Čudo je ova Srbija. Posle poslednjeg teksta dobila sam „hejt mejl“ od nekoga ko ne zna da se „gdegod“ i nevratiš“ pišu odvojeno, a meni kaže da se vratim tamo odakle sam došla. :)
Ovo je jedna od onih nedelja kada se apsolutno ništa nije izdvojilo kao inspirativno u mom životu, barem što se muzike tiče, a to ćete i primetiti u nastavku.
Da pišem o javnom dočeku srpske Nove Godine mi ne pada napamet, a svi znate da bih imala svašta da kažem na tu temu, i ne samo kroz priču o muzici. Neko samo reče da je prisustvo svih onih dobrih bendova na onoj deljenoj bini odličan pokazatelj toga u kakvoj su ti bendovi besparici. Nisam razmišljala iz te perspektive. I neću.
Praznike koji su za nama provela sam uz zvuke, za mene nekako, PRAZNIČNE muzike – u društvu Nat King Cole-a, Frank Sinatre, Rod Stewart-a (The Great American songbook cd), Tony Bennet-a i sličnih. Bez obzira što nema snega, kad okitite jelku, pogasite svetla, upalite one ukrasne lampice i pustite ovu muziku, život vam postane film. A ti trenuci su retki, priznaćete.
Kad smo već kod filmskih trenutaka, sledeće nedelje snimam 30 gudača za 3 pesme na mojoj ploči, i moram da priznam da sam uzbuđena, jer najviše na svetu volim zvuk velikih orkestara, što gudačkih, što Big bendova. Dosad sam uglavnom snimala po 10 ljudi, pa duplirala u nedogled da bi zvučali kao da ih je barem 60. Ali ovoga puta, mislim da će to biti prava stvar.
Dok ovo pišem, na MTV-u svira Jamiroquai i hit singl „Run away“. Čula sam ga prvi put na Ipodu koji je sa sobom u Bg doneo Paul, basista koji svira u Džej Kejevom bendu. A i na mojoj ploči :).
Znači, imala sam neverovatnu privilegiju da čujem nov Džemirokvajijev singl pre nego što je uopšte izašao worldwide. I kakav mi je bio utisak? Pa, recimo da sam neviđena dalabu, iz prostog razloga što mi se na prvo slušanje nikad ništa ne svidi, a posle umrem za tom istom pesmom. E tako mi se „Run away“ uopšte nije dopao, da bih već na drugo slušanje bila u fazonu „Ovo je fenomanalno“. Ali, nisam ja tu važna, već je važna dobra vest da se Džej Kej povratio u kreativnom smislu – nov singl definitivno spada u njegove bisere.
Ima tu još par pesama koje mi se dopadnu u moru r&b splačina i hip-hop dilera (toliko su preterali, da se čak i meni zgadilo), na primer „I don’t feel like dancing“ od Sizor sisters, pa za divan početak dana „Save room“ Džona Ledženda. Ovakva pesma trenutno osvetlava obraz tog preforsiranog r&b stila, i vodi stvari u neki mnogo lepši retro gruv.
Eto, deco, i kad nemam šta, ja nešto napabirčim, a vi mi oprostite. Ako ikako možete. Ja lično ne bih mogla :)
Kristina
Ovo je jedna od onih nedelja kada se apsolutno ništa nije izdvojilo kao inspirativno u mom životu, barem što se muzike tiče, a to ćete i primetiti u nastavku.
Da pišem o javnom dočeku srpske Nove Godine mi ne pada napamet, a svi znate da bih imala svašta da kažem na tu temu, i ne samo kroz priču o muzici. Neko samo reče da je prisustvo svih onih dobrih bendova na onoj deljenoj bini odličan pokazatelj toga u kakvoj su ti bendovi besparici. Nisam razmišljala iz te perspektive. I neću.
Praznike koji su za nama provela sam uz zvuke, za mene nekako, PRAZNIČNE muzike – u društvu Nat King Cole-a, Frank Sinatre, Rod Stewart-a (The Great American songbook cd), Tony Bennet-a i sličnih. Bez obzira što nema snega, kad okitite jelku, pogasite svetla, upalite one ukrasne lampice i pustite ovu muziku, život vam postane film. A ti trenuci su retki, priznaćete.
Kad smo već kod filmskih trenutaka, sledeće nedelje snimam 30 gudača za 3 pesme na mojoj ploči, i moram da priznam da sam uzbuđena, jer najviše na svetu volim zvuk velikih orkestara, što gudačkih, što Big bendova. Dosad sam uglavnom snimala po 10 ljudi, pa duplirala u nedogled da bi zvučali kao da ih je barem 60. Ali ovoga puta, mislim da će to biti prava stvar.
Dok ovo pišem, na MTV-u svira Jamiroquai i hit singl „Run away“. Čula sam ga prvi put na Ipodu koji je sa sobom u Bg doneo Paul, basista koji svira u Džej Kejevom bendu. A i na mojoj ploči :).
Znači, imala sam neverovatnu privilegiju da čujem nov Džemirokvajijev singl pre nego što je uopšte izašao worldwide. I kakav mi je bio utisak? Pa, recimo da sam neviđena dalabu, iz prostog razloga što mi se na prvo slušanje nikad ništa ne svidi, a posle umrem za tom istom pesmom. E tako mi se „Run away“ uopšte nije dopao, da bih već na drugo slušanje bila u fazonu „Ovo je fenomanalno“. Ali, nisam ja tu važna, već je važna dobra vest da se Džej Kej povratio u kreativnom smislu – nov singl definitivno spada u njegove bisere.
Ima tu još par pesama koje mi se dopadnu u moru r&b splačina i hip-hop dilera (toliko su preterali, da se čak i meni zgadilo), na primer „I don’t feel like dancing“ od Sizor sisters, pa za divan početak dana „Save room“ Džona Ledženda. Ovakva pesma trenutno osvetlava obraz tog preforsiranog r&b stila, i vodi stvari u neki mnogo lepši retro gruv.
Eto, deco, i kad nemam šta, ja nešto napabirčim, a vi mi oprostite. Ako ikako možete. Ja lično ne bih mogla :)
Kristina