Garfield: A Tail of Two Kitties (2006)
Režija: Tim Hil
Glasovi: Bil Marej, Dženifer Lav Hjuit
Naši glasovi: Gordan Kičić, Nebojša Glogovac, Radmila Tomović
Distribucija: Tuck
Mnogo, baš mnogo volim da idem u bioskop. Ne zna se koliko puta sam bio u bioskopu u svom životu, verovatno i hiljadu puta. Od gornje sale 20. oktobra do otvorenih letnjih bašti u Risnju ili Rovinju ili fensi dvorana u Parizu ili na Tajms skveru, od drvenih stolica do ultradigitaldolbistereosuraund okruženja. Sam ili sa bilo kim, mada, društvo je nekad bitnije i od filma. Bitno je da je mrak i da sam negde napred, što bliže platnu. Važno je i da stignem na vreme, da vidim sve reklame i trejlere, da overim publiku oko sebe. Kokice, koka kola i sam film nisu baš toliko bitni.
Društvo koje vodite u bioskop je, ipak, vrlo značajno. Tako sam na svoj prvi Mondo zadatak odlučio da povedem J, malo žensko biće od 7 godina, još uvek polupismeno, naročito za praćenje titlova. Film – Garfild 2.Znate već, narandžasti mačor iz stripa Džima Dejvisa, onaj koji obožava lazanje. J. i ja smo već imali iskustva sa lenjom životinjom – prvi deo filma je bio totalno super: debeli mačak je ljubomoran na novu devojku svog gazde Džona i besan na novog kućnog ljubimca Odija, sirotog psa. No, kada Odi biva otet, Garfild pokazuje drugu stranu svog karaktera i pristiže u pomoć svom nesrećnom cimeru. Urnebesno.
Sa nastavkom, ipak, nije sve išlo toliko glatko. Prvi problem je nastao oko toga koju verziju filma posetiti, originalnu ili sinhronizovanu. Naravno, odmah sam pomislio da prevarim siroto dete i da prećutim srpsku verziju filma: Bil Marej kao Garfild je ipak jedan od najvećih glasovnih kastinga u istoriji kinematografije. Mrzovoljan, ciničan, verovatno i proždrljiv kao i sam glavni junak, pa još i u top top formi nakon briljantnih Izgubljenih u prevodu ili Slomljenog cveća, Bil Marej je zaista idealan Garfild, to je bilo jasno još nakon prvih 5 minuta filma. Pa kako onda ne prevariti dete.
Ali ne, sve se urotilo protiv mog sebičluka, J. je već znala za foru i na putu do bioskopa je samo konstatovala kako, eto, pošto gledamo film na našem jeziku, ja neću morati da joj čitam prevod, pa ću moći mirno i da dremnem ako mi bude dosadno, neće me ona buditi. Gulp!
Drugi maler se desio takođe na putu: uobičajeni haos u saobraćaju i mi kasnimo na početak. Istina samo par minuta, ali pošto sam izabrao Dom sindikata, iako stižemo na vreme za film i reklame, propuštamo ono legendarno snimljeno obraćanje direktora ove čudesne ustanove u kojem nas moli da ne lepimo žvake za sedišta. (Ovo ne vredi prepričavati, to se mora doživeti).
Nadrndan, sedam u 7 red, ispred mene (kasnije sam saznao) M. (oko 5 godina), K. (3), S. i D. (po 4). Iza mene u naručju majke nesvesno biće od nekih 16 meseci koje će zaspati tek u 18. minutu filma. Uslovi za gledanje, dakle, neregularni.
A na platnu ne jedan, već dva Garfilda (Kičić i Glogovac, iako je u originalnom izdanju Bil Marej u ulozi oba mačka), jedan u Americi, drugi u Londonu. Pravi Garfild je ponovo ljubomoran na Džonovu devojku i zajedno sa Odijem krišom prati gazdu u London, gde nakon raznih peripetija nekako uspeva da zameni mesto sa svojim dvojnikom, inače prebogatim naslednikom jednog pravog engleskog zamka i ogromnog imanja. Tu je i jedan engleski lord koji je toliko zao da mu nije dosta to što sve vreme pokušava da ukloni oba Garfilda, već uporno pokušava da potamani i sve ostale životinje na farmi.
Kakav gad!
