Ako izuzmem muzičke kritičare, oni imaju iskustvo i argumente da procene da lim je neki bend bio dobar ili ne, da li je izbor mogao biti bolji, rečju, ljudi se time bave i njihovi tekstovi su negde unutra, na stranama za kulturu ili zabavu, ovlašnim pogledom na izveštavanje sa Egzita zaključio sam da je većina izveštača sa događaja samog - tražila "tamnu stranu".
Ima tome neko vreme da mi skreću pažnju na nekoliko web stranica na kojima se objavljuju samo dobre vesti. Koncept poznat, lično nisam baš nešto sklon toj vrsti klasifikacije informacija, ali ipak, radoznalost…
Pročitam ponuđeno na jednoj od stranica čiju su mi adresu poslali, složim se da su vesti stvarno dobre i u nekom trenutku ukapiram da sam sve te vesti video u dnevnoj produkciji, onda kad su bile "sveže", da sam ih sa zadovoljstvom pročitao, neke i prokomentarisao uz osmeh jer je u svima naglašena solidarnost, što drugara, što veština ljudi koji brinu o zdravlju ili već tako nečemu, a bilo je i lepih primera koje su akteri poželeli da podele s drugima kako bi još ponekom bilo bolje ukoliko primeni njihovo iskustvo.
He, he… Kladim se dragi čitaoče da sad očekuješ ono - ali!
E, "ali" je u ovom slučaju plasman tih vesti. Mislim, znam da je jedno od najstarijih i najžilavijih pravila novinarske profesije, ako dobro citiram, ono - "Where bleads it’s leads" ili u slobodnom prevodu, ako ne grešim - "Gde ima krvi to je u vrhu" (na naslovnoj).
Pa dobro, ako je tako u (belo)svetskim novinama sa mnogo dužom tradicijom šta se onda bunim ili šta da očekujem od ovdašnjih dnevnih novina i svakakvih tabloida koji rade po tom principu? Pa moram, prosto mi se neki primeri nameću...
Uzmimo Egzit na primer, poslednjih godina sam redovan, a ove sam znao da će nedostatak bendova koje gotivim nadoknaditi završnica fudbalskog prvenstva pa će sve biti dovoljno dinamično. I nisam se prevario.
Rečju, sjajna atmosfera, posebno samo finale, pab "Dablin" u Petrovaradinu pun k'o oko, obavezna vuvuzela (kako tek taj zvuk ubija u zatvorenom prostoru, uf... al' ko za to mari!), gomila nekog sveta među kojima smo moj pajtaš Relja i ja ličili na profane koji su doveli djake na ekskurziju, rečju odličan ambijent i sjajno provedeno vreme. Klinci posle otišli na Tvrdjavu, a mi "pletersi" izneli sto i stolice na sokak, 'ladno crno pivo, kibic na prolaznike i događanja i tako do one - zora sviće, dan se rađa...
E sad, kakve to veze ima sa dobrim vestima?
Ako izuzmem muzičke kritičare, oni imaju iskustvo i argumente da procene da lim je neki bend bio dobar ili ne, da li je izbor mogao biti bolji, rečju, ljudi se time bave i njihovi tekstovi su negde unutra, na stranama za kulturu ili zabavu, ovlašnim pogledom na izveštavanje sa Egzita zaključio sam da je većina izveštača sa događaja samog - tražila "tamnu stranu".
Tim "hroničarima opšteg usmerenja" bile su važnije vesti kojima je mesto u crnoj hronici, a ne na naslovnoj strani gde su ih plasirali. Na primer, dve vesti o tome da su opljačkani posetioci Egzita. Eto "najvažnijih ostalih informacija" sa dogadjaja koji je u tri dana pratilo preko 35.000 ljudi!
Mante se bre! OK, treba zabeležiti, ali pobogu!?
Pa kamo "lepe vesti", a nisu nabudžene, isfabrikovane, nategnute? Aman bre, pa desilo se stvarno se dogodilo da je neki lep mladi svet uživao tri-četiri dana!
