U trenutku dok ovo pišem, predstavu nemam šta će biti tema novog teksta, i to me, da vam pravo kažem, užasno muči. Strašno mi je važno da me za svaki nedeljni tekst inspiriše nešto što sam videla, čula, pomislila, ili što me, naravno, užasno iznerviralo... Ali, ove nedelje se ništa slično nije desilo (samim tim bi se ovo moglo nazvati dobrom nedeljom?). Moj urednik, uvek raspoložen da pomogne, pominje Exit, ploče koje sam slušala, koncerte koje sam gledala, najezdu etno izvodjača, a ja ga gledam kao tele, i odgovaram mu da me ništa nije pokrenulo.
Ima jedna interesantna stvar koju mogu da podelim sa vama, a to je jedan moj san, koji je potpuno lud. Mrtva ’ladna sam sanjala da me je Stingov gitarista, legendarni Dominik Miler, preporučio Stingu kao klavijaturistu, i da sam otputovala na nešto nalik na audiciju. I sad, ja sam tu , sa njegovim bendom, sva srećna i samouverena do trenutka dok mi Sting ne kaže: “Pa lepo, taman ćemo sad da poslušamo fajlove koje si donela!“. Tajac. Zašto?
Pa, zato što ja, naravno, nisam donela nikakve fajlove, kako to u snovima obično biva, i to mu snishodljivim glasom i saopštavam. U stvari, stvar teče ovako:
JA: „Mislite, fajlove sa Kjubejs aranžmanima? (ovo govorim smišljeno, da bi mu pokazala da znam o čemu priča, mada gutam knedlu)
STING: „ Pa, da!“
JA: (zbunjeno) „Ja nisam donela fajlove, jedino što sam ponela sa sobom su snimci mojih pesama, da vidite kako radim...“
U tom trenutku sledi Stingov pogled upućen Dominik Mileru, i kad bi oči mogle da govore, njegove bi u tom trenutku rekle:“ Pa, dobro, Dom, gde si našao ovu jadnicu koja ništa ne zna?“ Ja vidim taj pogled, i počinjem da tonem u stolicu, sve dublje i dublje, shvatajući da je moja bitka unapred izgubljena, i da sam napravila propust koji uopšte ne razumem...On onda kreće da svira jednu od svojih poznatih pesama, a ja kao nešto prčkam po klaviru, jer znam pesmu, ali joj ne znam akorde...
Ljudi, toliko sam se namučila u snu, toliko mi je bilo neprijatno, i bila sam očajna što sam ispustila životnu šansu da udjem u neku novu dimenziju... I samo sam čekala da se probudim... A posle, kad sam se setila šta sam sanjala, skapirala sam da sam nevidjena lujka. Ko zna kako bi to protumačio Frojd, al’ hvala Bogu, nećemo saznati.
A sve to je najverovatnije bilo izazvano gledanjem dvd-a „All this time“, o Stingovom koncertu u vrtu njegove predivne kuće u Toskani, Italija. Samo ću vam reći da nakon višednevnog gledanja i slušanja istog, znam jedno: bila bih spremna da se tamo zaposlim kao sobarica, čistačica ili kuvarica, samo da me puste da slušam i gledam probe, tu i tamo nešto odsviram sa njima, bacim pogled na zelena polja koja se prostiru dokle oko može da dohvati, i klopam pastu koju sprema debela ’talijanka, kućepaziteljka. Kakav život... Al’ da se ne ponavljam, o Stingu sam već pisala...
Da se vratim na primarni problem...TEMA... Šta smo sve imali ove nedelje? Desila se manifestacija MELKO (mislim da se tako zove) koju je organizovala Melos estrada u Čačku, tj. menadžer Željka Joksimovića, Bane Obradović. Nisam imala stomak da odgledam taj dogadjaj na TV-u, tako da vam o tome sigurno neću pisati.
Ana Visi, grčka "boginja" je stigla u Beograd. Bregovićeva opera se izvodi u Sava centru. Koncert Roling Stonsa opet visi, ovog puta zbog nesposobnjakovića koji vode Hipodrom, i koji nisu u stanju da naprave i potpišu ugovor sa Komunom već mesecima...Šta je još novo. Radujem se kao dete koncertu Stinga, a ako uopšte odem na more, moraću da se vratim do 31. avgusta da ne bih propustila Simpli red, koncert koji dugo čekam
Eto, već kapirate da mi se ove nedelje prosto nisu sklopile kockice u glavi, što je baš bezveze, jer izgleda da polako dobijam pristalice u vašim redovima.:) I stičem utisak da od mene očekujete dosta... Gde baš sad da pokleknem. Nadam se da ćete mi oprostiti. Ako ne, pišite mom uredniku da me otpuste...A ako da, strpite se do sledećeg teksta, i molite Boga da se desi neko teško sr..nje, koje bi bilo dobar materijal za maštovitu kolumnu...
