Ponedeljak veče, ja se furiozno spremam, tri puta presvlačim, i ipak odlučujem za belu Zarinu haljinu sa crvenim kaišem, što se po kasnijim pozitivnim komentarima ispostavlja ispravnim.
Večeras idem da se upoznam sa jednim od prvih bendova koje sam ikad slušala i volela, i uz čiju muziku sam provela većinu svojih tinejdžerskih godina. Toto. Jelena Kovačević i Sky music su ponovo bili toliko ljubazni da me pozovu na večeru zatvorenog tipa, a da bi stvari bile još lepše, sve to se odvija u mojoj omiljenoj kafani kod Koje (Violeti), a kuva majstor Raša (njam!!!).
Ovog puta, na moje zadovoljstvo, sa mnom ide Aleksandra, te smo ponovo ona i ja, ja i ona, bačene u smešne i čudne životne situacije, za koje čovek posle misli da ih je sanjao... A te su mi baš falile, i ona u njima :)
Večeras idem da se upoznam sa jednim od prvih bendova koje sam ikad slušala i volela, i uz čiju muziku sam provela većinu svojih tinejdžerskih godina. Toto. Jelena Kovačević i Sky music su ponovo bili toliko ljubazni da me pozovu na večeru zatvorenog tipa, a da bi stvari bile još lepše, sve to se odvija u mojoj omiljenoj kafani kod Koje (Violeti), a kuva majstor Raša (njam!!!).
Ovog puta, na moje zadovoljstvo, sa mnom ide Aleksandra, te smo ponovo ona i ja, ja i ona, bačene u smešne i čudne životne situacije, za koje čovek posle misli da ih je sanjao... A te su mi baš falile, i ona u njima :)
Muzičarska hemija
Elem, dugačak sto, mene smeštaju pored crnca klavijaturiste (za koga sam tek na koncertu čula da je svirao sa Stivi Vonderom!), i preko puta legendarnog bubnjara Simon Phillipsa, sitnog ali strahovito energičnog čoveka koji je svojevremeno krasio i bend kao što je The Who. Aleksandri društvo pravi zgodjušni ritam gitarista iz Arkanzasa, pravi kantri tip, mada plav i prozračan, nasuprot onim njihovim tipovima sa reklama za Marlboro. Stiv Lukater, jedini originalni a prisutni član benda, sedi malo dalje sa svojom mladjahnom suprugom čiji se rodjendan slavi te večeri.
Sve u svemu, postoji taj prvi čudan trenutak u kojem me uhvati neka sramežljivost, a to je obično kad me predstave takvim ljudima kao "takodje muzičara". Treba ih pogledati u oči, i stati iza tog opisa, a ponekad to nije lako kad su ljudi u čije oči gledaš na neki način uticali na to kako se baviš svojim poslom. Ali, i taj trenutak brzo prodje, jer kad se prevale glupa pitanja kao:"kako ste putovali?", "je l’ vam hotel ok?", svi se opuštamo i počinjemo da komuniciramo na onom potpuno fantastičnom nivou – kao ljudi sa različitih krajeva sveta koje bez greške spaja umetnički senzibilitet, "muzičarski" smisao za humor, neko prepoznavanje u gomili, i neobjašnjivi i ničim izazvani osećaj bliskosti... Skroz blesavo.
Ljudi kao ovi najmanje pričaju o sebi – njih zanima gde su došli, ko smo mi, šta radimo i kako...
Sve u svemu, postoji taj prvi čudan trenutak u kojem me uhvati neka sramežljivost, a to je obično kad me predstave takvim ljudima kao "takodje muzičara". Treba ih pogledati u oči, i stati iza tog opisa, a ponekad to nije lako kad su ljudi u čije oči gledaš na neki način uticali na to kako se baviš svojim poslom. Ali, i taj trenutak brzo prodje, jer kad se prevale glupa pitanja kao:"kako ste putovali?", "je l’ vam hotel ok?", svi se opuštamo i počinjemo da komuniciramo na onom potpuno fantastičnom nivou – kao ljudi sa različitih krajeva sveta koje bez greške spaja umetnički senzibilitet, "muzičarski" smisao za humor, neko prepoznavanje u gomili, i neobjašnjivi i ničim izazvani osećaj bliskosti... Skroz blesavo.
Ljudi kao ovi najmanje pričaju o sebi – njih zanima gde su došli, ko smo mi, šta radimo i kako...
