Moj „domaći zadatak“, a Glodur portala je izgleda otkrio diktatorske sklonosti u sebi pa nam ih je časkom izdelkao onoliko, bio je da ovu središnjicu leta dopunim tekstom, nekom vrstom top liste kafana koje su najaraktivnije za, posebno mladjahne, putnike namernike, a fala Bogu ima ih. I kafana i putnika namernika.

Bilo bi potpuno van mog poimanja ovog „problema“ da sad jednostavno nabrojim desetak mesta koja imaju predivne bašte, spoljne, takozvane „trotoarke“ za merkanje prolaznic(k)a ili unutrašnje koje su poslednji čuvari pravog kafanskog duha. Dakle, nećemo linjom manjeg otpora, stvar je, naime - višeslojna.

Moj recept da nađete najbolju kafanu u mestu koje ne poznajete, pa tako i u Beogradu, bazira se na vama samima!

Pođimo od pretpostavke da u grad koji ste rešili da posetite odlazite prvi put. Zatim, pretpostavljam da ste ozbiljan igrač, onaj koji put planira bar tri meseca unapred. Poslednje, ali ne i najmanje važno, pretpostavljam da imate pristup Internetu i ostalim socijalnim mrežama.

Ako mislite da ću sada da vam savetujem surfovanje, klik na „restorani i kafane“ ili „zabava“ na sajtovima grada koji nameravate da posetite - ljuto se varate! Naprotiv, to obavezno preskočite iz više razloga, počev od toga što je fotošop u širokoj upotrebi na takvim sajtovima, što su fotke uglavnom napravljene pred svečano otvaranje establišmenta koji se predstavlja, ali izbegavajte ih ponajviše zbog toga što - fotografije nemaju ukus i miris!

Druga varijanta koja će vam sigurno pasti na pamet je da „anketirate“ drugare koji su u tom gradu već bili. Hm, OK, može, ali i taj metod ima nekoliko fundamentalnih manjkavosti. Najpre, lična percepcija „anketiranog“ ne mora obavezno korespondirati s vašom, dobar provod za njega može da bude smor za vas, psihofizičko stanje „anketiranog“ prilikom dogadjaja koji vam opisuje, hoću reći elementi poput piće+hrana+društvo+ muzika..., takodje može dati iskrivljenu sliku. Može vam na pamet pasti i ideja da tokom boravka u varoši koju nameravate da posetite obiđete više (predloženih) kafana pa da poslednje dane provedete u onioj, onima, koje su vam se najviše dopale. To je možda dobro rešenje, ali nije - najbolje.

Pa šta je onda činiti putniku namerniku?

Moj savet je, uz pretpostavku da raspolažete Internetom ili ste na nekoj socijalnoj mreži, da konstruktivno iskoristite njihove prednosti. Proverite najpre da li ste u „sajber kontaktu“ sa nekim ko živi u gradu u koji ste namerili otići. Možda i više njih, što je veoma moguće. Saopštite im svoju nameru i upitajte da li su raspoloženi da se s vama nađu kad dođete u njihovu varoš. Kladim se da ćete imati bar tri-četiri pozitivna odgovora. Onda redom, priprema, pitanja i odgovori, u kom delu varoši je najbolje da se smestite, hotel, hostel, privatno, pa onda šta se dešava u vreme dok ste vi tamo, trijaža ponude, a to će pomoći „vodiču“ i u tome da vas, posredno, malo bolje upozna... Garant će bar neko od domaćina ići i korak dalje, „uvesti“ vas u svoju ekipu, upoznati vas sa novim ljudima, a ostalo je - na vama.

Ovaj „metod“ je dokazan bar u nekoliko situacija, a verujte mi na reč, i doživlja grada u takvim okolnostima, baš kao i provod, ne mogu se meriti s „običnim“ turističkim putovanjem. Nije zgorega reći i to da se vrlo leko može desiti da vam „sajber friend“ postane i pravi, onaj od krvi i mesa. Hm, zar to i nije bila osnovna ideja „socijalnih mreža“?

I kakve sad to ima veze sa „najboljom kafanom“ u varoši, opravdano se pita svaki dobronamerni čitalac ovog teksta?

Pa ima, naravno da ima. Jer, nije isto kad sami uđete u makar i „najbolju“ kafanu u varoši kao kad uđete u naizgled neuglednu kafanu, ali s nekim ko zna zašto vas je baš tu doveo. Verujte mi na reč, dešavalo mi se da sam u nekoj varoši nekoliko puta prolazio pored „obične kafane“, a da pojma nisam imao da se u stvari radi o sjajnom mestu, ali tek posle devet uveče! Najdrastičnije iskustvo ove vrste doživeo sam prilikom svoje prve posete Lisabonu kada su me „tamošnji“ odveli na, kako rekokoše - „fado za nas, a ne za turiste“. Vozili smo se noću do predgrađa kroz koje sam, inače, pre toga prolazio kolima bar pet puta i koje me je neodoljivo podsećalo na neko od prigradskih naselja Beograda, kuće od gole cigle, bez fasade, neofarbane drvenarije, rečju, kao nedovršene... E baš u jednoj od takvih kuća se jednom nedeljno skuplja društvo, plate tri svirca, a oni se smenjuju kao pevači.

Tad sam ukapirao i fado i Portugalce, a naučio sam i ključne reči koje su mi pomogle da „uhvatim“ emociju pesme. Naravno, uz prženu ribu i dosta vina sedeli smo do jutra. He, he, niije mi bilo teško da tokom tog boravka stvar i ponovim. Eeee, dragi moji, da se ne lažemo - rado bih to učinio makar još koji
put.