Vaša Kristina
[email protected]
Ima jedna interesantna stvar koju mogu da podelim sa vama, a to je jedan moj san, koji je potpuno lud. Mrtva ’ladna sam sanjala da me je Stingov gitarista, legendarni Dominik Miler, preporučio Stingu kao klavijaturistu, i da sam otputovala na nešto nalik na audiciju. I sad, ja sam tu , sa njegovim bendom, sva srećna i samouverena do trenutka dok mi Sting ne kaže: “Pa lepo, taman ćemo sad da poslušamo fajlove koje si donela!“. Tajac. Zašto?
Pa, zato što ja, naravno, nisam donela nikakve fajlove, kako to u snovima obično biva, i to mu snishodljivim glasom i saopštavam. U stvari, stvar teče ovako:
JA: „Mislite, fajlove sa Kjubejs aranžmanima? (ovo govorim smišljeno, da bi mu pokazala da znam o čemu priča, mada gutam knedlu)
STING: „ Pa, da!“
JA: (zbunjeno) „Ja nisam donela fajlove, jedino što sam ponela sa sobom su snimci mojih pesama, da vidite kako radim...“
U tom trenutku sledi Stingov pogled upućen Dominik Mileru, i kad bi oči mogle da govore, njegove bi u tom trenutku rekle:“ Pa, dobro, Dom, gde si našao ovu jadnicu koja ništa ne zna?“ Ja vidim taj pogled, i počinjem da tonem u stolicu, sve dublje i dublje, shvatajući da je moja bitka unapred izgubljena, i da sam napravila propust koji uopšte ne razumem...On onda kreće da svira jednu od svojih poznatih pesama, a ja kao nešto prčkam po klaviru, jer znam pesmu, ali joj ne znam akorde...
Ljudi, toliko sam se namučila u snu, toliko mi je bilo neprijatno, i bila sam očajna što sam ispustila životnu šansu da udjem u neku novu dimenziju... I samo sam čekala da se probudim... A posle, kad sam se setila šta sam sanjala, skapirala sam da sam nevidjena lujka. Ko zna kako bi to protumačio Frojd, al’ hvala Bogu, nećemo saznati.
A sve to je najverovatnije bilo izazvano gledanjem dvd-a „All this time“, o Stingovom koncertu u vrtu njegove predivne kuće u Toskani, Italija. Samo ću vam reći da nakon višednevnog gledanja i slušanja istog, znam jedno: bila bih spremna da se tamo zaposlim kao sobarica, čistačica ili kuvarica, samo da me puste da slušam i gledam probe, tu i tamo nešto odsviram sa njima, bacim pogled na zelena polja koja se prostiru dokle oko može da dohvati, i klopam pastu koju sprema debela ’talijanka, kućepaziteljka. Kakav život... Al’ da se ne ponavljam, o Stingu sam već pisala...
Da se vratim na primarni problem...TEMA... Šta smo sve imali ove nedelje? Desila se manifestacija MELKO (mislim da se tako zove) koju je organizovala Melos estrada u Čačku, tj. menadžer Željka Joksimovića, Bane Obradović. Nisam imala stomak da odgledam taj dogadjaj na TV-u, tako da vam o tome sigurno neću pisati.
Ana Visi, grčka "boginja" je stigla u Beograd. Bregovićeva opera se izvodi u Sava centru. Koncert Roling Stonsa opet visi, ovog puta zbog nesposobnjakovića koji vode Hipodrom, i koji nisu u stanju da naprave i potpišu ugovor sa Komunom već mesecima...Šta je još novo. Radujem se kao dete koncertu Stinga, a ako uopšte odem na more, moraću da se vratim do 31. avgusta da ne bih propustila Simpli red, koncert koji dugo čekam
Eto, već kapirate da mi se ove nedelje prosto nisu sklopile kockice u glavi, što je baš bezveze, jer izgleda da polako dobijam pristalice u vašim redovima.:) I stičem utisak da od mene očekujete dosta... Gde baš sad da pokleknem. Nadam se da ćete mi oprostiti. Ako ne, pišite mom uredniku da me otpuste...A ako da, strpite se do sledećeg teksta, i molite Boga da se desi neko teško sr..nje, koje bi bilo dobar materijal za maštovitu kolumnu...
Vaša Kristina
[email protected]