti dovoljan da zemlju spasi bankrotstva. Da stroge mere grčke vlade za izlazak iz krize nisu opcija, već jedini mogući put. Ergo, da nikakvi štrajkovi neće ništa promeniti i neće naterati vladu da se predomisli. Stoga nije reč o sindikalnom pokušaju da se popravi položaj radničke klase, već besmislen potez na sopstvenu štetu. Jer manje turista znači: manji prihodi, manje plate i manje radnih mesta. Pa čemu onda tako na sopstvenu stetu? Da nismo to našu pravoslavnu braću mi zarazili, ove nas godine ima dole više nego ikada? Vize ukinute, pa Halkidiki prepun naših tablica. Najviše BG, pa NS, pa onda ostale. A mi rad na sopstvenu štetu vežbamo toliko dugo i uporno da ne bi bilo čudno da smo i virus razvili. Te da ga putem letovanja izvozimo i pokušavamo da učvrstimo svoju poziciju regionalnog lidera.
Eh, da je to, lako bi bilo Grcima, samo uvedu obaveznu vakcinaciju umesto viza i spasu se. Na njihovu žalost i štetu, i oni spadaju u regionalne lidere u ovoj disciplini koju takođe vežbaju dugo i uporno. Kao uostalom i Albanci. I Makedonci. I Bosanci i Hercegovci svih vera i fela. Ako sam sa ovog spiska regionalnih lidera nekog izostavio, to nije zato što na njemu nije, nego da se ne zamerim baš svima iz jednog cuga. Da ostavim nešto i nekog za naredni put.
1
Za slučaj da se neko upita “a šta se taj pravi važan, kao da je rastao u Gani… da, jesam, rastao sam u Gani. Rođen sam u petak te imam gansko ime Kofi, a pošto sam trećerođeni sin u porodici, drugo ime mi je Mensah, sa tim “h” koje se ne izgovara.