Evo jedne iguane.
Životinjske fele koje ima i drugde u bijelom dunjaluku, ali ovakvih bo’me nema. Sa ovom iguanom samo što se nisam poljubio, toliko smo bili blizu! Ima ih suvozemnih, vodozemnih, sivih, zelenih, crvenih, na štrafte pa ukoso, svakojakih. Umeju da narastu i preko jednog metra, srećom po mene niti jednu takvu nisam sreo! Da, znam, to su sve biljojedi i kao takvi bezopasni po nas ljudove, ali otkud ja znam da bi baš ta prekometarska iguana za to znala da me je susrela posred noći u nekom mračnom sokaku a gladna? Iguane najviše vole da se baškare na suncu i ne rade ništa. Mahom na stenama u koje se, majka se priroda za to pobrinula i dala im adekvatnu kožu, fantastično uklapaju i ponekada ih je teško i videti ako ne mrdaju. A vole i po pesku da hode. Jednu je moj brat na plaži presreo i gledali su se tako neko vreme a onda je on počeo da diriguje toj iguani kao da mu je ona violinista u orkestru (pričali smo dosta o muzici, nije on kriv za tu inspiraciju, ja sam) sve dok se,nakon nekog vremena nije dostojanstveno udaljila.
No, pre nego sto se udaljila, ja sam izašao iz mora, ščepao foto aparat i snimio kratak video, da se vide i plaža i talasi a i iguana. Ova nije bila prekometarska, jedva oko 40 santimetara od zuba do kraja repa, te sam mogao da se pravim hrabar i da joj priđem blizu.
Životinjske fele koje ima i drugde u bijelom dunjaluku, ali ovakvih bo’me nema. Sa ovom iguanom samo što se nisam poljubio, toliko smo bili blizu! Ima ih suvozemnih, vodozemnih, sivih, zelenih, crvenih, na štrafte pa ukoso, svakojakih. Umeju da narastu i preko jednog metra, srećom po mene niti jednu takvu nisam sreo! Da, znam, to su sve biljojedi i kao takvi bezopasni po nas ljudove, ali otkud ja znam da bi baš ta prekometarska iguana za to znala da me je susrela posred noći u nekom mračnom sokaku a gladna? Iguane najviše vole da se baškare na suncu i ne rade ništa. Mahom na stenama u koje se, majka se priroda za to pobrinula i dala im adekvatnu kožu, fantastično uklapaju i ponekada ih je teško i videti ako ne mrdaju. A vole i po pesku da hode. Jednu je moj brat na plaži presreo i gledali su se tako neko vreme a onda je on počeo da diriguje toj iguani kao da mu je ona violinista u orkestru (pričali smo dosta o muzici, nije on kriv za tu inspiraciju, ja sam) sve dok se,nakon nekog vremena nije dostojanstveno udaljila.
No, pre nego sto se udaljila, ja sam izašao iz mora, ščepao foto aparat i snimio kratak video, da se vide i plaža i talasi a i iguana. Ova nije bila prekometarska, jedva oko 40 santimetara od zuba do kraja repa, te sam mogao da se pravim hrabar i da joj priđem blizu.
A ovo je plavonoga žunja.
Ima i crvenonogih, ali nisu blagoizvolele ući u objektiv mog fotoaparata. Kada se u vreme parenja udvara ženki, mužjak obleće oko nje i sve maše svojim lepim, plavim nožicama. Poštujući onaj Balaševićev stih: “Princip je isti, sve su ostalo nijanse”, mi smo, u zemlji Srbiji, malo unapredili sistem samoreklamiranja kod ženskog roda pa mašemo Audijima, Armanijima pa čak i buđelarom, što bi svaka poštena ptica smatrala “dnom dna” (izraz pokupljen sa ulice, priznajem!).
Stopala na uvid bato, pa da se vidi ko je dasa! I sa ovom žunjom sam, kao što vidite, bio na korak od poljupca. Nit’ se plašila ona mene, nit’ ja nje, slatka kohabitacija, kao da smo u koalicionoj vladi zajedno. I, kada smo već kod ptica, evo i jednog pelikana koji je bez ogledala “obavljao” poslepodnevno umivanje i doterivanje uoči polaska u švaleraciju.
Fauno, dosta! Floro, nastupi!
Nisu samo životinje u ogromnoj meri jedinstvene, već i biljke. Galapagos je arhipelag vulkanskog porekla koji je zbog svoje izolovanosti i daljine od južnoameričkog a i ostalih kontinenata, razvio neverovatne oblike. Sam pejzaž je takođe veoma raznorodan i kreće se od ovakve goleti i vulkanskog, ostrog kamenja i peska na prvom delu ove fotke, do smaragdnog zelenila odmah iza.
Ima i crvenonogih, ali nisu blagoizvolele ući u objektiv mog fotoaparata. Kada se u vreme parenja udvara ženki, mužjak obleće oko nje i sve maše svojim lepim, plavim nožicama. Poštujući onaj Balaševićev stih: “Princip je isti, sve su ostalo nijanse”, mi smo, u zemlji Srbiji, malo unapredili sistem samoreklamiranja kod ženskog roda pa mašemo Audijima, Armanijima pa čak i buđelarom, što bi svaka poštena ptica smatrala “dnom dna” (izraz pokupljen sa ulice, priznajem!).
