Kad su otvorili jedan od kafića nedaleko od zgrade Radija, pomislio sam da su baš mogli i više da se potrude prilikom uređenja enterijera, malo više mašte nije bilo zgoreg, da stave nešto drugo umesto fotografija starog Beograda, onih delova koji, kao, treba da opravdaju ime tog establišmenta. Mada, OK, ne smeta, relativno prijatno mesto, posebno kad se u kasnu jesen i tokom zime sa košave skloniš s ulice, a nas vremešne podseti i da je tu nekad bila stara menza "Politike".

Na jednoj od njih vidi se tipična kafanska bašta, ona ulična, sa stolovima na trotoaru, po odeći gostiju da se zaključiti da je snimljena pred sam Drugi svetski rat, mora da je bio neki maj ili septembar, nema teških kaputa, ali ima sakoa i - šešira. Ni jedan gost bašte nije bio gologlav, a tek je poneki umesto šešira imao na glavi kačket. Pošto su baš ti stajali pored solova, rekao bih da se radi o šegrtima koji su došli da jave nešto majstoru ili gazdi.

S obzirom da sam ljubitelj šešira, naviku da ih nosim stekao sam još odavno, ostalo mi od dede i oca, u nekoliko prilika sam sa drugarima komentarisao tu fotografiju sa, ne malo, žala što je šešir prestao da bude maltene obavezan deo odeće.

A prvi šešir dobio sam od Harcera, mislim da se tako zovu njihovi skauti iz Poljske, na Smotri izviđača Jugoslavije održanoj na Fruškoj gori '67. prošlog veka. Oni su bili naši gosti i za sjajan šešir od impregnirane zečje dlake dao sam gornji deo svoje uniforme, kratku jaknu sa sve zakačenim izviđačkim značkama koje sam godinama sakupljao. Nije mi bilo žao, pogotovo što je šešoar svoju pravu vrednost pokazao sledeće i narednih godina kada su do Beograda počele da stižu fotografije dece cveća i ostalih hipika, pa i rokera kojima je šešir bio drag. Na maturskoj ekskurziji mi je mnogo pomogao... ono kad ponudiš drugarici šešir da je ne udari sunčanica. He, he, he...

Kad se rano počne, onda to nekako postane obična stvar. Ako uz to još ne volite kišobran, kao što ja očima ne mogu da ga vidim, onda sve ide svojim tokom. A i imali smo sjajne šeširdžije, što privatne, oni iz Balkanske i Prizrenske u Beogradu, na primer, što državne poput onih iz Zrenjanina, takozvane "begejce" koji su ime dobili po firmi "Begej" u kojoj su ih proizvodili. Posle su došli "talijani" iz Trsta, oni mali sa obodima od tri do pet santimetara, pa slamnati iz Španije gde se išlo na odmor, a onda ozbiljniji od kojih nikad neću prežaliti jedan koji sam kupio u Njujorku, napravljen u čuvenoj firmi "Headquarters Hats" , a ukraden mi je u SKC-u dok je Dado Topić svirao stari repertoar grupe "Time". Btw, ako nemate pametnija posla uđite na sajt pomenute firme, zapanjićete se kakav izbor imaju!

E sad, kupio sam potom jedan kod privatnika u Zemunu i još jedan "begejac" da se nađe, za leto već godinama "trošim" jedan slamnati koji mi je poklonio moj drug Tika D., a za avanturizam i renesansu tipa raft na Drini koristim australijski od debelog filca, onaj što ima drikere s obe strane pa se oblik oboda može menjati, a la Tim Tayler, junak iz stripa.

Rekoh već, tek mali broj drugara s kojima sedim nosi šešire. Da, izuzetak je Denja Perović, penzionisani ispicijent Narodnog i inih pozorišta, legenda tog posla, koji iz kuće ne izlazi bez šešira, uglavnom veoma dobrog oblika, a i stoje mu odlično. E, kako godine idu, a posebno kako se menja klima, sve je više naših drugara koji su se ipak setili šešira. Počeli su sa onim štofanim, tankim, tek da pokriju glavu, pa slamnatim, da sakriju ćelu od sunca (Ljubo izvini), a onda se to naviklo. Pa za zimu i košavu drugi materijal, pa pošto to i putuje počeše da donose lepe modele koji idu uz hubertus, na primer, a usput kupe još jedan koji idu uz mantil, klasičan kaput ili dobru jaknu za kišu.

I tako, počeh da vidjam i dame koje od "tokica" a la Jovanka Broz, lagano prešle na šešire, pa onda i njihove ćere koje sad nose šešire svakojakih oblika nonšalantno, šmekerski, posebno leti, kao da menjaju traku kad god promene i letnju haljinu. Da se "slaže".

Rekoh već, izgleda da klimatske promene vraćaju deo odeće koji, osim što je praktičan, deluje i kao modni detalj koji doprinosi lepšem izgledu, a kad se leti navikneš na šešir na glavi, onda ćeš ga lakše nositi i u jesen ili zimi. A onda će možda i na nekoj današnjoj fotografiji kafanske bašte gosti izgledati kao onomad.