Ma jok bre ljudi, nije zavera, a i da se razumemo, imaju i Angela i Verner preča posla nego da nas mrze zato što smo Srbi. Imaju, mnogo preča posla, Evro valja sačuvati i Uniju pride. Pa reformisati je još pritom i to temeljito. Elem, nemaju vremena da se zavitlavaju i zamajavaju sos naša malenkost.
Dobro Nenade, a zašto onda tako strogo, pa skoro sve što su tražili smo učinili: isporučili Radovana i Ratka, reformisali pravosuđe, po'apsili nešto sitne boranije sve boreći se protiv korupcije, doneli tušta i tma proevropskih zakona i propisa. Pa i pregovarali sa tom Prištinom, eno Borko se onoliko naputovao; što nam ne daju makar tu kandidaturu kada ih ništa ne košta a ne sprečava ni da dalje uslovljavaju... Što nam ne dadoše makar sto grama radosti pred Svetog Nikolu, Božić i Novu?
U svom bliskom društvu sam poznat po tome što odgovore često dajem unaokolo pa na mala vrata. Što me takvog trpe - ne znam. Hajde da isprobam vaše strpljenje, maštu i zainteresovanost, pa da krenem izokola. Zakoprca se prošle subote u mom poštanskom sandučiću komadić šarenog papira, "flajer" što bi se danas reklo. Pogledam ja na šareno papirče, kad ono... uopšte nije papirče već je ono što se nekada zvalo "šarena laža". Evo, pogledajte i sami:
Dobro Nenade, a zašto onda tako strogo, pa skoro sve što su tražili smo učinili: isporučili Radovana i Ratka, reformisali pravosuđe, po'apsili nešto sitne boranije sve boreći se protiv korupcije, doneli tušta i tma proevropskih zakona i propisa. Pa i pregovarali sa tom Prištinom, eno Borko se onoliko naputovao; što nam ne daju makar tu kandidaturu kada ih ništa ne košta a ne sprečava ni da dalje uslovljavaju... Što nam ne dadoše makar sto grama radosti pred Svetog Nikolu, Božić i Novu?
U svom bliskom društvu sam poznat po tome što odgovore često dajem unaokolo pa na mala vrata. Što me takvog trpe - ne znam. Hajde da isprobam vaše strpljenje, maštu i zainteresovanost, pa da krenem izokola. Zakoprca se prošle subote u mom poštanskom sandučiću komadić šarenog papira, "flajer" što bi se danas reklo. Pogledam ja na šareno papirče, kad ono... uopšte nije papirče već je ono što se nekada zvalo "šarena laža". Evo, pogledajte i sami:
"Čudo u Srbiji", poručuje nam ovaj flajer. Pa dalje kaže "Engleski za 20 dana"
Uz sve dužno poštovanje prema autorki GSD metode koja možda jeste čudotvorna, da ja ipak iznesem svoj stav koji glasi: Ne biva to ljudi, ne biva! Ne uči se jezik za 20 dana. Voleo bih ja da može! Eh, pa naučio bih u tom slucaju 18 jezika u 2012. ali, ne biva to! Ne budem ja lenj, pa prosurfujem (lep starosrpski glagol) po vebsajtu ove škole jezika pa tamo nađem još i ovo:
"Mi smo jedina škola u Srbiji koja poput elitnih svetskih škola daje pisani GARANTNI UGOVOR, kojim precizira naše i Vaše uslove saradnje, i u slučaju da krenete na naše kurseve – garantujemo za rezultate!". Ma hajde, garantujete rezultate? Pa još napismeno kao ugovor??? Auuuu... a ja do sada živeo u ubeđenju da se znanje unapred ne može garantovati, pa taman to bilo i po "elitnim svetskim školama". Može se garantovati trud i stručnost nastavnika, uslovi koje škola obezbeđuje, metodologija, ali tisuću mu rajčica, pa valjda je konačan uspeh ipak samo onaj teren na kojem se susreću ponuđeno znanje i kapacitet, želja i volja da se ono primi. Ergo, garancija... Ne biva ljudi, ne biva!
