Internet je čudo. Pitajte modnu kuću "Ris", koja je sjajno zaradila na haljini koja se sada zove jednostavno "Kejtina haljina".
Uvek mi nekako bude žao da tek tako obrišem poruke koje, ne mojom voljom, završe u "spamu".
Jasno mi je da bi svako drugo rešenje bilo sumanuto, ali opet, trudili su se i ti neki kompjuterski programi da ih sklepaju i prevedu na koji god jezik proračunaju da govorim. To žaljenje je dobilo kakvo-takvo opravdanje kada mi je, kao i svima, verujem, nekoliko poruka završilo u internet bespuću, pa sad bar mogu sebe da lažem da čačkanje po "spamu" nije odlika samo zgubidana.
Tako pre neki dan stigne poruka od neke računarske korporacije koja mi nudi savete kako da između 350 miliona internet strana, koliko ih, kako kažu, postoji u ovom trenutku, izaberem one koje će mi biti najzanimljivije, najkorisnije i tako postati najdraže.
Nisam baš našla tu mnogo toga novog, uglavnom su saveti vezani za finansijske aktivnosti o kojima nemam pojma, a i nemam čime da se igram. Malo me je zapanjila ta brojka, 350 miliona, ali i za to sam sama kriva - sem one 1993. godine, kad god se pominje milion, meni to zvuči džinovski i ogromno. Ali, valjda taj neki prostor ima mesta i za nove internet strane, a možda neke od ovih i izumru u procesu evolucije.
Dve stvari mi ipak privukoše pažnju: prema podacima nekog tamo tela za trgovinu putem interneta, apsolutni rekorder u brzini prodaje nedavno je postala stanovita modna kuća Ris.
Opet, ne znam puno toga o modi, ali za ove zaista nikad nisam čula. Nastavim da čitam, kad ono, odgovor se krije u već pominjanoj britanskoj kraljevskoj porodici. Dakle, nova Vojvotkinja od Kembridža, ili bivša Kejt Midlton, obukla je haljinu ove kuće na prvom zvaničnom nastupu posle venčanja, za susret sa američkim predsedničkim parom.
Taj podatak se pojavio na Tviteru u 11 ujutru, odmah pošto su emitovani snimci sa susreta na nekim vestima. Desetak minuta kasnije, podatak se pojavio na blogu jednog italijanskog modnog magazina. Nastavak je, izgleda, postao deo istorije. Internet strana ove kuće "pala" je dva sata kasnije - sa prosečnih šest hiljada posetilaca dnevno, odjednom ih je bilo šest i po miliona: do kasne večeri, neko je negde u svetu kupovao model koji je postao poznat kao "Kejtina haljina".
Stručnjaci, i modni i internetski, kažu da se tako nešto do sada nije dogodilo i utrkuju se da objasne da li je u pitanju idolatrija, snaga društvenih mreža ili dokonost, a vlasnika kuće Ris baš briga, ne sumnjam da zadovoljno trlja ruke.
Da nije sve u parama, pokazuje i drugi savetodavni sajt koji mi preporučiše ovi, ispostaviće se, ipak fini "spameri". Stara novinarska pitalica, u anglosaksonskom svetu poznata kao "Five Ws" - ko, šta, kad, gde i zašto, dopunjena u novije doba i pitanjem kako - važi i u internetskom svetu da bi se prepoznala verodostojnost tih miliona stranica.
Ukoliko želite malo ozbiljnije da se pozabavite stranicom koju posećujete, proverite nekoliko važnih detalja. Prvi korak u istraživanju je otkrivanje da li neko snosi odgovornost za sadržaj te stranice? Ko je to i da li postoje detaljni podaci o autoru, vlasniku ili organizaciji koja je pokrenula? Potom sledi pravo upozorenje - može li se kontaktirati i skoro pa zaboravljenim komunikacijskim metodama, telefonom ili poštom?
Pa sledi čitav niz detaljnih zahteva koji treba da budu ispunjeni da biste nekom odali svoje privatne podatke, ali i pružili poverenje, to jest, poverovali u ono što čitate. Na primer, nekad je važilo da svaka adresa koja ima "prezime" com, kao gorepomenuta modna kuća, označava komercijalnu organizaciju, dok je net bila odlika grupa direktno uključenih u internet operacije. Danas su sva ta pravila pala u vodu, te se korisnicima savetuje da pre nego što polete bespućima miliona stranica na mreži, ipak provere ko se krije iza primamljivih linkova.
Da budem iskrena, neću preko noći postati inspektor Radiša i proveravati svaku od svojih omiljenih stanica. Ali bar mogu da otvorim četvore oči da mi se ne desi, kao onoj tinejdžerki u Nemačkoj, da mi na žurku padobraniše 1.500 ljudi jer sam prilikom slanja pozivnica preko Fejsbuka, zaboravila da obeležim oznaku da ih šaljem samo prijateljima.