J. je, naravno, sa svojih 7 godina već znala kako da se ponaša u biskišu. Nije prošao ni 15. minut filma, a ona je već bila na nogama negodujući zbog podlosti groznog Britanca. M, K, S. i D. su je pratili u stopu, tako da sam mogao da se oprostim od dremke, pa sam se, nevoljno, skoncentrisao na ozbiljniji pristup filmskoj umetnosti i sl. Odmah sam uočio da je producent odlučio da se otvori još više nego za prvi deo, pa su CGI efekti zato izgledali još spektakularnije. Stvarno, ovaj novi Holivud može da proizvede bilo šta, više ne mora čovek da zamisli situaciju, dovoljno je da pogleda u platno i da momentalno poveruje da mačori zaista pričaju ili da Klark Kent stvarno može da leti. To, dakle, besprekorno. Sinhronizacija takođe super! Oba glavna glumca odlična, epizode vrlo dobre, tehnički sve kako treba, čak i zvuk u Domu sindikata jasan i razumljiv.
Ko bi rekao?
A film maksimalno kilav i dosadan, totalno politički korektan tako da J. nisam morao ništa da objašnjavam iz perspektive zabrinutog roditelja: negativci su negativci, ali ne potpuno okrutni već negativni na lak i zabavan način, ni traga od krvi ili ružnih reči...sve je znači umiveno i ispeglano i bezazleno i kako treba. Prošao sam bez napada smeha, samo par kikota i to onda kada Garfild standardno maltretira Odija.
Već sam u sebi počeo da formiram sve opake rečenice kojima ću da se obračunam sa autorima i prikazivačima dosadnog dečjeg filma, kada je nastupio najuzbudljiviji deo – kraj filma nakon samo 75 minuta! Fantastično, makar je to bio pozitivan potez producenata. A onda i šok – deca ozarenih lica, aplauz, J. oće ponovo da gleda, da, da srpsku verziju, divno tata, hvala sto si me doveo, kad ćemo opet, kad ćemo opet, kad ćemo, kad ćemo, kad?
I ukratko: šta zna dete šta je 500 kila? Prilično bezličan holivudski projekat, besprekorno upakovan i promovisan (čak i na lokalnom nivou), brz i kratak, klincima efektan. Tate i mame mogu da imaju druge favorite među dečijim filmovima (Incredibles, Automobili), ali blago deci što mogu neopterećeno da uživaju čak i u holivudskim budalaštinama.
Ocene:
Ja ***
J. *****
Pozdrav!
Miško
kolumna@mtsmondo.com
Režija: Tim Hil
Glasovi: Bil Marej, Dženifer Lav Hjuit
Naši glasovi: Gordan Kičić, Nebojša Glogovac, Radmila Tomović
Distribucija: Tuck
Mnogo, baš mnogo volim da idem u bioskop. Ne zna se koliko puta sam bio u bioskopu u svom životu, verovatno i hiljadu puta. Od gornje sale 20. oktobra do otvorenih letnjih bašti u Risnju ili Rovinju ili fensi dvorana u Parizu ili na Tajms skveru, od drvenih stolica do ultradigitaldolbistereosuraund okruženja. Sam ili sa bilo kim, mada, društvo je nekad bitnije i od filma. Bitno je da je mrak i da sam negde napred, što bliže platnu. Važno je i da stignem na vreme, da vidim sve reklame i trejlere, da overim publiku oko sebe. Kokice, koka kola i sam film nisu baš toliko bitni.
Društvo koje vodite u bioskop je, ipak, vrlo značajno. Tako sam na svoj prvi Mondo zadatak odlučio da povedem J, malo žensko biće od 7 godina, još uvek polupismeno, naročito za praćenje titlova. Film – Garfild 2.Znate već, narandžasti mačor iz stripa Džima Dejvisa, onaj koji obožava lazanje. J. i ja smo već imali iskustva sa lenjom životinjom – prvi deo filma je bio totalno super: debeli mačak je ljubomoran na novu devojku svog gazde Džona i besan na novog kućnog ljubimca Odija, sirotog psa. No, kada Odi biva otet, Garfild pokazuje drugu stranu svog karaktera i pristiže u pomoć svom nesrećnom cimeru. Urnebesno.
Sa nastavkom, ipak, nije sve išlo toliko glatko. Prvi problem je nastao oko toga koju verziju filma posetiti, originalnu ili sinhronizovanu. Naravno, odmah sam pomislio da prevarim siroto dete i da prećutim srpsku verziju filma: Bil Marej kao Garfild je ipak jedan od najvećih glasovnih kastinga u istoriji kinematografije. Mrzovoljan, ciničan, verovatno i proždrljiv kao i sam glavni junak, pa još i u top top formi nakon briljantnih Izgubljenih u prevodu ili Slomljenog cveća, Bil Marej je zaista idealan Garfild, to je bilo jasno još nakon prvih 5 minuta filma. Pa kako onda ne prevariti dete.