Ali, neću se jediti. Naprotiv, potvrdiću svoj stav jednim malim bonusom ovom tekstu. Naime, stare kuće u Petrovaradinu, pored ostalih, imaju i prednost "kolskog ulaza". Kad je omorina najjača, kad se kaldrma upali, stolovi se s ulice unesu u široki prolaz, promaja pirka, senka duboka, iz podruma stiže dodatna svežina i 'ladno piće, a na sokak se tada gleda kao da si u bioskopu. Ma, fotografija sve govori!
Pročitam ponuđeno na jednoj od stranica čiju su mi adresu poslali, složim se da su vesti stvarno dobre i u nekom trenutku ukapiram da sam sve te vesti video u dnevnoj produkciji, onda kad su bile "sveže", da sam ih sa zadovoljstvom pročitao, neke i prokomentarisao uz osmeh jer je u svima naglašena solidarnost, što drugara, što veština ljudi koji brinu o zdravlju ili već tako nečemu, a bilo je i lepih primera koje su akteri poželeli da podele s drugima kako bi još ponekom bilo bolje ukoliko primeni njihovo iskustvo.
He, he… Kladim se dragi čitaoče da sad očekuješ ono - ali!
E, "ali" je u ovom slučaju plasman tih vesti. Mislim, znam da je jedno od najstarijih i najžilavijih pravila novinarske profesije, ako dobro citiram, ono - "Where bleads it’s leads" ili u slobodnom prevodu, ako ne grešim - "Gde ima krvi to je u vrhu" (na naslovnoj).
Pa dobro, ako je tako u (belo)svetskim novinama sa mnogo dužom tradicijom šta se onda bunim ili šta da očekujem od ovdašnjih dnevnih novina i svakakvih tabloida koji rade po tom principu? Pa moram, prosto mi se neki primeri nameću...
Uzmimo Egzit na primer, poslednjih godina sam redovan, a ove sam znao da će nedostatak bendova koje gotivim nadoknaditi završnica fudbalskog prvenstva pa će sve biti dovoljno dinamično. I nisam se prevario.
Rečju, sjajna atmosfera, posebno samo finale, pab "Dablin" u Petrovaradinu pun k'o oko, obavezna vuvuzela (kako tek taj zvuk ubija u zatvorenom prostoru, uf... al' ko za to mari!), gomila nekog sveta među kojima smo moj pajtaš Relja i ja ličili na profane koji su doveli djake na ekskurziju, rečju odličan ambijent i sjajno provedeno vreme. Klinci posle otišli na Tvrdjavu, a mi "pletersi" izneli sto i stolice na sokak, 'ladno crno pivo, kibic na prolaznike i događanja i tako do one - zora sviće, dan se rađa...
E sad, kakve to veze ima sa dobrim vestima?
Ako izuzmem muzičke kritičare, oni imaju iskustvo i argumente da procene da lim je neki bend bio dobar ili ne, da li je izbor mogao biti bolji, rečju, ljudi se time bave i njihovi tekstovi su negde unutra, na stranama za kulturu ili zabavu, ovlašnim pogledom na izveštavanje sa Egzita zaključio sam da je većina izveštača sa događaja samog - tražila "tamnu stranu".
Tim "hroničarima opšteg usmerenja" bile su važnije vesti kojima je mesto u crnoj hronici, a ne na naslovnoj strani gde su ih plasirali. Na primer, dve vesti o tome da su opljačkani posetioci Egzita. Eto "najvažnijih ostalih informacija" sa dogadjaja koji je u tri dana pratilo preko 35.000 ljudi!
Mante se bre! OK, treba zabeležiti, ali pobogu!?
Pa kamo "lepe vesti", a nisu nabudžene, isfabrikovane, nategnute? Aman bre, pa desilo se stvarno se dogodilo da je neki lep mladi svet uživao tri-četiri dana!
Ali, neću se jediti. Naprotiv, potvrdiću svoj stav jednim malim bonusom ovom tekstu. Naime, stare kuće u Petrovaradinu, pored ostalih, imaju i prednost "kolskog ulaza". Kad je omorina najjača, kad se kaldrma upali, stolovi se s ulice unesu u široki prolaz, promaja pirka, senka duboka, iz podruma stiže dodatna svežina i 'ladno piće, a na sokak se tada gleda kao da si u bioskopu. Ma, fotografija sve govori!