Doduše, konzerva sam, pa ni nemam Fejsbuk, ali ovaj novi Gugl plus nekako mami. Hoću li pokleknuti?
Jasno mi je da bi svako drugo rešenje bilo sumanuto, ali opet, trudili su se i ti neki kompjuterski programi da ih sklepaju i prevedu na koji god jezik proračunaju da govorim. To žaljenje je dobilo kakvo-takvo opravdanje kada mi je, kao i svima, verujem, nekoliko poruka završilo u internet bespuću, pa sad bar mogu sebe da lažem da čačkanje po "spamu" nije odlika samo zgubidana.
Tako pre neki dan stigne poruka od neke računarske korporacije koja mi nudi savete kako da između 350 miliona internet strana, koliko ih, kako kažu, postoji u ovom trenutku, izaberem one koje će mi biti najzanimljivije, najkorisnije i tako postati najdraže.
Nisam baš našla tu mnogo toga novog, uglavnom su saveti vezani za finansijske aktivnosti o kojima nemam pojma, a i nemam čime da se igram. Malo me je zapanjila ta brojka, 350 miliona, ali i za to sam sama kriva - sem one 1993. godine, kad god se pominje milion, meni to zvuči džinovski i ogromno. Ali, valjda taj neki prostor ima mesta i za nove internet strane, a možda neke od ovih i izumru u procesu evolucije.
Dve stvari mi ipak privukoše pažnju: prema podacima nekog tamo tela za trgovinu putem interneta, apsolutni rekorder u brzini prodaje nedavno je postala stanovita modna kuća Ris.
Opet, ne znam puno toga o modi, ali za ove zaista nikad nisam čula. Nastavim da čitam, kad ono, odgovor se krije u već pominjanoj britanskoj kraljevskoj porodici. Dakle, nova Vojvotkinja od Kembridža, ili bivša Kejt Midlton, obukla je haljinu ove kuće na prvom zvaničnom nastupu posle venčanja, za susret sa američkim predsedničkim parom.
Taj podatak se pojavio na Tviteru u 11 ujutru, odmah pošto su emitovani snimci sa susreta na nekim vestima. Desetak minuta kasnije, podatak se pojavio na blogu jednog italijanskog modnog magazina. Nastavak je, izgleda, postao deo istorije. Internet strana ove kuće "pala" je dva sata kasnije - sa prosečnih šest hiljada posetilaca dnevno, odjednom ih je bilo šest i po miliona: do kasne večeri, neko je negde u svetu kupovao model koji je postao poznat kao "Kejtina haljina".
Stručnjaci, i modni i internetski, kažu da se tako nešto do sada nije dogodilo i utrkuju se da objasne da li je u pitanju idolatrija, snaga društvenih mreža ili dokonost, a vlasnika kuće Ris baš briga, ne sumnjam da zadovoljno trlja ruke.
Da nije sve u parama, pokazuje i drugi savetodavni sajt koji mi preporučiše ovi, ispostaviće se, ipak fini "spameri". Stara novinarska pitalica, u anglosaksonskom svetu poznata kao "Five Ws" - ko, šta, kad, gde i zašto, dopunjena u novije doba i pitanjem kako - važi i u internetskom svetu da bi se prepoznala verodostojnost tih miliona stranica.
Ukoliko želite malo ozbiljnije da se pozabavite stranicom koju posećujete, proverite nekoliko važnih detalja. Prvi korak u istraživanju je otkrivanje da li neko snosi odgovornost za sadržaj te stranice? Ko je to i da li postoje detaljni podaci o autoru, vlasniku ili organizaciji koja je pokrenula? Potom sledi pravo upozorenje - može li se kontaktirati i skoro pa zaboravljenim komunikacijskim metodama, telefonom ili poštom?
Pa sledi čitav niz detaljnih zahteva koji treba da budu ispunjeni da biste nekom odali svoje privatne podatke, ali i pružili poverenje, to jest, poverovali u ono što čitate. Na primer, nekad je važilo da svaka adresa koja ima "prezime" com, kao gorepomenuta modna kuća, označava komercijalnu organizaciju, dok je net bila odlika grupa direktno uključenih u internet operacije. Danas su sva ta pravila pala u vodu, te se korisnicima savetuje da pre nego što polete bespućima miliona stranica na mreži, ipak provere ko se krije iza primamljivih linkova.
Da budem iskrena, neću preko noći postati inspektor Radiša i proveravati svaku od svojih omiljenih stanica. Ali bar mogu da otvorim četvore oči da mi se ne desi, kao onoj tinejdžerki u Nemačkoj, da mi na žurku padobraniše 1.500 ljudi jer sam prilikom slanja pozivnica preko Fejsbuka, zaboravila da obeležim oznaku da ih šaljem samo prijateljima.
Doduše, konzerva sam, pa ni nemam Fejsbuk, ali ovaj novi Gugl plus nekako mami. Hoću li pokleknuti?