Bobi i glasne žice
Bio mi je veliki izazov odgovoriti njihovom sound engineer-u na pitanje da li nam je bilo gore pod Titovim komunističkim režimom. Vrrrrrlo složeno pitanje, kad se uzme šta nas je sve posle toga snašlo. Ali, čini mi se da sam mu uz odgovarajuće primere dosta dobro objasnila svoj subjektivan osećaj, kasnije kolapse sistema vrednosti i svega što je dobro u jednom društvu. Mislim da je shvatio...
Pevač Bobi je bio odsutan, Simon mi je objasnio da je on vrlo revnosan, da čuva glasne žice, mirno živi, i ima vrlo profesionalan odnos prema stvarima. Tim pre je moje iznenadjenje i razočarenje bilo veće kada sam sutradan, na tako velelepnom dogadjaju kao što je koncert grupe Toto, shvatila da je pevaču već na drugoj pesmi tako puko glas, da može da ga spasi jedino neka konjska injekcija urbazona. Ko zna, možda je i primio u maloj pauzi kada je sišao sa scene. Svaka njemu čast, treba imati te godine, i baviti se tim poslom, ali ispostavilo se da mu je sve previsoko, i da prosto ne može tečno da izvlači fraze u gornjim lagama.
Oko mene su bili sve muzičari, i zajedno nam se stezalo grlo slušajući kako njegovo radi istu stvar. I to je jedino što nam je stvarno pokvarilo koncert. Mada postoji još jedna stvar – svi smo se složili da novi članovi benda upadaju u "uši", i to ne na dobar način. Sve su to, naravno, vrsni muzičari i vokalisti, ali gitarista boji Toto u kantri, dok ga klavijaturista vuče u jeftinjavu imitaciju R&B-ja, usput pevajući deonicu Davida Pajića u pesmi "Africa" kao član hora bečkih dečaka.
Znači, negde je hemija ovog benda jako razbijena nedostatkom originalnih članova.
Pevač Bobi je bio odsutan, Simon mi je objasnio da je on vrlo revnosan, da čuva glasne žice, mirno živi, i ima vrlo profesionalan odnos prema stvarima. Tim pre je moje iznenadjenje i razočarenje bilo veće kada sam sutradan, na tako velelepnom dogadjaju kao što je koncert grupe Toto, shvatila da je pevaču već na drugoj pesmi tako puko glas, da može da ga spasi jedino neka konjska injekcija urbazona. Ko zna, možda je i primio u maloj pauzi kada je sišao sa scene. Svaka njemu čast, treba imati te godine, i baviti se tim poslom, ali ispostavilo se da mu je sve previsoko, i da prosto ne može tečno da izvlači fraze u gornjim lagama.
Oko mene su bili sve muzičari, i zajedno nam se stezalo grlo slušajući kako njegovo radi istu stvar. I to je jedino što nam je stvarno pokvarilo koncert. Mada postoji još jedna stvar – svi smo se složili da novi članovi benda upadaju u "uši", i to ne na dobar način. Sve su to, naravno, vrsni muzičari i vokalisti, ali gitarista boji Toto u kantri, dok ga klavijaturista vuče u jeftinjavu imitaciju R&B-ja, usput pevajući deonicu Davida Pajića u pesmi "Africa" kao član hora bečkih dečaka.
Znači, negde je hemija ovog benda jako razbijena nedostatkom originalnih članova.
Lukaterov andjeoski glas
Ali, nema sumnje da ovi ljudi sviraju stvarno dobro, a Lukater i peva kao andjeo, i ne razumem zašto je grupa Toto ikad imala druge pevače pored njega! Za mene je vrhunac koncerta bila pesma "I won’t hold you back now", koju je Lukater odsvirao i otpevao skoro kao pre skoro 20 godina na originalu...
Eto, super je što uopšte imamo priliku da gledamo i slušamo ovakav bend uživo , u našem gradu, to je osećaj koji se pamti , svakako. E, sad, što je staro ukusno slatko malo prokisilo – pa, Bože moj, i to se dešava. Život ide dalje.
Vaša Kristina
Eto, super je što uopšte imamo priliku da gledamo i slušamo ovakav bend uživo , u našem gradu, to je osećaj koji se pamti , svakako. E, sad, što je staro ukusno slatko malo prokisilo – pa, Bože moj, i to se dešava. Život ide dalje.
Vaša Kristina
Pridruži se MONDO zajednici.