Stopala na uvid bato, pa da se vidi ko je dasa! I sa ovom žunjom sam, kao što vidite, bio na korak od poljupca. Nit’ se plašila ona mene, nit’ ja nje, slatka kohabitacija, kao da smo u koalicionoj vladi zajedno. I, kada smo već kod ptica, evo i jednog pelikana koji je bez ogledala “obavljao” poslepodnevno umivanje i doterivanje uoči polaska u švaleraciju.
Fauno, dosta! Floro, nastupi!
Nisu samo životinje u ogromnoj meri jedinstvene, već i biljke. Galapagos je arhipelag vulkanskog porekla koji je zbog svoje izolovanosti i daljine od južnoameričkog a i ostalih kontinenata, razvio neverovatne oblike. Sam pejzaž je takođe veoma raznorodan i kreće se od ovakve goleti i vulkanskog, ostrog kamenja i peska na prvom delu ove fotke, do smaragdnog zelenila odmah iza.
A posred goleti ili posred prašume, svega i svačega. Kaktusa sam se nagledao u životu, a nešto malo i naodgajao, od onih malešnih za prozorsku dasku pa do metarskih. Ali nigde ne videh ovakve kaktuse koji imaju pravo stablo i koru koja je nešto između kore drveta i kože čoveka.
Mekana, glatka! A oko nje, bele, sasušene grane. Ovde se ništa ne seče i ne odnosi negde, šta god da zamre, ostavlja se tu gde jeste da istrune, postane đubrivo i pospeši narednu generaciju čega god.
Mekana, glatka! A oko nje, bele, sasušene grane. Ovde se ništa ne seče i ne odnosi negde, šta god da zamre, ostavlja se tu gde jeste da istrune, postane đubrivo i pospeši narednu generaciju čega god.
Kada sam vec kod uzgajanja, da napomenem da spadam u kvalifikovane izvođače radova. Jednog dana će se pročuti da sam na Fruškoj gori zasadio maslinovo drvo i da evo, već treću zimu za redom preživljava. Još samo da rodi, eto mene kao izvoznika maslinovog ulja, “Premier Cru de Frushka Gora”.
No, dika i ponos moje bašte na terasi jeste jedan žuti hibiskus koji cveta evo, upravo sada, usred zime. Dok sam živeo u Solunu, imao sam četiri hibiskusa, uz ovaj žuti još i crveni, narandžasti i beli. Ali ni u mojim najluđim snovima, niti jedan od njih nije izrastao ovako:
No, dika i ponos moje bašte na terasi jeste jedan žuti hibiskus koji cveta evo, upravo sada, usred zime. Dok sam živeo u Solunu, imao sam četiri hibiskusa, uz ovaj žuti još i crveni, narandžasti i beli. Ali ni u mojim najluđim snovima, niti jedan od njih nije izrastao ovako:
Tešim se da na Galapagosu hibiskus tako uspeva zbog klime, a ne mojih uzgajivačkih mana i manjka truda oko mog žutog, metar visokog. Mislim da sam u pravu, jer tamo nisam zatekao nikog da cveću pušta muziku, priča, tetoši ga i zimi prebacuje saksiju sa letnje na zatvorenu terasu.
Biće zato što zimu nemaju. Ali imaju maglu... Najviša brda na Galapagosu ne dostižu ništa što bi makar i podsetilo na planinu, ali svejedno uživaju svoju mikroklimu, prepunu vlage, rose i izmaglice.
Biće zato što zimu nemaju. Ali imaju maglu... Najviša brda na Galapagosu ne dostižu ništa što bi makar i podsetilo na planinu, ali svejedno uživaju svoju mikroklimu, prepunu vlage, rose i izmaglice.
Ovaj vulkanski krater, Los Gemelos, širi se nekoliko stotina metara obraslih pravom tropskom prašumom i deluje kao idealna lokacija za snimanje nekog budućeg “Predatora” ili “Parka Jura, osamnaesti nastavak”. Prosto se čovek razočara što ga ne napada nijedan pterodaktil dok stoji na ivici kratera!
Srećom, ja l’ Darvin, ja l’ bog nam dadoše maštu pa se čak i od jednog običnog drveta obraslog mahovinom, da svašta zamisliti! Pogledajte, zamislite... Da, da, to su naše novogodišnje cene, tablice za kola, nove akcize, porezi....
BUAAAAAAAA....
Srećom, ja l’ Darvin, ja l’ bog nam dadoše maštu pa se čak i od jednog običnog drveta obraslog mahovinom, da svašta zamisliti! Pogledajte, zamislite... Da, da, to su naše novogodišnje cene, tablice za kola, nove akcize, porezi....
BUAAAAAAAA....
...
Pridruži se MONDO zajednici.