Opet je Anja (moja mlađa sestra, po stoti put!) glavni „krivac“ za moje bacanje u muzičku vatru.
Naime, taman sam bila odlučila da ne idem na Exit jer:
a) sam matora za tu vrstu vucaranja
b) me mrzi
c) sam matora i mrzi me,
kad je Anja izjavila da ona ide, sa ili bez mene. U mojoj glavi su počeli da se odvijaju strašni scenariji o tome šta bi sve moglo da se dogodi 17-ogodišnjoj devojci koja sama ide na rok festival. Upitah je zbog čega ne ide sa drugaricama, a ona me bledo pogleda i reče da su sve bile na Cecinom koncertu? Lepo. I tako ja pođoh na Exit.
Iznajmile smo super gajbicu u Bulevaru, i od tog trenutka kreća naša mala avantura.
Naime, taman sam bila odlučila da ne idem na Exit jer:
a) sam matora za tu vrstu vucaranja
b) me mrzi
c) sam matora i mrzi me,
kad je Anja izjavila da ona ide, sa ili bez mene. U mojoj glavi su počeli da se odvijaju strašni scenariji o tome šta bi sve moglo da se dogodi 17-ogodišnjoj devojci koja sama ide na rok festival. Upitah je zbog čega ne ide sa drugaricama, a ona me bledo pogleda i reče da su sve bile na Cecinom koncertu? Lepo. I tako ja pođoh na Exit.
Iznajmile smo super gajbicu u Bulevaru, i od tog trenutka kreća naša mala avantura.
Svaka čast...
Najviše su me zanimali Kardigansi i Franc Ferdinand, a zatim Bili Ajdol trećeg dana. Kardigansi su se ispostavili kao ok bend, ali njihov sjaj je izbledeo istog trenutka kada su se Franc Ferdinand pojavili na sceni.
Ako postoji termin „koncertni“ bend, u enciklopediji bi ispod njega trebalo da stoji slika FF. Ne pamtim kad sam gledala takvu eksploziju energije. Pevač je neverovatan frontmen, toliko harizme i zadovoljstva nisam videla dugo. A bubnjar je kao iz Mapet Šou-a – ludak sa vrlo specifičnim stilom sviranja, njega čuješ jednom, i već ga prepoznaješ.
U svakom slučaju, oni su za mene privatno bili iznenađenje festivala, i mislim da ću posle ovoga postati ponosni vlasnik njihovog CD-a.
Svaka čast Franc Ferdinand, ko pored njih može da kaže da je R’ N R’ mrtav, a da ostane živ?
Bili Ajdol. Ok, on je odlepljen čovek, verovatno na nekim teškim spidovima, ili je prosto takav, živahan, u najmanju ruku rečeno. Njegov koncert mi je zaokružio trodnevni provod na najlepši mogući način. Čitava moja generacija je odrasla uz njegove hitove; možete li danas da zamislite diskoteku u kojoj se pušta Bili Ajdol? Teško.
Podsetio nas je na to vreme pesmama kao što su „Eyes without a face“, „Rebel yell“, „White wedding“ itd. Bio je pravi divlji rok idol. Verujem da Ajdol trenutno, u ovako poznim godinama u svojoj karijeri, nigde na svetu ne može da okupi ovoliki broj ljudi na svom koncertu kao što je imao na ovom našem Exitu!
Zaključak – svaka čast mladim ljudima koji sve to organizuju i osmišljavaju, što su od one male, jeftine manifestacije kakav je bio Exit prve godine, napravili svetski festival, i prvi zvaničan srpski brend!
Svaka čast Novom Sadu, to je divan grad čiji decentni bajkoviti centar pomaže čoveku da zaboravi da se nalazi u zemlji brdovitih narodnih pevačica.
I svaka čast publici, u tim mladim ljudima leži sva nada ove napaćene zemlje. Kad vidim njih, pomislim da možda od nas i bude nešto.
Hvala im na tome.
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Ako postoji termin „koncertni“ bend, u enciklopediji bi ispod njega trebalo da stoji slika FF. Ne pamtim kad sam gledala takvu eksploziju energije. Pevač je neverovatan frontmen, toliko harizme i zadovoljstva nisam videla dugo. A bubnjar je kao iz Mapet Šou-a – ludak sa vrlo specifičnim stilom sviranja, njega čuješ jednom, i već ga prepoznaješ.
U svakom slučaju, oni su za mene privatno bili iznenađenje festivala, i mislim da ću posle ovoga postati ponosni vlasnik njihovog CD-a.
Svaka čast Franc Ferdinand, ko pored njih može da kaže da je R’ N R’ mrtav, a da ostane živ?
Bili Ajdol. Ok, on je odlepljen čovek, verovatno na nekim teškim spidovima, ili je prosto takav, živahan, u najmanju ruku rečeno. Njegov koncert mi je zaokružio trodnevni provod na najlepši mogući način. Čitava moja generacija je odrasla uz njegove hitove; možete li danas da zamislite diskoteku u kojoj se pušta Bili Ajdol? Teško.
Podsetio nas je na to vreme pesmama kao što su „Eyes without a face“, „Rebel yell“, „White wedding“ itd. Bio je pravi divlji rok idol. Verujem da Ajdol trenutno, u ovako poznim godinama u svojoj karijeri, nigde na svetu ne može da okupi ovoliki broj ljudi na svom koncertu kao što je imao na ovom našem Exitu!
Zaključak – svaka čast mladim ljudima koji sve to organizuju i osmišljavaju, što su od one male, jeftine manifestacije kakav je bio Exit prve godine, napravili svetski festival, i prvi zvaničan srpski brend!
Svaka čast Novom Sadu, to je divan grad čiji decentni bajkoviti centar pomaže čoveku da zaboravi da se nalazi u zemlji brdovitih narodnih pevačica.
I svaka čast publici, u tim mladim ljudima leži sva nada ove napaćene zemlje. Kad vidim njih, pomislim da možda od nas i bude nešto.
Hvala im na tome.
Vaša Kristina
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.