Ali ne, sve se urotilo protiv mog sebičluka, J. je već znala za foru i na putu do bioskopa je samo konstatovala kako, eto, pošto gledamo film na našem jeziku, ja neću morati da joj čitam prevod, pa ću moći mirno i da dremnem ako mi bude dosadno, neće me ona buditi. Gulp!
Drugi maler se desio takođe na putu: uobičajeni haos u saobraćaju i mi kasnimo na početak. Istina samo par minuta, ali pošto sam izabrao Dom sindikata, iako stižemo na vreme za film i reklame, propuštamo ono legendarno snimljeno obraćanje direktora ove čudesne ustanove u kojem nas moli da ne lepimo žvake za sedišta. (Ovo ne vredi prepričavati, to se mora doživeti).
Nadrndan, sedam u 7 red, ispred mene (kasnije sam saznao) M. (oko 5 godina), K. (3), S. i D. (po 4). Iza mene u naručju majke nesvesno biće od nekih 16 meseci koje će zaspati tek u 18. minutu filma. Uslovi za gledanje, dakle, neregularni.
A na platnu ne jedan, već dva Garfilda (Kičić i Glogovac, iako je u originalnom izdanju Bil Marej u ulozi oba mačka), jedan u Americi, drugi u Londonu. Pravi Garfild je ponovo ljubomoran na Džonovu devojku i zajedno sa Odijem krišom prati gazdu u London, gde nakon raznih peripetija nekako uspeva da zameni mesto sa svojim dvojnikom, inače prebogatim naslednikom jednog pravog engleskog zamka i ogromnog imanja. Tu je i jedan engleski lord koji je toliko zao da mu nije dosta to što sve vreme pokušava da ukloni oba Garfilda, već uporno pokušava da potamani i sve ostale životinje na farmi.
Kakav gad!
J. je, naravno, sa svojih 7 godina već znala kako da se ponaša u biskišu. Nije prošao ni 15. minut filma, a ona je već bila na nogama negodujući zbog podlosti groznog Britanca. M, K, S. i D. su je pratili u stopu, tako da sam mogao da se oprostim od dremke, pa sam se, nevoljno, skoncentrisao na ozbiljniji pristup filmskoj umetnosti i sl. Odmah sam uočio da je producent odlučio da se otvori još više nego za prvi deo, pa su CGI efekti zato izgledali još spektakularnije. Stvarno, ovaj novi Holivud može da proizvede bilo šta, više ne mora čovek da zamisli situaciju, dovoljno je da pogleda u platno i da momentalno poveruje da mačori zaista pričaju ili da Klark Kent stvarno može da leti. To, dakle, besprekorno. Sinhronizacija takođe super! Oba glavna glumca odlična, epizode vrlo dobre, tehnički sve kako treba, čak i zvuk u Domu sindikata jasan i razumljiv.
Ko bi rekao?
A film maksimalno kilav i dosadan, totalno politički korektan tako da J. nisam morao ništa da objašnjavam iz perspektive zabrinutog roditelja: negativci su negativci, ali ne potpuno okrutni već negativni na lak i zabavan način, ni traga od krvi ili ružnih reči...sve je znači umiveno i ispeglano i bezazleno i kako treba. Prošao sam bez napada smeha, samo par kikota i to onda kada Garfild standardno maltretira Odija.
Već sam u sebi počeo da formiram sve opake rečenice kojima ću da se obračunam sa autorima i prikazivačima dosadnog dečjeg filma, kada je nastupio najuzbudljiviji deo – kraj filma nakon samo 75 minuta! Fantastično, makar je to bio pozitivan potez producenata. A onda i šok – deca ozarenih lica, aplauz, J. oće ponovo da gleda, da, da srpsku verziju, divno tata, hvala sto si me doveo, kad ćemo opet, kad ćemo opet, kad ćemo, kad ćemo, kad?
I ukratko: šta zna dete šta je 500 kila? Prilično bezličan holivudski projekat, besprekorno upakovan i promovisan (čak i na lokalnom nivou), brz i kratak, klincima efektan. Tate i mame mogu da imaju druge favorite među dečijim filmovima (Incredibles, Automobili), ali blago deci što mogu neopterećeno da uživaju čak i u holivudskim budalaštinama.
Ocene:
Ja ***
J. *****
Pozdrav!
Miško
kolumna@mtsmondo.com
Pridruži se MONDO zajednici.