Ima na vebsajtu još svakojakih lepih želja, snova, cenovnika a i šire. Moj skromni doprinos prilagođavanju sajta jeziku engleskom a i srpskom bi bio: Britannica se pise sa dva "n", a jednim "c" a ne Britanicca. Takodje, kada već objavljujete broj posetilaca vebsajta, tj. broj "klikova", nemojte "zadnjeg meseca", dina vam... Nije baš u duhu srpskog nam jezika. Da bi nešto bilo "zadnje" mora da postoji i "prednje", što je malo teže ostvarivo kada su meseci u pitanju, jer ih ima više od dva.
Dobro Nenade, a kakve veze, za ime božje, imaju kandidatura i "Britanicca"? O... imaju! Itekako imaju. Naime, svako foliranje, pa čak i ono elitno, vrhunsko, ima i svoj rok trajanja, a zahteva i naivca koji će da poveruje u šarenu lažu. Već sam se, ovde na Mondu, bavio našim čuvenim "kobajagi" metodama rada i života. Ali, izgleda da niko u vladi nije našao za shodno da zbog toga sočini Ministrastvo za ukidanje kobajagi metodologije. Uredno i dalje praktikujemo stari, provereni princip. Sve misleći da ako to pali kod naših birača za izbore, da će tako moći i sa Jevropom. Ne biva ljudi, ne biva. Reč je o malo ozbiljnijim igračima nego sto su to glasači domaći. Oni tamo uzmu ponuđeno u ruku pa razgledaju sa svih strana i dobro provere da li im nudimo šarenu lažu ili pak nešto konkretno.
Proletos nam je već stavljeno do znanja da Kosovo JESTE uslov za kandidaturu, sviđalo se to nama ili ne. Za slučaj da neko nije ukapirao, svratila letos i Merkelova, pa vrlo jednostavnim rečima eksplicirala. Do te mere jednostavnim da sam se, ja lično, čak i uvredio. Kao što me je uvredio i nastavak evropskih ucenjivanja. Ali ja to sebi mogu da dozvolim, ja sam privatno a ne na funkciju izabrano lice! I... da se razumemo oko još nečega. Ovde uopšte nije reč o tome da li je to što od nas traže fer, pravedno, usaglašeno sa ustavom, ognjištem... Bavim se samo surovom realnošću, a ne ulazim u njenu opravdanost ili u manjak iste.
Dakle, još letos, bilo je jasno šta EU traži a šta nudi. Nakon toga, trebalo je da bude jedno od sledećeg:
a) Vlada odluči da ispuni zahteve i završi sa ispunjavanjem bar mesec dana pre 9. decembra. Ja lično bih, da sam Vlada a ne Nenad, za ovakvu odluku išao ili pred Skupštinu ili još bolje, raspisao referendum, objasnivši narodu pošteno šta biva ako učinimo a šta biva ako ne učinimo;
b)Vlada odluči da EU traži previše, da traži ono što se ne daje i kaže to lepo najpre narodu, objasnivši usput sve posledice takvog poteza. Potom Uniji kaže: "hvala lepo, ova šargarepa koju nudite je preskupa za nas, mi to sebi priuštiti ne možemo".
Nesto treće, dragi moji i drage moje, ne biva! Nit' se engleski uči za 20 dana, nit' se Evropi podmeće rog za sveću. Kod kuće, na domaćem terenu, to još možda i prolazi, možda se na to i naredni izbori dobiju, ko će ga znati. Ali tamo napolju, u Briselu, ne biva da muljaš, razmazuješ, krpiš, potkivaš.
No pasaran!
PS To što nismo dobili, i jeste i nije nešto. Sama kandidatura (pitajte Turke ili Makedonce) nije ništa naročito značajno. Čak i datum početka pregovora je samo početak dugog i napornog puta, ergo, ne izgubismo baš mnogo toga što nemamo danas status kandidata. Izgubili smo, međutim, nešto mnogo dragocenije. Energiju, vreme i entuzijazam da istinski radimo na sebi. Ne zato što Evropa to od nas traži, već zato što će nama tako biti bolje.
"Mi smo jedina škola u Srbiji koja poput elitnih svetskih škola daje pisani GARANTNI UGOVOR, kojim precizira naše i Vaše uslove saradnje, i u slučaju da krenete na naše kurseve – garantujemo za rezultate!". Ma hajde, garantujete rezultate? Pa još napismeno kao ugovor??? Auuuu... a ja do sada živeo u ubeđenju da se znanje unapred ne može garantovati, pa taman to bilo i po "elitnim svetskim školama". Može se garantovati trud i stručnost nastavnika, uslovi koje škola obezbeđuje, metodologija, ali tisuću mu rajčica, pa valjda je konačan uspeh ipak samo onaj teren na kojem se susreću ponuđeno znanje i kapacitet, želja i volja da se ono primi. Ergo, garancija... Ne biva ljudi, ne biva!
