Kako čaroban dah izadje kada se otvori stara, vrlo stara knjiga. Kako krcka knjizarski lepak prilikom listanja. Sve su to samo neki čulni užici pre nego se zaroni medju stranice. Oni su, zarad nekih prolaznih kriza, ratova i kakvih još nedaća samo privremeno ispali. Moralo se malo poraditi na preživljavanju a nije bilo ni previše novca i vremena, onog prvog naročito, za knjigu.

Gde ćeš bolju stvar nego da u Godini knjige i jezika iz gradske biblioteke u Beogradu objave da je u julu napravljen desetogodišnji rekord. Kud ćeš bolji trenutak. Pedantni bibliotekari sabrali, čitaoci uzeli preko 37 hiljada knjiga. Gotovo duplo više nego u julu prošle godine. Zasluga je to delom i inventivnih bibliotekara koji smišljaju razne zanimljive načine da privuku čitaoce.

Ipak, ljudi se izgleda vraćaju knjizi. Posle višedecenijske oseke i činilo se gubitka nekoliko generacija koje su odneli Cyber svemir ili što je bolnije ružičasti svet. O ovom drugom ću nekoliko reči na kraju.
Lako je knjizi vratiti one sada u zrelom dobu ili vremešnije koje je na vreme, usisala Gutembergova galaksija. To su oni koji tačno znaju kako miriše nova, neotvorena knjiga.

Kako čaroban dah izadje kada se otvori stara, vrlo stara knjiga. Kako krcka knjizarski lepak prilikom listanja. Sve su to samo neki čulni užici pre nego se zaroni medju stranice. Oni su, zarad nekih prolaznih kriza, ratova i kakvih još nedaća samo privremeno ispali. Moralo se malo poraditi na preživljavanju a nije bilo ni previše novca i vremena, onog prvog naročito, za knjigu.

Sada se vraćaju. Preko biblioteke. Kud ćeš bolje u Godini knjige i jezika.

Meni su veća briga oni na kojima, kako se to neko dosetio, svet ostaje. Već je postalo opšte mesto da se knjiga smatra zastarelm formatom a štampana litetatura presporom za misao generacija koji se kreću globalnom mrežom. Da ne govorim o tome koliko se nije ili u najmanju ruku se u školi nedovoljno vodilo računa o promeni senzibiliteta generacija koje stižu. Iz sopstvenog roditeljskog te iskustava drugih znam kako je praktično izgledao sudar tinejdžera sa klasicima. Koliko je teško bilo objasniti da se, na primer, za Tolstoja ne bi baš moglo reći da je bio opičen ruski grof koji nije imao treća posla nego je na mnogo, previše strana opisivao kanere i tračice na haljini Ane Karenjine.

U isto vreme kada je narečeni tinejdžer, mimo školske obavezne lektire gutao Tolkina na engleskom, tutnjao Cyber prostorom i “četovao”(“divne li srpske reči”) na raznim ćoškovima planete. Ja sam svog potomka, posle prilično utrošenog vremena na pokušaj razgovora, izjurio iz sobe zabranivši da u mojoj kući pljuje po klasicima. On je Karenjinu pročitao jer nije smeo profesorki Ani Milovanović na oči bez toga.

Ovo mu nekako dodje kao mala ilustracija kako se godinama gubila, rekle bi birokrate, čitalačka publika. Brate mili, teran narod od knjige na ovaj ili onaj način. Sada ih izgleda knjizi vraćaju i raznovrsnija izdanja. Bolja ponuda pisaca i naslova. Vidi se to ne samo po bibliotekama već i gradskim knjižarama. Kako mi se čini sve više mladog sveta prebire po knjižarama. Oslušnem ponekad razgovor. Zanima me jezik kojim govore i sasvim sam siguran da ne pripadaju armiji poklonima ružičastog sveta, Farme, Velikog brata, Svadbe, Granda i ostalih “vrednosti” od kojih se suši misao i skori duh. Ove je usisala Gutembergova galaksija.

Nadam se nepovratno.