Nakon divljanja huligana u Beogradu, pa u Đenovi (navodno protiv gay parade, a potom navodno protiv prvog čoveka FSS) ponovo je nasilje na javnim mestima ovde glavna tema.

Zapravo, ne samo ovde, jer je ceo svet danima vrteo te “atraktivne slike” i podsećao (se), a i sugerisano je pomalo na to da su to Srbi, odnosno isti oni “loši momci” poznati iz devedesetih. A pičvajz su, kako se ovde tvrdi, organizovale i izvele ultranacionalističke organizacije i radikalne navijačke grupe sve u ime Krsta Časnog, Slobode Zlatne, odbrane Ponosa, Obraza, Zvezde, Partizana, konkretnih političkih i finansijskih Interesa i ko zna čega još.

Političari, navijači, crkvenjaci, manjinske grupe, pa sociolozi, psiholozi, psihijatri, novinari i ostali sve su, zatim, potanko izanalizirali svako iz svog ugla. Zaključili su, zapravo, da smo to što jesmo. Konstatovali su još da je veliki derbi koji sledi dogadjaj visokog rizika.

Na drugoj strani navijači ta dva kluba se u iščekivanju meča već danima zagrevaju na stare i nove teme i virtuelno kolju na internet stranicama. Pominju jedni drugima sve i svašta. Dokazuju da su samo oni jedini pravi nastavljači svega i svačega, ne od četrdeset i pete nego još od srednjeg veka, a možda i od dolaska Slovena.

Ne verujem da ne znaju da su i Zvezdu i Partizan osnovali komunisti godinu dana nakon drugog svetskog rata “s ciljem okupljanja i razvijanja omladine u svakom smislu kroz i uz sport”. Zapravo, osnovali su ih delovi ondašnjeg režima najbliži dotadašnjoj OZNI - odeljenju za zaštitu naroda. Naime, kada su iz OZNE nastale nove službe UDBA i KOS, udbašima je pripala čast da formiraju Crvenu Zvezdu, a kosovcima Partizan. I šta sad? Bilo je tako.

Ali, izgleda da ljudi više vole da sve, pa i istoriju (ako i kada smeta) koliko-toliko prilagode. Da je, što bi se reklo, adaptiraju za svakodnevnu upotrebu. Jer, sa nekom vrstom amnezije na istorijske činjenice bolje se osećaju u jakim trendovima antikomunizma, nacionalizma, šovinizma i ostalih izama. Tako su, bez da su menjana imena klubova i grbovi, prosto dodati četnički, ciganski i grobarski simboli kao da će oni u svakom smislu prekriti onolike petokrake u oba tabora. Možda u ovoj zemlji i hoće, s obzirom na to da su se svi složili da bude tako, ali bilo gde izvan granica Srbije sve to deluje pomalo šizofreno.

Ono što ovde deluje, blago rečeno, suludo jeste kada se na netu, a i na ulici, zakrvavljenim rečnikom i priručnim alatima nastoji uništiti za sva vremena onaj drugi. Toliko je to mahnito da ispada da ničeg nije ni bilo pre Zvezde i Partizana. Ni države, ni naroda, ni Prvog i Drugog svetskog rata, a ni fudbala. Sve se zaboravlja i zatire da bi se opravdale različitosti na kojima insistiramo. Sličnosti su toliko nepoželjne da se, zaista, ne žali truda da one budu i nemoguće.

Ma, kad nam nije po volji ili u interesu rasturićemo mi i državni tim ako treba. Nek’ ide sve u paramparčad ako ne odgovara mojoj grupi sa severa ili juga.

Inače smo tolerantni i fenomenalni u svakom smislu - to znaju ljudi iz rukovodstava klubova, političari, a i neki biznismeni. I vodje su nam, u intelektualnom i u svakom drugom smislu, gromade od ljudi. A fudbal, ma nas ta igra i ne zanima previše. Nas interesuje samo fajt, a tada razbijamo i kad pobedjujemo i kad gubimo. Mi smo loši rodjeni i niko ne može biti lošiji od nas. Posebno ne oni drugi. Mi smo deca, naša deca ! Itd, itd, itd…

Kada bi se, kako jednom reče jedan veliki pisac, neko u ovoj državi dosetio da, na primer, uveze koleru i da se onda na referendumu odlučuje o tome, pedeset posto ljudi bi glasalo za, a pedeset posto protiv. Ajd’ objasni kako i zašto.

Nema objašnjenja - tako je to kod nas.