Ima na vebsajtu još svakojakih lepih želja, snova, cenovnika a i šire. Moj skromni doprinos prilagođavanju sajta jeziku engleskom a i srpskom bi bio: Britannica se pise sa dva "n", a jednim "c" a ne Britanicca. Takodje, kada već objavljujete broj posetilaca vebsajta, tj. broj "klikova", nemojte "zadnjeg meseca", dina vam... Nije baš u duhu srpskog nam jezika. Da bi nešto bilo "zadnje" mora da postoji i "prednje", što je malo teže ostvarivo kada su meseci u pitanju, jer ih ima više od dva.
Dobro Nenade, a kakve veze, za ime božje, imaju kandidatura i "Britanicca"? O... imaju! Itekako imaju. Naime, svako foliranje, pa čak i ono elitno, vrhunsko, ima i svoj rok trajanja, a zahteva i naivca koji će da poveruje u šarenu lažu. Već sam se, ovde na Mondu, bavio našim čuvenim "kobajagi" metodama rada i života. Ali, izgleda da niko u vladi nije našao za shodno da zbog toga sočini Ministrastvo za ukidanje kobajagi metodologije. Uredno i dalje praktikujemo stari, provereni princip. Sve misleći da ako to pali kod naših birača za izbore, da će tako moći i sa Jevropom. Ne biva ljudi, ne biva. Reč je o malo ozbiljnijim igračima nego sto su to glasači domaći. Oni tamo uzmu ponuđeno u ruku pa razgledaju sa svih strana i dobro provere da li im nudimo šarenu lažu ili pak nešto konkretno.
Proletos nam je već stavljeno do znanja da Kosovo JESTE uslov za kandidaturu, sviđalo se to nama ili ne. Za slučaj da neko nije ukapirao, svratila letos i Merkelova, pa vrlo jednostavnim rečima eksplicirala. Do te mere jednostavnim da sam se, ja lično, čak i uvredio. Kao što me je uvredio i nastavak evropskih ucenjivanja. Ali ja to sebi mogu da dozvolim, ja sam privatno a ne na funkciju izabrano lice! I... da se razumemo oko još nečega. Ovde uopšte nije reč o tome da li je to što od nas traže fer, pravedno, usaglašeno sa ustavom, ognjištem... Bavim se samo surovom realnošću, a ne ulazim u njenu opravdanost ili u manjak iste.
Dakle, još letos, bilo je jasno šta EU traži a šta nudi. Nakon toga, trebalo je da bude jedno od sledećeg:
a) Vlada odluči da ispuni zahteve i završi sa ispunjavanjem bar mesec dana pre 9. decembra. Ja lično bih, da sam Vlada a ne Nenad, za ovakvu odluku išao ili pred Skupštinu ili još bolje, raspisao referendum, objasnivši narodu pošteno šta biva ako učinimo a šta biva ako ne učinimo;
b)Vlada odluči da EU traži previše, da traži ono što se ne daje i kaže to lepo najpre narodu, objasnivši usput sve posledice takvog poteza. Potom Uniji kaže: "hvala lepo, ova šargarepa koju nudite je preskupa za nas, mi to sebi priuštiti ne možemo".
Nesto treće, dragi moji i drage moje, ne biva! Nit' se engleski uči za 20 dana, nit' se Evropi podmeće rog za sveću. Kod kuće, na domaćem terenu, to još možda i prolazi, možda se na to i naredni izbori dobiju, ko će ga znati. Ali tamo napolju, u Briselu, ne biva da muljaš, razmazuješ, krpiš, potkivaš.
No pasaran!
PS To što nismo dobili, i jeste i nije nešto. Sama kandidatura (pitajte Turke ili Makedonce) nije ništa naročito značajno. Čak i datum početka pregovora je samo početak dugog i napornog puta, ergo, ne izgubismo baš mnogo toga što nemamo danas status kandidata. Izgubili smo, međutim, nešto mnogo dragocenije. Energiju, vreme i entuzijazam da istinski radimo na sebi. Ne zato što Evropa to od nas traži, već zato što će nama tako biti bolje.
Pridruži se MONDO zajednici.